Српска православна црква прославља данас рођење Пресвете Богородице – Малу Госпојину, један од највећих заветних празника.
На Малу Госпојину слави се успомена на дан када је у Назарету у дому Јоакима и Ане рођена Света Девица Марија.
Јоаким и Ана су дуго били без деце. Већ стари, они су усрдно молили Богу да им подари дете, да их обрадује као што је некада обрадовао Аврама и Сару, дарујући им сина Исака.
Јоаким једном оде у пустињу, где је провео четрдесет дана у непрекидном посту и молитви да се Бог и на њега смилује.
Једног дана, молећи се Богу у воћњаку под ловоровим дрветом, Ани се јави анђео Божји и рече јој да је њен вапај допро до Небеса и да ће убрзо постати мајка.
Ана се на те речи заветова да дете, које буде родила, мушко или женско, посвети Господу Богу, да му служи целога века.
И Бог их обрадова, дарова им више него су могли и уснити, не само кћерку него и Богомајку.
Када је дошло време, старица Ана родила је ћерку, којој дају име Марија, што значи висока или господарећа.
Дева Марија, плод молитава својих родитеља, одведена је у храм када је имала три године, како се Богу и заветовала њена мајка Ана.
Са 14 година Дева Марија се вратила у Назарет гдје јој је, према предању, саопштена благовест архангела Гаврила да ће родити Сина Божијег.
Сцена Рождества Богородице са Светом Аном у постељи и новорођеном Маријом у колевци обавезан је мотив православних икона и средњовековних манастирских фресака.
Један од најстаријих и најбоље очуваних живописа са мотивом Рождества Богородице налази се у Краљевој цркви у Студеници, задужбини краља Милутина са краја 14. века.
Мала Госпојина спада у ред празника посвећених Богородици и непокретан је, што значи да има стално, фиксно место у црквеном календару и означен је црвеним словом.
Остали Богородичини празници су Ваведење, Сретење, Благовести, Успење Пресвете Богородице (Велика Госпојина),и они који обиљежавају успомену на догађаје из њеног живота, као што су Покров Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.
Срна
