Дознаке Срба из иностранства веће од страних директних инвестиција

0
(0)

Наши људи из света својима у Србији послали су 2014. око 3,66 милијарди долара. Од те суме 2,82 милијарде стигло је из европских земаља, саопштио је Међународни фонд Уједињених нација за пољопривредни развој. Од почетка овог века, према рачуници економиста, у просеку смо трошили за петину више него што смо зарађивали захваљујући и тим дознакама. Да није било њих у Србији би се живело много скромније, а баук државног банкрота закуцао би нам много раније.

Занимљиво је да су гастарбајтери из Турске у последње две године просечно слали око 300 милиона долара и да су својим новчаним пошиљкама претекли „колеге” на привременом раду у Француској и Италији.

Подаци Светске банке иначе показују оно што и ми сами знамо, а то је да је највише пара у земљу наши људи шаљу из Немачке, Швајцарске, Аустрије и САД. Бар једног члана породице у иностранству има 23 одсто становника наше земље, а 11 одсто је анкетарима једног истраживања изјавило да има повремене или редовне приходе од рођака из света.

Рачуница казује да непосредно, или на неки други начин, дијаспора у Србији помаже око 800.000 људи. Од почетка 2001. наовамо с разних страна нам је стизала огромна сума девиза. Било је ту донација, повољних и неповољних кредита, али су дознаке наших људи, по правилу, биле најредовније и најобилније, каже др Млађен Ковачевић, редовни члан Академије економских наука.

 

– Само по основу такозваних текућих трансфера, у којима доминирају дознаке, од 2001. до краја 2012. у нето износу стигло је више од 34 милијарде евра – каже Ковачевић. – Поређења ради, на име страних директних и портфолио инвестиција у том периоду инкасирали смо знатно мање – око 19,5 милијарди евра.

Подаци Светске банке казују да је у првој деценији овог века од дијаспоре у Србију стигло чак 43 милијарде долара и да су дознаке у просеку износиле 13,7 одсто бруто домаћег производа (у 2014. години 8,8 одсто). По тој рачуници, од 2000. до 2010. у Србију је стигло 2,5 пута више дознака него директних страних инвестиција. Девизне дознаке у свету из године у годину расту, али њихов прилив у Србију и земље из окружења с временом ће се смањивати, указује др Владимир Гречић, један од најбољих познавалаца наше миграције.

Према подацима Светске банке, у 2014. је наш прилив од дознака био мањи за 367 милиона долара него у претходној години. – Раст девизних дознака у свету је последица све бројнијих миграција – објашњава Гречић.

– Од око два милиона годишње, колико их је било током деведесетих прошлог века, број миграната у првој деценији овог века премашио је четири милиона годишње. Од почетка светске економске кризе 2008, у порасту је и емиграција из Србије. Према најновијој публикацији ОЕЦД-а посвећеној миграцијама (СОПЕМИ 2014), у 34 државе-чланице ове организације 2012. године је емигрирало 39.000 наших људи, у поређењу са 27.000, колико је у те земље емигрирало 2008. године. Тако се Србија 2012. године нашла на 37. месту у свету међу 50 земаља са најбројнијом емиграцијом. У односу на укупан број сопственог становништва, Србија је била на 9. месту са 5.354 емигранта на милион становника.

Статистика земаља чланица ОЕЦД-а показује да је 2011. у овој групацији развијених земаља било 562.000 имиграната из Србије старосне доби 15 и више година. Међу њима је 61.000 оних који су имали високо образовање.

Наведени подаци казују да је све више оних који одлазе из Србије у потрази за послом, што не значи да ће се повећати прилив њихових девиза  у отаџбину. Разлога за то је више. Генерално, од 2008. наовамо је смањена сигурност странаца у државама пријема. Упркос споразумима који регулишу права миграната у случају незапослености, страни радници су више принуђени да воде рачуна о трошењу својих зарада, које су у неким случајевима и смањене.

– Поред тога, прва генерација миграната из Србије све је старија – каже Гречић. – С обзиром на то да је будућност у домовини неизвесна, „стари гастарбајтери” се радије одлучују да остану у земљи пријема. Тамо окупљају породицу, тако да све мање шаљу новац у Србију. Они су овде изградили куће, децу су ишколовали, па су и она пошла родитељским стопама. Друга генерација има мању потребу да шаље своју уштеђевину у отаџбину, а и мање је склона штедњи. Уз то, све су мање шансе да се ова генерација врати у отаџбину, јер је оно што им она нуди занемарљиво у поређењу са оним што имају у туђини.

Међу више од четири милиона људи српског порекла расутих по свету има много оних који би могли да допринесу препороду земље, каже наш саговорник. Упркос многим покушајима, мало о њима знамо. Досадашња настојања да се приволе да инвестирају у Србији нису дала очекиване резултате.

Гречић каже да је недопустиво мало девизних дознака уложено у продуктивне инвестиције, које доносе доходак и отварају нова радна места. У првој деценији овог века дијаспора је директно инвестирала 550 милиона долара у српску економију и оснивањем малих и средњих предузећа запослила око 25.000 људи.

А. Микавица

—————————————–

Кренула „српска слагалица”

Стална конференција градова и општина и Министарство за јавну управу и локалну самоуправу однедавно сваке недеље на сајту www.serbianpuzzle.rs представља по један град или општину у Србији. Поред осталог, и зашто инвестирати у тој општини, тј. шта она нуди потенцијалним инвеститорима.

Пре пет година тадашње министарство за дијаспору израдило је електронски каталог инвестиционих пројеката за улагаче из дијаспоре са понудом 193 конкретних инвестиционих пројеката из 68 општина и градова.

Пројекти су припремљени у сарадњи с локалном самоуправом, Привредном комором Србије и центрима за дијаспору при регионалним привредним коморама. Највећи део, 40,6 одсто инвестиционих пројеката односи се на могућност улагања у постојеће или нове капацитете у туризму, 20,3 одсто на улагања у индустријске зоне, 18,7 процената у инфраструктуру, 9,3 у екологију, а 10,3 одсто су пројекти у области аграра и производњи здраве хране.

—————————————–

Све се региструје

У 2014. години бруто прилив по основу дознака у Србију износио је 2,6 милијарди евра, кажу у Народној банци Србије, уз напомену да дознаке у платном билансу, у складу са међународном методологијом, обухватају све личне трансфере између физичких лица резидената и нерезидената Србије: послата средства радника из иностранства, пензије и инвалиднине, помоћи, поклоне и друге личне трансфере физичких лица.

Укупне дознаке састоје се од регистрованог дела који у земљу стиже путем банкарских рачуна и брзог преноса новца и нерегистрованог дела који се процењује на основу мењачких послова и кретања девизне штедње становништва. У 2014. години регистроване дознаке износиле су 1,4, док су нерегистроване процењене на 1,2 милијарде евра. Бруто прилив дознака у Србију у 2012. износио је 2,6 милијарди, а у 2013. око 2,9 милијарди евра.

 Политика
објављено: 25.06.2015

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Протојереј Јован Пламенац: Бебин „Удар“ – овај пут – слабо удара

5 (3) Бебо, Бебице, овај Твој „Удар“ не удара, он – млатиња. Очито, направљен је …

Милош Ковић: Геноцид је најважнија тема српске историје (видео)

0 (0) У 29. епизоди емисије Дијалог разговарали смо са историчарем и заступником Покрета за …

Један коментар

  1. U ovom spisku nevidim Rusiju ili je to namerno uradjeno ili nemaju podatke ali ne male pare dolaze i sa te strane pogotova zadnjih par godina

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *