fbpx
фото: цдц.гов

Ђорђе Вукадиновић: Вирус неповерења

5
(3)

Реално, дани и недеље пред нама биће највећи могући тест и искушење за актуелну власт, али и показатељ виталности читавог друштва, као и његовог самодбрамбеног капацитета. А предстојеће ванредно стање представљаће буквално лакмус способности и организованости државних служби, односно оних који државом руководе већ скоро читаву деценију.

Овакве ситуације – или, не дај Боже, нека ратна криза – увек су прилика за или неочекивану демонстрацију личне и колективне солидарности, или увертира у колапс читавог система, слом поретка, распад људскости и почетак рата свих против свих.

По мом мишљењу, боље би и легитимније било да је одлуку о увођењу ванредног стања у Србији донела Народна Скупштина. Али захваљујући погледу на хаос и последице које је епидемија коронавируса изазвала у нашем ближем и даљем окружењу (фактички, широм света), а нарочито у Италији,  неког већег оспоравања саме одлуке вероватно неће бити. Што не значи да неће бити повећане осетљивости и позорности како ће се ова одлука у пракси спроводити.

Очигледно је да јавност и грађани (готово независно од политичког опредељења) немају велико поверење у изјаве представника власти

Терет одговорности – кривица, као и сва евентуална слава – несумњиво ће ићи на конто власти. При чему је од нарочитог значаја да буду максимално отворени за пружање информација и давање одговора на дилеме и питања грађана и јавности јер, поштено говорећи, очигледно је да јавност и грађани (готово независно од политичког опредељења) немају велико поверење у изјаве представника власти. И та неверица и неповерење не иду само линијом власт-опозиција, него су много шири и дубљи.

Да поверење у систем постоји не бисмо имали оволико људи на улицама, ове гужве по продавницама и ово пустошење по апотекама

Можемо да расправљамо како је до тога дошло, али је чињеница да је друштвено поверење у Србији веома ниско и оно се, евентуално, може повратити једино упорним, објективним и правовременим информисањем. Да поверење у систем постоји не бисмо имали оволико људи на улицама, ове гужве по продавницама и ово пустошење по апотекама. То се поверење мора повратити, јер ако се епидемиолошка ситуација погорша – а све су процене да хоће – онда ће бити страховито важно да грађани верују у оно што чују преко званичних органа и званичних медија. А они су, тренутно, према тим званичним информацијама више него скептични.

Никада није добро када у друштву имате толику поларизацију, а у условима овакве кризе може да буде и погубно. Зато апелујем на власт да схвати да ствар лако може ескалирати и претворити се у неку врсту хаоса, који ће, разуме се, највише штетити грађанима, али онда, посредно, и самој тој власти, којој се може вратити као бумеранг.

Штета је већ направљена оним почетним багателисањем и потцењивањем проблема од стране неких стручњака, али и представника власти, као и властима блиских медија („никад смешнији вирус“, „опасност мања од обичног грипа“, „не погађа жене“, „идите у шопинг у Милано“). А сада постоји опасност да клатно оде на другу страну, тј. у неку врсту панике

Свиђало се то неком да чује, или не, штета је већ направљена оним почетним багателисањем и потцењивањем проблема од стране неких стручњака, али и представника власти, као и властима блиских медија („никад смешнији вирус“, „опасност мања од обичног грипа“, „не погађа жене“, „идите у шопинг у Милано“). А сада постоји опасност да клатно оде на другу страну, тј. у неку врсту панике која читаву ствар може само још да погорша. Јер, дословно сви примери из света, и позитивни и негативни, потврђују да су у овим ситуацијама кључна ствар брзина реаговања и поверење. При чему нама у овом тренутку недостаје и једно и друго.

