Српска православна црква данас обележава Воздвижење часног крста – Крстовдан, помен на догађај када је пронађен крст на којем је распет Исус Христос.
Часни крст је пронашла царица Јелена, мајка цара Константина Великог, када је била на поклоњењу Христовом гробу у Јерусалиму.
Након што је преузео власт над целим Римским царством, цар Константин Велики желео је да обнови хришћанске светиње у Светој земљи. Једна од највећих жеља Светог цара Константина и његове мајке, Свете царице Јелене, била је да пронађу часни крст на којем је био распет Исус Христос.
Царица Јелена је после много муке и труда успела да сазна гдје се налази часни крст и наредила је да се копа земља. Након извесног времена, копачи осетише диван мирис из земље, а недуго затим откопаше и три крста, таблицу на којој је писало „Исус Назарећанин, цар Јудејски“ и клинове којима је био прикован за крст.
Не могавши да разазнају на којем је тачно крсту био распет Христ, досете се да на мртваца, чија је погребна поворка пролазила, положе сва три крста. Када је часни крст дотакао тело мртваца, он је васкрсао, а крст је однесен на Голготу.
На вест да је часни Христов крст пронађен, окупило се мноштво народа – сви су желели да га виде, додирну и цјеливају. Патријарх Макарије одлучио је да подигне крст на једно узвишење.
Прво уздизање, Воздвижење, часног крста догодило се 326. године и од тада је часни крст стајао у сребрном ковчегу у Храму Христовог Васкрсења који је царица Јелена потом подигла на Голготи.
Тај дан се слави као Крстовдан, један од најзначајнијих празника у години.
И поред њене жеље да та реликвија остане нетакнута, вековима је од часног крста узимана честица по честица и разношена по целом свету.
Празник је обележен црвеним словом и на тај дан се обавезно пости.
Крстовдан се увијек обележава 14. септембра по старом, односно 27. септембра по новом календару.
Вестионлине
