Српска православна црква прославља у недељу празник Света три јерарха – Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог.
Иако сва тројица имају своје дане празновања, њихов заједнички празник установљен је у 11. веку, за време цара Алексија Комнена.
У једном тренутку у Цариграду је дошло до расправе који од њих тројице је највећи. Василија су хвалили због храбрости и чистоте, други су били за Григорија због његове “недостижне дубине и висине ума у богословљу”, док су трећи уздизали Јована Златоустог због јасноће излагања вере.
Сваки светац имао је своје присталице и тако је дошло до поделе на василијане, григоријане и јованите. Међутим, овај спор је решен Божијом вољом и то у корист још веће славе тројице светитеља.
Јован – епископ евхаитски, имао је визију у сну. Једном су му се током ноћи јавила сва три стетиља:
“Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно… нити има међу нама првог ни дугог”.
Светитељи су посаветовали епископа Јована да им напише службу и да се одреди дан њиховог заједничког празника.
Када је установљен њихов дан, спор се решио.
Света три јерарха веома су поштована у Грчкој и сматрају се не само црквеним, већ и највећим националним и школским празником.
Према веровањима, Света три јерарха штите народ и животиње од злих ветрова и мразева. По томе какви ветрови буду дували на данашњи дан, како се верује, може да се прогнозира какво ће бити време током године.
Чобани у појединим крајевима Србије окупљају се на данашњи дан и свирају фрулу.
Света три јерарха славе се код Срба као крсна слава.
Овај велики празник у црквеном календару обележава се црвеним словом, а славе га и многи манастири и цркве.
Вестионлине
