Дудови који памте векове

Зоран Влашковић 

Прва прича о три најстарија дрвета у Европи која расту на Космету

Шам-дуд у порти Пећке патријаршије засадио архиепископ Сава II у јесен 1269. или у пролеће 1270. године , 223 године пре открића Америке или 120 година пре Косовског боја. Друга два дуда – мурика, један у порти цркве светог Ђорђа у Руднику код Србице, а други, кара-дуд поред Муратовог турбета на Газиместану, само су мало млађи и по предању су расађени одизданка пећког шам-дуда.

 

Три дуда, исте сорте, која расту на Косову и Метохији су најстарија оваква дрвета  у Европи. Збир њихових година старости је скоро два миленијума. У Европи не постоји званично ни један дуд старији од 250 година а сваки од три дуда на Космету, шам-дуд у порти Пећке патријаршије, дуд мурика у порти цркве   светог Ђорђа у Руднику код Србице и кара – дуд поред Муратовог турбета на Газиместану,  старији је од седам векова.

За  најпознатији и најстарији шам- дуд  у Пећкој патријаршији, старост се поуздано зна, јер о томе има највише извора и доказа. Шам-дуд је стар 742 или 743 године, јер, како је забележено у бројним манастирским и другим књигама,  њега је у јесен  1269. или у пролеће 1270. године  засадио трећи српски архиепископ – Сава II. Засађен је, дакле, 223 године пре открића Америке  и 120 година пре Косовског боја, који се догодио 1389. године.

Шам-дуд је засадио пред тек завршеном црквом Светих Апостола, најстаријом црквом у комплексу Пећке патријаршије, архиепископ Сава II (световним именом Предислав), син краља Стефана Првовенчаног. Архиепископ Сава II се угедао на свог стрица Светог Саву. Врло рано се замонашио и живео у Хиландару а 1263. године је рукоположен за трећег српског Архиепископа. Умро је 1271. године а мошти му и данас почивају у цркви светих Апостола у комплексу Пећке патријаршије, само 20 метара од његовом руком засађеног шам – дуда који и данас живи.

Много историје испод дуда

 

Архиепископ Сава II је шам-дуд донео на повратку из Јерусалима, као успоменуна пролазак кроз Сирију (Шам). Пресађен је из области Била ад Шам,  у којој се налази данашњи главни град Сирије Дамаск. Одатле је потекао и засађен је пред Пећком Патријаршијом.

Ову вековну, живу старину подно горостасних Проклетија, шибале су олује и ветрови, ударали громови, пекло сунце, сушили мразови и шта ли све не, током скоро седам и по векаова дуге историје, а и

даље расте и рађа. Крај њега су пролазиле многе војске, често непријатељске. Под његовом крошњом су се родиле многе љубави. Упамтио је он увођење у трон 45 српских патријарха. Сведочио је многим заклетвама, чуо је многе изреке и говоре. Много, много, доброг и лошег овај дуд је “запамтио“.

Шам- дуд цвета сваке  последње  недеље  априла, још увек добро рађа и нуди своје слатке плодове. Од његових зрелих дудиња се углавном прави сок. Одржавамо га и чувамо а он памти нашу вековну историју. Испод његових кришњи  Арсеније III Чарнојевић је 1690. године окупио све виђеније Србе Косова и Метохије на саветовање након којег су кренули у Велику сеобу Срба, северно од Саве и
Дунава. Запамтио је Савин  шам- дуд и друге велике и мале сеобе Срба, бројне ратове, нагледао се бројних похара светиње и паљевине конака 1981. године…  Кад би којим случајем проговорио о свему чему је сведок био, то не би стало ни у тако дебелу књигукао што је Библија – вели мати Харитина.

Из  скоро  седам  и по векаова старог дуда  изникла су већ три велика млада и јака изданка.  -То је добар знак за српски народ и казује нам да ће српски народ опет изнићи у Метохији и да ће се Метохија подмладити српством  – закључује  мати Харитина.

 

 

 

Изданци шам – дуда

О друга два дуда – оном у Руднику код Србице и оном поред Муратовог турбета на Газиместану, у Пећкој патријаршији веле, да су и они из изданака шам-дуда Светог Саве Другога из  пећког манастира.

И за  кара-дуд крај Муратовог турбета, предања казују како је старији од шест векова и да засађен као изданак од пећког шам-дуда. Но, чувари истотрије Муратовог турбета имају и другу причу.

Санија Турбедари из Мазгита код Обилића, из породице која вековима по трацицији даје чуваре Муратовог турбета, каже да има много предања о овом кара-дуду.  – Најтачније ће бити оно да је султан Бајазит  гранчицу дуда донео из Сирије  и овде је посадио – тумачи историју Санија.

Много је легенди везано за најстарије европске дудове, који расту баш на Косову и Метохији. Ипак шам-дуд у Пећкој патријаршији има најјаснију биографију, можда баш због тога јер је најпосећенији и пошто расте пред древним троном српских епископа и патријарха где се историја и записивала. А да би светиње биле вечне и дудови су, као дуговечна дрвета, сађени поред  цркава и манастира. Три  црна дуда на Космету упамтили су векове и верујемо да ће још дуго бити тако.

* * *

 

Споменик природе

Завод за заштиту природе Србије  ставио је под заштиту шам- дуд (на  латинском –Morus nigra) у Пећкој патријаршији  1957. године,  као  споменик природе као природно добро прве категорије.

Током велике олује 1950. године, услед удара грома овај дуд се распукао, али је преживео невреме. Од 1987. године више подупирача је постављено под његове гране како не би пале на земљу. Висок је преко осам метара а његова крошња има пречник  шест метара.

И у манастиру Лесново код Злетова у Македонији, такође у порти манастира, се налази старо стабло шам-дуда за  кога тамошњи монаси  тврде да је старо као и стабло шам-дуда у Пећкој патријаршији. Овај манастир је задужбина српског деспота Јована Оливера, очуха и вазала цара Душана.