У то време Срби су били сами на свету и храбро су се, оружјем, супротставили натовском униполарном миру и глобализацији. Вашингтон са својим савезницима, а то су либерални екстремисти, бомбардовали су у Србији цивиле, дакле и децу.
Срби задржавају свој идентитет. Да би разумели народ, треба видети њихову патњу, њихове ратнике, свештенике и сам народ. Ја сам све то видео.
Последња граница коју данас Срби бране јесте непризнавање независности Косова. Ово је основна препрека коју српски политичар у Србији, па макар он био сасвим идеолошки прозападно обојен, не може да пређе.
Дође ли до признавања Косова, Србија ће тиме престати да постоји. Службени Београд тиме би извршио духовно, морално самоубиство.
Између Блиског истока и Балкана има неке асиметрије: видимо победе мултиполарне политике, ефективност Русије, али и подршку Кине. Русија никада није била тако ефикасна и популарна у свету, као што је случај данас и то због подршке Сирији. Нарочито је популарна у муслиманском свету.
У региону Балкана видимо да су многи људи помирени са потребом да се интегришу у ЕУ и кренули ка НАТО-у, тим злочинцима који су извршили геноцид над српским земљама. Не мислим да Србија заиста тежи ка НАТО-у. Службена Србија непрестано наглашава да води политику неутралности. Ако неко време задржи ову позицију, а људи блиски нама суздрже се од овог кобног корака, – уласка у ЕУ и НАТО – тада се на Балкану може осетити да тај део Европе поново има будућности. Али морам рећи да не постоје само Американци, већ и Европљани, огроман број фондова, Сорошеве мреже и либералне елите, које раде против српских интереса.
Свет се налази у ратном стању, а да он то службено није објављен. Али Балкан, а пре свега Србија, још нису пропали, још нису изгубљени за Русију. И важно је подржати, барем морално, Србију и оне снаге на Балкану, на које се Русија може да ослони. Овде је реч заправо о борби за слободу и независност наше цивилизације.
Сада у Босни постоји поларизација друштва: неки босански муслимани су фокусирани на Ердогана, неки на Гуленове и проамеричке мреже. Морате мало више да погледате албанска друштва: тамо су такође неки муслимани оријентисани на Турску, а постоје, условно говорећи, и „албански Бин Ладени“, дакле, албански милитантни исламисти, али и „албански Чубајси“, односно, прозападни либерални политичари.
Ниједан нормалан Србин не жели да уђе у НАТО, али данашња политичка елита у Београду је у великој мери отуђена од народа. Можемо рећи да наша, руска елита, на срећу, није таква. Важно је, да ни у којем случају Русија не сме заборавити Балкан, јер ово је за нас изузетно важан део Европе.
Извор: Izborskiй klub, Стање ствари
Ono što g. Dugin naziva beogradskom elitom je zapravo jedna mala, ali vrlo glasna i zbog podrške sa zapada vrlo uticajna grupa ljudi koji niti su Srbi, niti Srbiji misle dobro. Većina ispravnih i normalnih Srba nije otudjena, ali je skrajnuta, nema pristupa medijima niti mestima odlučivanja. Otudjena nam je i vlast, a i ona je sve, samo ne elita. Srpska vlast je gomila polupismenih baraba koje su uzurpirajući državne resurse izgradile sistem ucena stanovništva kojim vladaju i pljačkaju. Ali mislim da se i njima bliži kraj. Gotovi su. Gazda im, kažu, pakuje kofere. Ne znam kuda će i kako će, šta smera i namerava, niti me bilo šta u vezi sa njim zanima. Samo mi je važno da mu već jednom vidimo ledja. Dosta više njega i njegovih lažljivih govora, podlih postpaka, krvoločnih otimačina i kradja, bednih izgovora, glumatanja sa “suzama u očima” i valjanja po podu, lupetanja bez mozga i lizanja dupeta svakoj belosvetskoj protuvi, uključujući i edija ramu i erdogana.