fbpx

Држава већ две године одбија предлог нафтних компнија да се усаглади акциза на гориво са снагом привреде и платежном моћи потрошача

0
(0)

Цена бензина у Србији је међу највишима у односу на земље са којима се граничи, јер више од 54 одсто чине порези и накнаде, а представници власти две године одбијају да разговарају о смањењу тих захватања, рекао је генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић.

Он је за Бету рекао да се Србија по просечној малопродајној цени бензина у региону налази на шестом месту после Грчке, Хрватске, Албаније, Црне Горе и Словеније.

Просечна цена бензина у Грчкој је 1,647 евра по литру, а у Србији 1,296 евра по литру. По цени дизела Србија је на трећем месту у региону после Албаније и Грчке, јер је у Албанији просечно кошта 1,439 евра по литру, а у Србији 1,378 евра по литру.

Мићовић је рекао да нафтне компаније две године позивају државу да „усагласи акцизу са снагом привреде и платежном моћи потрошача“.

„Држава је протекле две године одбијала предлог нафтних компнија да разговара о промени акцизне политике која се односи на гориво“, рекао је Мићовић.

На литар бензина се, према његовим речима, осим акцизе и пореза на додату вредност (ПДВ), плаћа још накнада за формирање обавезних резерви, накнада за маркирање и накнада за мониторинг. Све те дажбине, како је рекао Мићовић, чине 83,05 динара у литру бензина, односно 54,3 одсто цене.

Србија је на листи земаља са висином удела дажбина у цени бензина на другом месту, одмах иза Хрватске где оне износе 56,55 одсто, док су у Македонији 46,14 одсто. По уделу такси у малопродајној цени дизела Србија заузима прво место у региону са 53,49 одсто док су у Македонији 39,31 одсто.

По уделу државних такси у просечној малопродајнохј цени течног нафтног гаса (ТНГ) Србија је на првом месту са 49,10 одсто, у Мађарској која је на другом месту је 36,29 одсто, док је у Хрватској 21,13 одсто.

Мићовић је рекао да се тако висока захватања државе нису била толико уочљива када је сирова нафта била јефтинија.

„Високе дажбине с једне стране имају позитиван ефекат на пуњење државне касе, а с друге стране се губи јер становништво у погранничном подручју гориво набавља у околним земљама док транзитни саобраћај не пуни резервоаре у Србији“, рекао је Мићовић.

Додао је да када се тај проблем сагледа у целини високе дажбине у Србији имају негативан ефекат, а поремећен је и паритет међу њима за поједине врсте горива.

„У Хрватској су акцизе различите, па је на дизел нула, у Мађарској се рефракцијом враћа око 80 одсто акцизе, а у Србији нема тих олакшица“, рекао је Мићовић.

Додао је да и фирме које се баве транспортом у Црној Гори имају олакшице, па им се враћа 22 евроцента, у Србији само осам.

„Већ годину дана приметно је да транспортне фирме региструју огранке у Словенији да би користили повластице јер се враћа ПДВ и део акцизе, а то нико не види из Министарства финансија“, рекао је Мићовић.

Он је рекао да су у европским земљама акцизом као специјалном врстом пореза више него у Србији оптерећени дуван и алкохол па да и Србија треба да иде у том правцу.

„Посебан проблем је то што је у Србији акциза за ТНГ иако је еколошки најприхватљивије гориво нагло повећавана и сада износи 26,60 динара по литру, а 2015. године је била 8,50 динара, па се на тај начин избацује из потрошње“, указао је Мићовић.

Бета

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Кинези у околини Бора уз помоћ Вучићевог режима тероришу и пљачкају локално становништво

5 (8) “Тржишна цена шумског земљишта износила је 557 динара по квадратном метру, па је …

Бабић “у оставци” прави пут, а три породице тера на улицу

0 (0) Породица Симић из подавалског насеља Бели Поток, која живи у кући у Булевару …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *