Српска православна црква данас обележава Часне вериге, дан када је краљ Ирод оковао Светог апостола Петра.
По смрти Исуса Христа и вазнесења почиње прогањање хришћана које је трајало више од 300 година. Царев намесник Ирод, управник Галилеје, погубио је Јакова, брата Јовановог и, на подстицање Јевреја, заповеди да ухвате Петра и баце га у тамницу. Петар је у тамници спавао окован између два војника, и ноћ пред извођење на суд, засветле се цела тамница и анђео куцну Петру по ребрима, пробуди га па му рече: “Устани, обуј се и опаши се, па хајде са мном”.
Петар је устао, а окови му спадоше с ногу па пође с анђелом. Војници су спавали као мртви, па анђео проведе Петра поред страже, а кад су дошли до гвоздене градске капије, она се сама отвори и тако се Петар ослободи затвора, и вероватне смрти. Вериге које су спале са Петра хришћани су сачували колико због успомена на Светог Петра, толико због њихове исцелитељске моћи.
Вериге у које је Свети Петар био окован хришћани су касније годинама чували, верујући да су чудотворне и да доносе излечење свакоме ко их дотакне. Дуго година је чуван и убрус којим су верници брисали Светог Патра током мучења, али је он касније ипак изгубљен.
Јерусалимски патријарх Јувенал дао је касније вериге царици Евдоксији, прогнаној жени цара Теодосија млађег. Она их је затим преполовила и једну половину је послала цркви Светих апостола у Цариграду, а другу својој ћерки, супруги римског владара Валентина, која се такође звала Евдоксија. Млађа Евдоксија је потом сазидала цркву Светог Петра у Риму и тамо положила своју половину верига, док друге и даље почивају у Истанбулу.
Часне вериге се у српском народу називају још и “Верижњаци”, “Верижице”, “Куке и вериге”. Иако нису црвено слово у календару Српске православне цркве, Часне вериге спадају међу десет највећих слава. Овај празник обележавају чак и они којима није слава, јер се сматра лошом срећом ако се не прослави дан који означава везивање за кућу и благостање свих у домаћинству.
По народном веровању од Верижница (Часних Верига) настаје блаже време, јер Бог усијаним веригама почиње да загрева земљу. У многим местима, Вериге се сматрају за велики празник. Косовско становништво празнује Верижњаке због куге, у неким селима због стоке, а сточари их празнују због стоке. Ко носи одело шивено на Часне Вериге, верује се да ће погинути од грома.
Вестионлине