А избори? Реално, ови априлски избори су прилично висили о концу и пре ове кризе са коронавирусом. А у ситуацији у којој 90 одсто медијског простора и свести грађана окупира епидемија и размишљање о мерама превенције и опасностима које могу да настану бесмислено је причати или размишљати о изборима, чак и да је генерално политичко стање боље него што јесте. Формално, биће неопходно пролонгирати их барем за онолико колико буде трајало ванредно стање. А вероватно и дуже. Теоретски, уз најидеалнији развој епидемиолошке ситуације, избори би могли бити најраније негде крајем маја или почетком јуна. Али, уколико уз епидемиолошке укључимо и психолошке и политичке параметре, онда би вероватно септембар или октобар били оптималнији термин – тим пре што би се, у међувремену, ем поправила ситуација са вирусом, ем додатно поколебали и неки тренутни бојкоташи.

Да ли ће власт из свега овога профитирати, питају се у неким опозиционим круговима. Као прво, то баш и не би требало да буде најважније питање у овом тренутку. Као друго, шта је проблем и да профитирају, уколико – којим чудом, у које је мени тешко да поверујем – буду успешни и покажу способност и резултат? Уосталом, профитирали су углавном из сваке ситуације, па чак и из афера које би у сваком другом поретку вредности морале резултирати моменталним оставкама, падом владе, или барем тешким урушавањем рејтинга.

Не би, стога, требало да чуди ако – поготово, у почетку – дође до повећане подршке режиму чак и у оним круговима који му у претходном периоду нису били склони. Али, исто тако, поготово ако ствари крену по злу, може доћи у питање подршка и унутар дела пензионерске популације која је Вучићу и СНС-у свих ових година била убедљиво најприврженија. 

Али, искрено говорећи, мене више плаши опасност да власт, заправо, неће имати снаге, знања и организационе способности да успешно спроведе ни оне заштитне мере које је неопходно спровести

А да ли ће ово ванредно стање бити искоришћено за „завођење диктатуре“ и повећање репресије према политичким неистомишљеницима и свакој врсти јавне критике? То је, разуме се, увек могуће. Уосталом, то и јесте разлог зашто су „ванредна стања“ по дефиницији – или би барем тако требало бити – „ванредна“, тј. ретка и изузетна. Али, искрено говорећи, мене више плаши опасност да власт, заправо, неће имати снаге, знања и организационе способности да успешно спроведе ни оне заштитне мере које је неопходно спровести. Или, још горе, да ћемо имати неку комбинацију једног и другог, тј. и репресију према неистомишљеницима и лабаву дисциплину у спровођењу неопходних мера.

Али хајде да се надамо да ће – за промену – бар једном да нас мимоиђе најцрњи сценарио. Или, ипак, неће?!

Видети још:

Вучић 26. фебруара: Нашао сам себи додатни разлог да попијем по једну чашицу ракије дневно; Несторовић: Најсмешнији вирус у историји човечанства; Вучић 11. марта: Немојте да лажете, нико није рекао да је најсмешнији вирус

Ђорђе Вукадиновић, НСПМ

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

ЛУДИЛО!!! Немци потпопили бродове, ми узимамо кредит да их извадимо и плаћамо Немцима да их изваде?!

4.3 (7) Потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић потписала је данас …

Још 100 милиона $ дуга и то за сузбијање последица корона вируса

5 (3) Светска банка (СБ) и Влада Србије потписаће ускоро Споразум о зајму 100 милиона …

Један коментар

  1. Djordje, preblagi i preodmereni ste kada govorite o ovoj bagri koja nam unistava zivote evo vec osam godina.
    Koronu nisu, tacno je, izmislili oni, ali su se sa njom ismevali, pa se u nedelju vece, probudili i uveli vanredno STANjE (ne situaciju), jer ono daje mogusnosti da se prvorodjeni razmahne krilima u punom rasponu.
    A znali su da ce korona doci. Gde su maske, gde je zastita za lekare, gde je……mnogo toga.
    Nespremni, neorganizovani, jedino im ne manjka udvaranje penzionerima, koji su, najvecim delom, njihovo biracko telo. Jer, i danas, oni su u kampanji, ma sta pricali.
    Nista im ne verujem, pa i kada mi kazu da je mleko bele boje, zato sto je laz i samo laz, osnova njihove strahovlade.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *