Дмитриј Седов – Ја стојећи поздрављам одлуку српског премијера Вучића да за свог саветника узме Тонија Блера!

Коначно је у Србији почело чишћење те политичке џунгле, у којој су обитавали свакојаки становници.

Ако би ме замолили да нађем прави израз којим бих окарактерисао тај коров, тешко бих га нашао. Јер ту обитавају све врсте политичара представљене у светској фауни. А то је непожељно и чак опасно. Уопште се не зна каква ће подврста сутра победити и са каквим последицама ће се због тога суочити цивилизовани свет. Због тога ја стојећи поздрављам одлуку српског премијера да за свог саветника узме Тонија Блера, који се у целом свету прославио по оданошћу демократији и људским правима. Несумњиво ће уз помоћ Тонија српска политичка арена почети да се претвара у добро сређену циркуску арену.

Са те арене никакв тигар неће сићи у партер и тамо устројити неред са вриском и тучом. Зато што Тони има велико искуство у обуздавању личности које сметају да се спроводи политика добре воље и човекољубља.

Да не причам много, подсећам читаоца на догађаје са почетка 2003. године, када смо сви ми на челу са Тони Блером и Џорџем Бушом млађим негодовали због злобних замисли Садама Хусеина који се спремао да отрује свет хемијском кугом. Ситуација је била веома напета. Специјалне службе су већ известиле Тонија Блера да је Хусеин у стању да заспе отровом Велику Британију, са све њеним Краљевским Величанством и свим њеним чедима, за свега 45 минута и то тако умешно да британске оружане снаге неће имати времена ни да трепну.

Са друге стране океана Џорџ Буш је сликовито насликао Конгресу силу у којој Садам сеје смрт изнад степа Тексаса и планина Небраске уз помоћ ирачких беспилотних летелица. Смрт неуморно коси Америку и нема помоћи ниоткуда. После његовог наступа део конгресмена се сакрио у сопственим склоништима, почела су масовна бекства из психијатријских клиника, а индијанци у резерватима престали су да се размножавају.

Све то је налагало предузимање хитних мера и у марту те исте године ослободилачке армије САД и Велике Британије ушле су у Ирак како би заувек избавиле свет од опасности која му прети, а такође и да ослободи диктатора од незаконите владавине драгоценим нафтним пољима.

Мало људи зна да тај тријумф англосаксонске цивилизације умало није срушио један једини човек. Тај човек се звао Дејвид Кели и он је био један од највећих научника микробиолога у Великој Британији. Дакле, тај Кели је више пута боравио у инспекцијским пословима у Ираку и донео је погрешан закључак да Хусеин нема никакво оружје за масовно уништавање. Због извесних недостатака у британском образовном систему, Кели се показао слаб на језику и избрбљао је ту информацију британском новинару Калигану, који је заузврат са своје стране одмах разместио на Би-Би-Си. Не би то значило ништа да Кели није словио за веома признатог стручњака, па је настала претња да се распири веома велики скандал.

О томе да је закључак био неисправан Дејвид Кели је сазнао после неколико дана, када је шетајући са псом у шуми, срео своју смрт. Она му је пренела поздрав од Тонија Блера, а потом га је посаветовала да оконча живот самоубиством, пререзавши себи вене на рукама. Детаљи дискусије која је настала нису познати ни до дан данас, али Дејвид Кели није изашао из шуме на своје две ноге. Њега су пронашли неки цивили који су позвали полицију. Како су потом установили анатоми-патолози, посекотина на руци никако није могла представљати смртну ран, крварења уопште није било, а посекотина на руци је само скривала убод шприца. Они су се заинтересовали да ли има отрова у крви али највештији на свету детективи Скотланд Јарда су брзо окончали предмет и запечатили га на 70 година.

У резултату ове витешке историје, подвлачим да свака демократија тек тада нешто вреди, уколико уме да се заштити од авантуриста. А Тони Блер је био један од њених најодлучнијих и на руци најбржих заштитника.

Како код вас драги читаоци не би било никакве сумње због чега су Србији потребни англосаксонски “чистачи”, подсећам на цитат из текста писца и војног историчара Милована Дрецуна поводом убиства премијера Зорана Ђинђића те исте 2003. године. Не верујући посебно званичном току истраге која је “открила злочинце”, он је изложи своју верзију коју не треба игнорисати:

“Пре убиства Ђинђић је дао неколико политичких изјава. Једна од њих тицала се Косова. Он је рекао да уколико Косово пође путем независности, онда ми можемо размислити о нашим односима са Републиком Српском у Босни и Херцеговини. Био је то добар политички потез. И друга његова изјава, да нико изван границе не треба да одлучује шта треба да раде Срби у самој Србији. То је било упућено тадашњем амбасадору САД у Србији Вилијаму Монтгомерију, који је практично био премијер Србије. У том правцу треба и тражити мотиве тога убиства. Али ја мислим да ће то бити веома тешко”.

У томе, да ће то тешко бити открити, Милован Дрецун је био у праву. Али је много лакше схватити коме је то потребно. Уколико Тони Блер заузме место саветника премијера у Београду, онда ћемо сви ми брзо схватити коме је то потребно.

 

Дмитриј Седов, Фонд стратешке културе

фото: deesillustration.com