Економија

Домаће рибарство пропада, a Хрватска даје евро по килограму шарана извезеног у Србију

Према предвиђањима произвођача ако се ништа не промени у односу државе према овом сектору производње, на пролеће уопште нећемо имати у понуди довољно домаће рибе

У Србију је за једанаест месеци прошле године увезено 520 тона шарана у вредности од 1,9 милиона евра. У односу на исти период 2021. године, када су увезене укупно 132 тоне ове рибе, то је повећање од 300 одсто, најновији су подаци Привредне коморе Србије. Најпродаванија врста рибе ових дана достигла је рекордне цене – килограм се продавао око 800 динара, што до сада није забележено. Кризу у домаћем рибарству, због које и расте увоз, већ годинама најбоље осећају купци.

Према предвиђањима произвођача ако се ништа не промени у односу државе према овом сектору производње, на пролеће уопште нећемо имати у понуди довољно домаће рибе, а ни цене сигурно неће мировати. Иако има све услове да се развија, домаће рибарство се урушава. За разлику од конкуренције у Европској унији која се ослања и на националне и европске фондове и олакшице које им држава нуди како би повећали производњу, код нас помоћи нема. Према подацима Привредне коморе Србије у последњих десет година бележимо непрекидан пад производње шарана. Само током 2021. у нашој земљи је произведено за 30 одсто мање рибе него у 2020. Некада је под рибњацима било и до 15.000 хектара, а сада има једва 5.000 хектара шаранских рибњака. Рибу увозимо из свих крајева света, највише са Тајланда, из Хрватске, Шпаније, Вијетнама, али и земаља у региону. Јасно је да је домаће рибарство у дубокој кризи, нема чак ни назнака да би нешто могло да се промени. Из ПКС наводе да им преостаје само да понове више пута изречене апеле ка Министарству финансија. Једна од кључних мера била би укидање водног доприноса по свим основама за рибњаке, како би се и домаћи произвођачи, макар према условима пословања, изједначили са земљама из којих увозимо рибу.

– Укинути све накнаде за воде, као што је то учињено у Чешкој, на пример, где произвођачи не плаћају водне доприносе. У Хрватској су оне смањене осам пута, али држава тамошње произвођаче мотивише и тако да за сваки извезен килограм шарана било где (а извозе га само у Србију) добију један евро помоћи државе – каже за „Политику” Мирјана Мишчевић, виши саветник при Привредној комори Србије. Сматра да би морали да постоје услови као за произвођаче у конкурентским земљама. Између осталог би требало омогућити нашим произвођачима да извозе рибу у Европску унију.

– Не можемо да извеземо рибу у земље ЕУ и сматрамо да би Управа за ветерину требало да уради свој посао како би се то омогућило произвођачима, а то би их и мотивисало да се врате производњи – напомиње Мишчевићева. Додаје да накнаде које плаћају учествују са 10 одсто у произвођачкој цени, али многи нису били у могућности да плате ове обавезе, па сада имају нагомилане камате. У овом тренутку су опстали средњи и мали рибњаци. Групација за рибарство апеле за смањење накнада, шаље надлежнима годинама, али једноставно држава није имала слуха.

Крум Анастасов, директор рибњака „Капетански рит” из Кањиже и председник Групације за рибарство наводи да су током короне када је овај сектор доживео и највећу штету, тражили увођење мораторијума на плаћање ових обавеза, али је и то остало без одговора.

– Плаћамо накнаде по три основа – коришћење вода или водна добра, на основу величине рибњака и трећи, најнелогичнији, је одводњавање. Ове обавезе износе укупно 16.000 динара по хектару. Рибарство кроз ПДВ, водопривредне и друге обавезе које плаћа држави издваја годишње 800 милиона до милијарду динара, а субвенције које добија су симболичне. Рибњаци добијају 10 динара по килограму произведене и продате конзумне рибе, што је у просеку годишње 35 до 45 милиона динара за целокупну продукцију у српском рибарству – објашњава Анастасов.

Уколико се боримо против сиве економије, додаје, а знамо да је просечна цена килограма рибе 500 динара, субвенција би требало да буде макар у нивоу ПДВ-а, а то је 50 динара. Од некадашњих 11 великих рибњака у Србији опстала су само три, а само два раде у пуном капацитету. Недавно је и Покрет обнове Краљевине Србије (ПОКС) затражио од владе да укине плаћање водног доприноса за рибњаке како би се гајење речних риба у нашој земљи сачувало од нестанка.

– Србија је за кратко време од озбиљног произвођача постала увозник речне рибе. Уколико се овај тренд настави ускоро ће ова привредна грана бити на рубу нестанка и због тога је неопходно да се донесу мере за њено очување – изјавио је Војислав Михаиловић, потпредседник Скупштине Србије и председник ПОКС-а. У 2021. години на чак пет хиљада хектара готових рибњака није заснована производња, што је за нашу земљу директни губитак од 700.000 евра.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

виа
Политика.рс
Извор
Јелица Антељ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!