Став

Драгана Трифковић: Лице и наличје понижене Србије

Политику Александра Вучића је најбоље окарактерисао мој пријатељ, професор међународног права, рекавши да је то политика дуплог књиговодства. Шта то конкретно значи? Дупло књиговодство упућује на то да се ради о злоупотреби, превари и криминалу који се реализује, али је све то вешто прикривено лажираним извештајима (рачунима) који се књиже. Ови извештаји стварају привид тога да је све у најбољем реду и у складу са законским прописима. Тај модел подразумева да постоји и тајно књиговодство које барата правим чињеницама, али оне су скривене за јавност и (условно) државне органе, јер је реч о криминалу и превари. Дакле ради се о свесној и добро планираној злоупотреби.

Ако говоримо у политичком оквиру, то значи злоупотребу политике, положаја, институција и трговину утицајем од стране лица која су на функцију, ради противзаконитог остваривања користи. Дупло књиговодство подразумева да се ради о организованом криминалу, јер једно лице не може само да реализује читаву превару, већ су му у томе потребни саучесници. С обзиром на то да се ради о обмањивању јавности лажираним подацима, јасно је да и саучесници у том послу морају да бране лажи, односно да убеђују друге у веродостојност монтираних извештаја и тиме стварају лажну слику. У добро организованом преварном ланцу значајну улогу имају и саветници или супервизори, лица која поседују доста знања и искуства о томе како је могуће добро водити дупло књиговодство. У политичким оквирима такву улогу би могао да има рецимо Тони Блер.

Колико је тешко да се ова појава појасни, толико је теже да она буде разоткривена и да преваранти буду процесуирани. Али наравно није немогуће. Обичним људима је ипак јако тешко да детерминишу и увиде да је реч о преварним радњама, јер слика која се ка њима пројектује даје утисак да је све у најбољем реду. Уколико државни органи под строгим условима не обављају своју функцију (или су такође корумпирани), практично не постоје механизми да се организатори криминалних активности, који воде дупло књиговодство, разоткрију.

Јасно је да у пословном смислу дупло књиговодство подразумева прикривање противправних радњи као што су нелегално присвајање великих количина новца, прање новца, утаја пореза, одузимање и присвајање туђе имовине, корупција и слично. У политичком смислу је реч о истом, само на много вишем нивоу. Дакле ако говоримо о дуплом књиговодству у предузећима (малим, средњим, великим), морамо бити свесни тога да оно може да постоји и у држави.

Да појаснимо шта би то било у конкретном случају. Држављанин Србије, порески обвезник, одлази у Општину Чукарица да укњижи свој стан који је легалним путем купио. Општински службеници који примају плату из буџета (дакле од грађана), објашњавају да је то јако захтеван и копмликован посао и да мора додатно да се плати (неколико хиљада евра). Овај новац траже у готовини (тј. коверти) и он нигде неће бити прокњижен јер је реч о нелегалној радњи. Прокњижиће се само административна такса за обављање тог посла (што је по закону) и тај посао ће бити реализован наводно у складу са законом и процедуром, а заправо службеници ће нелегално и путем преваре одузети новац (практично свом послодавцу).

Други пример је корупција у здравственом систему. Грађанин Србије одлази у државну болницу као корисник здравственог осигурања и обавља преглед код лекара. Затим лекар вади своју визит карту (приватне клинике) и саопштава му да треба да обави операцију која ће коштати неколико хиљада евра у приватној клиници. Реч је наравно о злоупотреби положаја и корупцији, која опет (уколико је грађанин не пријави органима гоњења) неће бити видљива. Грађани су у већини случајева збуњени и шокирани оним што се дешава и нису спремни да адекватно реагују.

С друге стране ако је правосудни систем блокиран и не обавља своју функцију и ако пре свега истражни органи не обављају свој посао, злоупотреба и корупција могу дуго да остану заштићени.

У два примера показано је како се превара врши на нижем нивоу власти. На вишем нивоу она може да се сагледа на примеру косовске политике. Државно руководство потписује противуставни договор (Бриселски договор) којим се нарушавају државни и национални интереси, али пошто институције не реагују (Уставни суд), ова противправна радња остаје непроцесуирана. Уз то ту су и саучесници, друге инстересне стране које јавност убеђују да је све у реду, или својим активностима амортизују и артикулишу незадовољство, не помињући ко је одговоран за кршење Устава.

У свему томе велику улогу играју и медији, који ствари додатно компликују збуњујући јавност. Сетимо се како су пред потписивање противуставног Бриселског споразума у новинама били наслови: „Вучић храбро рекао не“, „Одбио је уцену“ и слично, да би после само неколико дана тај договор био потписан, а медији остали без коментара. У јавности је створен утисак да је урађено нешто добро (на основу писања медија), а заправо је реализована противуставна радња.

Слично је било и са додељивањем томоса такозваној Македонској православној цркви. Ипак код организовања „прајда“, ситуација је била потпуно збуњујућа и непојмљива за већину грађана.

Да не буде никакве забуне, „прајд“ је организован на „нашу“ иницијативу, тако што је Ана Брнабић у својству премијера Србије, 2019. године кандидовала Београд за домаћина „Европрајда“. Пошто је након тога почела пандемија корона вируса, ова политичка манифестација је била одложена. Како је оцењено да ове године може да се одржи, Београд је преузео улогу домаћина. Александар Вучић је у складу са политиком дуплог књиговодства формално заказао „прајд“ са Аном Брнабић, а затим га медијски отказао, како би умирио јавност. Ни то није било довољно, већ је организовао и литије за „спас Србије“ да би потрошио прикупљену негативну енергију незадовољних грађана и омогућио да за време прајда не дође до немира. Председник Србије је послао оца на литије, а супругу на „прајд“, како би на обе своје манифестације забележио позитивне поене. За оне малобројне упорне грађане који су изашли да протестују на дан одржавања „прајда“, председник је обезбедио „народну“ милицију, коју је аутобусима довезао у главни град, да се обрачуна са њима. Гости из ЕУ су дошли да сликају своје голе задњице испред српских храмова и споменика страдалима у НАТО бомбардовању, не због тога што су нечим угрожени, већ да угрозе традиционална и верска осећања људи и додатно их понизе. Ипак треба имати у виду чињеницу да им је то омогућио председник Србије. Још гора слика од оне испред цркве Светог Марка, била је слика ветерана рата, коме је полиција стргла медаље (Орден за одбрану државне границе на Кошарама и Војнички крст) и бацила их на земљу и тиме демонстрирала да је ту да штити насилну политичку агенду која се намеће против традиције и вере народа који би требало да штите.

За сада нема никаквог изгледа да ће оваква сулуда политика актуелног режима која резултира крајњим понижавањем и осиромашивањем Србије да се заустави, посебно јер је подржана од комплетне опозиције и дубоко укорењена у све институције без обзира на то ко је на власти. Систематски су ослабљене и уништене све институције државе, од скупштине, правосуђа, војно-безбедносног сектора до цркве. То се у савременом политичком речнику Запада, назива успешна демократизација. Даље манипулације биће организоване у циљу увођења санкција Русији и чињења уступака око Косова и Метохије. Ипак, сулудо је очекивати у крајњем случају, да сви фактори који утичу на спровођење актуелне политике неће сносити никакве последице. Када последице по друштво постану неиздрживе, тада ће се ствари преокренути у супротном правцу.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Извор
geostrategy.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!