У сенци приче о 100.000 радних дозвола за људе из Гане, које је најавио министар спољних послова Србије Марко Ђурић, вођени су далеко значајнији разговори о ископавању, експлоатацији и сарадњи по питању литијума, о чему су писали готово сви медији у Гани. Међутим, министар Ђурић у обраћањима српској јавности ниједном није поменуо да је са министром спољних послова Гане, разговарао о литијуму, имајући у виду да је ово једна од афричких земаља са највећим резервама овог метала, који се вади из стена.
Током четвородневне посете Марка Ђурића Акри, престоници Гане, њихови медији извештавали су, између осталог, да су литијум и развој чисте енергије били међу кључним темама у разговорима два министра, јер су “и у Гани и у Србији откривена налазишта литијума”. Министри Ђурић и Самуел Окудзет Аблаква су, како се наводи, у том контексту разговарали и о сарадњи у истраживању и стварању различитих заједничких активности, којима би обе земље подржале одрживу енергетску транзицију и индустријски раст.
“Наши политичари очигледно иду по свету и природне ресурсе Србије нуде и распродају, а да ми о томе не знамо ништа. Они задужују наше унучиће, а колике ће дугове имати због послова председника и његове Владе, не можемо ни да замислимо, нико не зна коме су они и шта обећали. Упорно инсистирамо да се сви споразуми и уговори обелодане, јер не може један човек да одлучује о судбини седам милиона људи. Они оду у иностранство и не преносе ништа нашој јавности. Конкретно о разговорима Ђурића о литијуму у Гани сам чуо из неких споредних извора, али не од самог министра, који прича о радним дозволама за странце, а литијум не спомиње”, каже за Нова.рс Златко Кокановић, активиста из Удружења “Не дамо Јадар”.
Представници наше власти, истиче Кокановић, имају једну врсту информација за свет, а другу за домаћу јавност.
“Код нас је све нетранспарентно, муља се испод жита и то оправдава наше сумње да све раде кроз корупцију и криминалне радње. Сви су заинтересовани за наш српски литијум јер се овде неће придржавати европских стандарда, што смо видели на примеру Бора и Мајданпека, где се Кинези понашају као да су у својој кући. Народ Србије нема поверења у власт, у Владу, а у институције је вера давно изгубљена. Треба да прође десетине, можда и стотине година да би народ повратио то поверење”, наглашава Златко Кокановић.
„Све иде из једног центра“
Сви разговори које је Ђурић водио у Гани, инструирани су од стране председника државе Александра Вучића, сматра проф. др Ратко Ристић.
“Не треба веровати у способности крајње лимитираног Марка Ђурића, који није успео да заврши ни државни факултет. Све о чему је он у Гани говорио и све што иначе ради, је последица опскурних активности Александра Вучића, који све ради само да би по било којој цену отворио рудник у долини Јадра. Све те активности координирају из једног центра, а сам чин договарања било ког аспекта екстракције и сарадње по питању копања литијума, са неким из Гане, је бесмислен. Крајње је време да Вучић и његова екипа схвате да Србија није њихова приватна кућа, а прича о литијуму и сво лицемерје и поквареност државе тек ће доживети ескалацију”, наглашава у разговору за Нова.рс проф. др Ратко Ристић, редовни професор на Шумарском факултету Универзитета у Београду.
Чињеница је да је Министарство спољних послова на свом званичном сајту објавило чак девет вести о посети Марка Ђурића Гани, али се нигде не помињу разговори о литијуму што је, очигледно, била једна од главних тема, пише портал Први Први на скали.
Како је пренела новинска агенција Гане (ГНА), литијум и „развој чисте енергије“ били су високо на дневном реду, јер су и Гана и Србија откриле налазишта литијума.
Иначе, литијум се једини вади из стена на афричком континенту, а највеће резерве налазе се управо у Гани, потом у Демократској Републици Конго, Зимбабвеу, Намибији. Копање литијума је у овим земљама, међутим, повезано са корупцијом и условима рада опасним по здравље, као и кршењем основних људских права.
У разговорима два министра је, према писању медија у Гани, помињана и индустрија литијума као „обећавајући пут за трговинску сарадњу“, а литијум је описиван као „кључни ресурс у глобалној транзицији ка чистој енергији и развоју електричних возила“.
Партнерство у рударству
Министри спољних послова Самуел Окудзето Аблаква и Марко Ђурић сложили су се око „заједничке истраживачке и техничке сарадње у истраживању, вађењу и додавању вредности литијума како би се осигурало локално становништво и индустријски развој“. Они су се, према писању сајта Голдмиди, обавезали на проширење партнерстава у биотехнологији, рударству, поморској безбедности и образовној размени. Истраживање и прерада литијума појавили су се, током разговора, као приоритетне области сарадње јер обе земље поседују значајна налазишта овог кључног минерала, наводи овај портал.
Министри су се обавезали на продубљивање трговинских партнерстава у стратешким областима као што су пољопривреда, вештачка интелигенција, биотехнологија, рударство, поморска безбедност и образовање, пренео је и портал Модерна Гана.
И на овом порталу стоји да су литијум и такозвани развој чисте енергије били високо позиционирани на дневном реду састанака због открића налазишта литијума у обе земље. Да две земље споразумима јачају своје билатералне односе, у чијем је фокусу и истраживање литијума, писао је још и портал График.
“Србија има 11 одсто светских налазишта литијума и договорили смо се о размени техничких стручности и знања како бисмо могли заједно да радимо на томе како да истражимо те потенцијале литијума”, рекао је Аблакава.
Да је током Ђурићеве посете несумњиво било речи и о литијуму, иако српско министарство то нигде није објавило, потврђује и чланак портала Хералд Гана који је навео речи министра Аблакве:
“Ово партнерство није само о екстракцији. Ради се о томе да литијум постаје катализатор за трансформацију вештачке интелигенције, иновације батерија и паметна енергетска решења”.
Литијуму је у Гани посвећена пажња и на овогодишњем самиту „Рударство у покрету“, на којем је говорио председник Гане, који је тада истакао да је његова администрација посвец́ена преласку са екстракције литијума на трансформацију, претварање литијума у компоненте батерија.
Подсетимо, Гана има око 90.000 тона минералних ресурса литијума, који се у овој земљи вади из стена. Иначе, медији у Републици Гани су након посете Марка Ђурића објавили да је ова афричка земља у поодмаклим преговорима с Републиком Србијом како би обезбедила део од 100.000 радних дозвола, које наша држава планира да изда до краја ове године. Они су, међутим, известили и о разговорима о литијуму, што је у бројним објавама нашег министарства, неким чудом – изостало.
