fbpx
понедељак , децембар 9 2019
Насловна / Србија / Економија / Држава већ две године одбија предлог нафтних компнија да се усаглади акциза на гориво са снагом привреде и платежном моћи потрошача

Држава већ две године одбија предлог нафтних компнија да се усаглади акциза на гориво са снагом привреде и платежном моћи потрошача

Цена бензина у Србији је међу највишима у односу на земље са којима се граничи, јер више од 54 одсто чине порези и накнаде, а представници власти две године одбијају да разговарају о смањењу тих захватања, рекао је генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић.

Он је за Бету рекао да се Србија по просечној малопродајној цени бензина у региону налази на шестом месту после Грчке, Хрватске, Албаније, Црне Горе и Словеније.

Просечна цена бензина у Грчкој је 1,647 евра по литру, а у Србији 1,296 евра по литру. По цени дизела Србија је на трећем месту у региону после Албаније и Грчке, јер је у Албанији просечно кошта 1,439 евра по литру, а у Србији 1,378 евра по литру.

Мићовић је рекао да нафтне компаније две године позивају државу да „усагласи акцизу са снагом привреде и платежном моћи потрошача“.

„Држава је протекле две године одбијала предлог нафтних компнија да разговара о промени акцизне политике која се односи на гориво“, рекао је Мићовић.

На литар бензина се, према његовим речима, осим акцизе и пореза на додату вредност (ПДВ), плаћа још накнада за формирање обавезних резерви, накнада за маркирање и накнада за мониторинг. Све те дажбине, како је рекао Мићовић, чине 83,05 динара у литру бензина, односно 54,3 одсто цене.

Србија је на листи земаља са висином удела дажбина у цени бензина на другом месту, одмах иза Хрватске где оне износе 56,55 одсто, док су у Македонији 46,14 одсто. По уделу такси у малопродајној цени дизела Србија заузима прво место у региону са 53,49 одсто док су у Македонији 39,31 одсто.

По уделу државних такси у просечној малопродајнохј цени течног нафтног гаса (ТНГ) Србија је на првом месту са 49,10 одсто, у Мађарској која је на другом месту је 36,29 одсто, док је у Хрватској 21,13 одсто.

Мићовић је рекао да се тако висока захватања државе нису била толико уочљива када је сирова нафта била јефтинија.

„Високе дажбине с једне стране имају позитиван ефекат на пуњење државне касе, а с друге стране се губи јер становништво у погранничном подручју гориво набавља у околним земљама док транзитни саобраћај не пуни резервоаре у Србији“, рекао је Мићовић.

Додао је да када се тај проблем сагледа у целини високе дажбине у Србији имају негативан ефекат, а поремећен је и паритет међу њима за поједине врсте горива.

„У Хрватској су акцизе различите, па је на дизел нула, у Мађарској се рефракцијом враћа око 80 одсто акцизе, а у Србији нема тих олакшица“, рекао је Мићовић.

Додао је да и фирме које се баве транспортом у Црној Гори имају олакшице, па им се враћа 22 евроцента, у Србији само осам.

„Већ годину дана приметно је да транспортне фирме региструју огранке у Словенији да би користили повластице јер се враћа ПДВ и део акцизе, а то нико не види из Министарства финансија“, рекао је Мићовић.

Он је рекао да су у европским земљама акцизом као специјалном врстом пореза више него у Србији оптерећени дуван и алкохол па да и Србија треба да иде у том правцу.

„Посебан проблем је то што је у Србији акциза за ТНГ иако је еколошки најприхватљивије гориво нагло повећавана и сада износи 26,60 динара по литру, а 2015. године је била 8,50 динара, па се на тај начин избацује из потрошње“, указао је Мићовић.

Бета

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Весић потрошио 770 000 евра на обнову своје канцеларије (видео)

4.8 (6) Шеф одборника Савеза за Србију у Скупштини Београда Никола Јовановић изјавио је да …

Обрадовић: Сам врх државе се уплео у трговину оружјем и исисава новац из фабрика

5 (5) Узбуњивач који је указао на незаконитости у војној фабрици „Kрушик“ у Ваљеву Александар …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *