“Извештај ММФ-а је мој дипломски испит”, изјавио је ове недеље председник Владе Александар Вучић након завршетка посете мисије Фонда. Корак даље отишао је министар финансија Душан Вујовић па је аранжман са ММФ-ом назвао “магистарским радом Владе”.
Ове недеље, заиста, од стране власти стигло је пуно информација о томе како економија расте, незапосленост пада, расте наплата пореза, а уштеде у буџету су историјске… И стварно статистички је све тако ако се подаци не пореде било са ранијим подацима или са резултатима околних земаља са којима Србија и може да се пореди.
Боље – само у односу на катастрофу
Из Републичког завода за статистику стигло је обавештење да је БДП у другом кварталу порастао за 2,2 одсто у односу на прво тромесечје, а један одсто у односу на други квартал 2014. године. Ово је, наравно, представљено као да Србија излази из рецесије и хита ка просперитету. Нажалост, заборавља се да се овогодишњи раст БДП-а пореди са оним из истог периода прошле године када су земљу погодиле велике поплаве. Када се то узме у обзир, лако се долази до закључка, а и подаци то показују, да смо сада тек негде на нивоу од пре две године. Тај раст у периоду април-јун ове године у односу на исти период 2014. од један одсто је чак и нешто мањи него што је износио пад у другом кварталу 2014. у односу на исти период 2013. и који је био 1,3 одсто.
Осим тога, да би се тврдило да смо изашли из рецесије потребно је да два узастопна квартала економија расте, а ово је тек први квартал са привредним растом после дуго времена. Ипак, нема сумње да ће и у трећем тромесечју бити остварен привредни раст, будући да је у истом периоду прошле године БДП пао за чак четири одсто.
Дакле, привредни раст забележен у другом кварталу ове године је последица, пре свега, ниске основице у истом тромесечју прошле године када су се десиле поплаве.
Статистика показује и да је индустријска производња у јулу ове године била већа за чак 13 одсто у односу на јул 2014. године. То је управо исти износ за колико је индустријска производња у јулу 2014. смањена у односу на јул 2013. године тако да се сада наша индустрија налази на нивоу од пре две године.
Такође, индустријска производња у јулу у поређењу са просеком 2014. је забележила раст од 9,6 одсто, што је скоро идентично паду коју је индустрија у јулу прошле године забележила у односу на просек 2013. (9,4 одсто). Оно где се види напредак је раст индустрије у првих седам месеци ове године у односу на исти период прошле године од 6,1 одсто, док је у првих седам месеци 2014. у односу на исти период 2013. забележен пад од 3,2 одсто.
Као што су у јулу прошле године у поплавама највише страдали производња електричне енергије (пад од 37,4 одсто), рударство (пад од 32,1 одсто) и прерађивачка индустрија (пад од 4,2 одсто), тако су ове године исте делатности највише и допринеле расту. Производња електричне енергије је повећана за 50,3 одсто, рударство за 39,6 одсто, док је прерађивачка индустрија порасла за 3,8 одсто.
Квартални раст БДП у односу на исти квартал претходне године
| 2015 | Q1 | Q2 |
| Србија | -2% | 1% |
| Аустрија | 0.20% | 0.60% |
| БиХ | 2.10% | -1.20% |
| Бугарска | 2% | 2.20% |
| Грчка | 0.50% | 1.40% |
| Хрватска | 0.10% | 1.20% |
| Мађарска | 3.20% | 2.40% |
| Румунија | 3.80% | 3.70% |
| Словачка | 3% | 3.10% |
| Словенија | 3% | 2.40% |
| Чешка | 4% | 4.40% |
| Албанија | 2.82% | / |
извор: Еуростат и националне статистике
Док је раст привреде и индустрије, који смо до сада видели, само надокнађивање прошлогодишњих губитака, ни у поређењу са другим европским земљама тај раст се не може видети као неки успех. После БиХ и Аустрије (не рачунајући Украјину), Србија има најмањи привредни раст у другом кварталу ове године, док је у првом била једина са смањењем економије.
Непожељне уштеде
На буџетској страни такође изгледа да се нижу успеси, са великим уштедама које би могле да достигну око 90 милијарди динара до краја године у односу на планирани буџет за 2015. годину, што ће како поручују власти омогућити повећање плата и пензија.
Када је реч о овом најављеном повећању, било би добро нагласити изјаву Џејмса Роуфа, шефа мисије ММФ-а која је недавно завршила посету Србији. Он је истакао да ће се током следеће посете ММФ-а, у новембру ове године, говорити о томе у којој мери су повећани стални буџетски приходи из којих би могло да се финансира додатно повећање потрошње, будући да до сада углавном имамо раст неких привремених прихода. Он је такође скренуо пажњу на то да је инфлација у Србији јако ниска (један одсто) па би у складу са тим јавност требало да формира своја очекивања у погледу повећања плата у јавном сектору и пензија.
