Србија

Дејан Ристић уз помоћ Хрватске и екуменистичке секте понижава српске жртве!

Програм под насловом ,,ЈАВНО СВЕДОЧЕЊЕ: Сусрет с прошлошћу – Диана Будисављевић“ ће бити реализован 13. фебруара ове године у Атријуму Народне библиотеке Србије у Београду а дан касније у Културном центру Војводине ,,Милош Црњански“ у Новом Саду.

У оквиру програма, присутнима ће се поред осталих обратити историчари Наташа Матаушић, и директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић.



Широј јавности али и историчарима, мало је познат лик и дјело Наташе Матаушић.

Недавно смо писали како је у циљу „обогаћивања и објективизације знања“, у организацији Музеја жртава геноцида, стотину средњошколаца из Србије, организовано од стране државе путовало у Јасеновац, заобишавши Доњу Градину што не само да није лако објаснити, него се може назвати озбиљним гријехом према жртвама.

Чију су и какву музејску поставку о Јасеновцу ученици били у прилици видјети у тамошњој галерији Јавне установе Спомен подручја Јасеновац?

Управо ону чији је аутор идејне концепције и сценарија Наташа Матаушић.



Постојећа музејска поставка Меморијалног музеја Спомен подручја Јасеновац отворена је 27. новембра 2006.

Непосредно по отварању, поставка је изазвала бројне контроверзе и углавном негативне коментаре, до оних да би поставка посебно задовољила и обрадовала усташе.

Дејан Ристић уз помоћ Хрватске и екуменистичке секте понижава српске жртве!
Детаљ изложбене поставке; ФОТО: Tanja Špoljar 2008

На дан отварања изложбе, Јулија Кош, еминентни члан јеврејске заједнице у Хрватској јавно је изјавила да би такву поставку начинили и сами усташе, да су коjим несретним случаjем побиjедили у рату и до дана отворења остали на власти.

Без обзира на безбројне критике у протеклих седамнаест година, спорна изложбена поставка до данас није промијењена.



Коментаришући српском тједнику „Новости“ своје судjeловање нa трибини одржаној у Осијеку o судбини кoзaрaчкe дjeцe 1942. гoдинe, Матаушићева је говорећи о логору НДХ за дјецу у Јастребарском рекла и слиједеће:

„Држaвни дjeчjи дoм у Jaстрeбaрскoм ниje биo лoгoр зa дjeцу. О дjeци се бринулo 30-aк чaсних сeстрa и мнoгoбрojни лиjeчници. Дoм су вoдилe чaснe сeстрe, углaвнoм Слoвeнкe кoje су сe, измeђу oстaлoгa, кoристилe у oнo вриjeмe приличнo уoбичajeним oдгojним мeтoдaмa кoje су дaлeкo oд суврeмeнoг пoимaњa пeдaгoгиje, мeђу кojимa je билa и шибa. (…) „

Гошћа и говорник на манифестацији поводом Дана државност Србије, препоручена нам Наташа Матаушић је члан „заједничког“ тима за израду заједничке, како сама каже „здружене“ изложбе свих Република бивше СФРЈ у Државном музеју Аушвиц – Биркенау. Она наводи да се „група експерата на пољу Холокауста сложила на свим битним и спорним тачкама наше заједничке прошлости, као што је рецимо број жртава логора Јасеновац.

Додаје да је на разини експертске групе прихваћен попис Јавне установе Спомен-подручје Јасеновац као тачан. На попису је нешто преко 83.000 имена жртава.

У интервјуу које је пренијело и сарајевско Ослобођење Матаушићева је додала:

„..говоримо отприлике о 100 тисућа људи који су смртно страдали у логору Јасеновац, сви смо се сложили око тих бројева“.

На Привредниковој трибини „Козарачка д‌јеца, по други пут жртве“, емитованој 22. септембра 2020, детаљније је представила сарадњу хрватских и српских историчара ( погледајте од 55:12 мин.).

Не треба изненадити да је Наташа Матаушић одабрана, и са радом „Лијечник Антун Најжар, ратни злочинац или спаситељ српске дјеце у Прихватилишту за дјецу избјеглица у Сиску“, учествовала на недавно одржаној научној конференцији коју је у Палати Србије организовао Музеј жртава геноцида.

 

Ово питање смо поставили након што је на маргинама прошлогодишњег засједања Међународне алијансе за сјећање на Холокауст (IHRA) које је одржано у Загребу, Дејан Ристић нашао за потребно да се у простору Хрватског државног архива сретне са директором те установе Динком Чутуром.

Тада смо претпоставили да ће бити занимљиво пратити ток, како се јавно похвалио Дејан Ристић, „успостављене трајне институционалне сарадње Музеја жртава геноцида у Београду и Државног архива Хрватске на реализацији најављених заједничких пројеката“.

Ристић је тада прецизирао да ће се сарадња огледати и у научним истраживањима Геноцида почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима на подручју НДХ.

Недуго затим, оштро га је дeмaнтовао Динко Чутурa, директор Хрватског државног архива, истичући дa je Ристић у пoтпунoсти злoупoтриjeбиo његово и гoстoпримствo ХДА. Додао је како је Ристић извиjeстиo дa сe рaзгoвaрaлo o тoбoжњeм гeнoциду пoчињeнoм нaд Србимa нa тeритoриjу НДХ, иaкo o тoмe нa сaстaнку ниje билo риjeчи.

Једносмјерна сарадња

За оне боље упућене у тему ескалације ревизионизма и покушаја исписивања „нове историје“ из периода постојања НДХ и ере Покоља, није никаква тајна како се од стране челника кључних српских институција за изучавање Геноцида над српским народом у Другом свј. рату, снисходљивим односом настоји додворити хрватским колегама олако прелазећи црвене линије националног достојанства.

Дејан Ристић уз помоћ Хрватске и екуменистичке секте понижава српске жртве!
Објављено у интервјуу Дејана Ристића Гласу Српске 21. август 2023.

У том срамном делању спремно су се оградили и јавно извређали академике Василија Крестића, и Србољуба Живановића и експерта за изучавање Геноцида проф. др Гидеона Грајфа.

Горљиво се баве умањивањем броја Срба побијених у Јасеновцу, не марећи да тиме те жртве поново убијају а њихове потомке и сународнике дубоко у болно повређују.

Умјесто да њихови колеге са хрватске стране, они који припадају народу који је починио незапамћене злочине над Србима, настоје наћи храбрости, признати одговорност и показати елементрано интелектуално поштење.

Признаћете да је потпуно незамисливо да се током манифестација поводом Дана државности Р. Хрватске, у простору Хрватске народне библиотеке као говорник појави академик Василије Крестић или проф. др Милош Ковић.

Чија ће се лица зацрвењети на Сретење?

За претпоставити је да многима у институцијама Р. Србије нису познате неке од овдје изнесених чињеница.

То може бити утјеха али не и оправдање да се за национални празник Дан државности Србије, под покровитељством Министарства културе Србије дозволи овакав скандалозан потез директора Музеја жртава геноцида Дејана Ристића.


Душан Басташић / Јадовно

Аутор је један од оснивача и предсједник УГ Јадовно 1941. у Бањој Луци.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!