Дивљи коњи са Суве планине одлазе у легенду?

БЕЛА ПАЛАНКА – Крда дивљих коња која крстаре непрегледним пространствима Суве планине могла би убрзо да оду у легенду јер је од некадашњих неколико десетина дивљих коња, сада остало можда свега неколико, а највећи број грла дивљих коња је убијен од стране ловокрадица.

Лиценцирани планинарски водич из пиротског Планинарског клуба „Видлич” Роберт Илић казао је Танјугу да је део Суве планине на коме претежно бораве и дивљи коњи због неприступачности и суровог терена ретко посећен.

„Обишли смо место звано Дивна горица, на неколико сати пењања од најближег села и асфалтног пута, недалеко од кога смо пре пар година видели крдо дивљих коња које је тада имало 12 грла. Сада, нажалост, нисмо успели да их видимо”, казао је Илић Танјугу.

Како је Танјугу изјавио председник Ловачког друштва „Јастреб” из Беле Паланке Душан Јовановић, дивљих коња остало је веома мало.

„Немамо тачних података о томе колико их је остало али је то сигурно веома мали број у односу на неколико десетина, колико их је некада било. Вековима уназад, у белопаланачком крају било је изузетно много питомих коња и цео крај био је познат управо по великом броју ових животиња. Временом, људи су коње пустали у дивљину јер су им све мање били потребни. Коњи су годинама боравећи у природи подивљали и одатле и крдо дивљих коња на Сувој планини. Они су се у дивљини размножавали и било је право задовољство да видите велико крдо дивљих коња у галопу. Нажалост, због људске глупости сада је та бројка сведена на можда свега неколико примерака”, каже Јовановић за Танјуг.

Белопаланачки ловци из „Јастреба”, како би помогли дивљим коњима да преживе, током јаких зима и мразова, остављају храну и со по беспућима Суве планине где претпостављају да би коњи могли да буду.

Сува планина простире се од Нишке Бање, преко Гаџиног Хана, Беле Паланке до Бабушнице.