Према подацима Министарства финансија, објављеним на сајту у табели „Консолидовани биланс државе“, јавни приходи су у периоду јануар-јул 2015. у односу на исти период 2014. године повећани за 4,2 одсто. Међутим, порески приходи који су основни и стални приходи државе су забележили смањење од 0,3 одсто. На републичком нивоу (републички приходи без локалних) ситуација је нешто боља пошто су порески приходи порасли за свега 0,6 одсто у односу на прошлу годину (451,8 милијарда динара у односу на 444,5 милијарди прошле године).
Дефицит у првих седам месеци ове године износио је 24,2 милијарде динара док је дефицит у истом периоду прошле године био чак 121 милијарду динара. Оно што је обезбедило смањење дефицита у овој години са буџетираних 5,9 одсто БДП-а на, од Фискалног савета процењених 3,5 одсто БДП-а пре свега су непорески приходи и то првенствено дивиденде јавних предузећа и неизвршавање капиталних јавних инвестиција, како их је Роуф назвао „нежељене уштеде“. Наиме, ти непорески приходи су у првих седам месеци износили 87,5 милијарди динара док су у истом периоду прошле године били 48,4 милијарде динара. Други извор уштеда је, нажалост, у капиталним инвестицијама које би требало да су мотор привредног раста. Са прошлогодишњих (првих седам месеци) 14 милијарди динара у истом периоду ове године реализовано је свега 9,5 милијарди динара.
Фискални савет је у месечном извештају за јул оценио да је велико побољшање фискалних кретања у 2015. години само делом трајно и одрживо, а делом последица једнократних мера и неефикасног спровођења планираних политика.
„Само један део умањења дефицита у 2015. је структурне природе и трајан (до 4,5 одсто БДП-а), а преосталих један одсто БДП-а представља или његово привремено, једнократно, умањење, или је последица неефикасног извршавања јавних политика (неефикасно извршавање јавних инвестиција и ниска исплата отпремнина услед неефикасне рационализације броја запослених у буџетском сектору).
Пример привременог побољшања фискалних токова, које ће се тешко наставити у наредним годинама, јесте висок раст непореских прихода. Непорески приходи ће у 2015. бити за око 30 милијарди динара већи него у 2014. години и за око 15 милијарди динара већи у односу на првобитни план за 2015. годину. Разлог за то су, међутим, поједине једнократне уплате у буџет (на пример, накнада за коришћење фреквенција за 4Г технологију), али и неуобичајено велике уплате у буџет из јавних предузећа током 2015. по различитим основама. Фискални савет, међутим, сматра да није одрживо да јавно предузеће које лоше послује и има губитке, као ЕПС, уплаћује у буџет велике износе попут оног од 7,4 милијарди динара из априла 2015. године.
Али нису само уплате неуспешног ЕПС-а привремено повећавале непореске приходе у 2015. години. Упитно је, на пример, и колико су у наредним годинама одрживе уплате у буџет великих дивиденди Телекома – као што је била уплата у јануару од 7,6 милијарди динара (све и да се одустане од најављене приватизације)“, каже се у извештају Фискалног савета.
Порески приходи – скоро као пре 2013. године
Наплата пореских прихода на централном нивоу је нешто боља него прошле године, а у односу на план је већа за 1,1 одсто БДП-а (45 милијарди динара). Ово према мишљењу Фискалног савета представља трајно повећање фискалних прихода, али и ту има једно „али“.
„Наплата пореских прихода нагло је пала током 2013. године када је дошло до великог раста пореске недисциплине. Пооштравањем пореских контрола од средине 2014. године наплата пореза се вратила близу свог „уобичајеног“ нивоа од пре 2013. године (али још увек га није достигла). Због тога Фискални савет оцењује да је, заправо, током 2013. и почетком 2014. године пореска наплата била ванредно ниска, а не сада ванредно висока“, кажу у Савету.
На крају, и поред тог огромног смањења дефицита, Србија ће у 2015. години и даље имати један од највећих годишњих буџетских дефицита у државној каси у Европи. Само Хрватска ће имати већи годишњи дефицит у односу на БДП од Србије, док ће Словенија бити ту негде са нама. Ако се погледа и прошла година, Србија је била рекордер у Европи по висини дефицита.
Тренутно је јавни дуг на нивоу 74 одсто БДП-а и повећаваће се још најмање годину и по дана, ако све буде ишло по плану. Разлог томе је пре свега висок раст камата које су за седам месеци износиле 76,8 милијарди динара што је за 17 одсто више него у истом периоду прошле године. Иначе је Србија земља са једним од највећих трошкова за камате у односу на БДП у Европи са 3,5 одсто, док је, на пример, у презадуженој Грчкој то четири одсто.
Дефицит буџета у односу на БДП
| 2014. | 2015. | |
|
Србија |
6.60% | 3.50% |
| Аустрија | 2.40% | 2.25% |
| Бугарска | 2.80% | 2.84% |
| Грчка | 3.50% | 1.30% |
| Хрватска | 5.70% | 5.90% |
| Мађарска | 2.60% | 2.46% |
| Румунија | 1.50% | 1.46% |
| Словачка | 2.90% | 2.60% |
| Словенија | 4.90% | 3.54% |
| Чешка | 2% | 1.90% |
| Албанија | 5.60% | / |
Милан Обрадовић, Балкан магазин
фото: Горан Срданов, РАС
