24.07.2012. –
Власти Москве су расписале конкурс за стварање електронских уџбеника за школе. Сматра се да мултимедијска учила пружају веће знање и привлаче децу. Такви уџбеници нису тешки за ношење. Међутим, за сада је још рано да се деца потпуно преведу на такве уџбенике. Прво је потребно проверити – није ли то штетно по здравље?
У мају су власти Москве изјавиле да ће издвојити 100 милиона рубаља за развој тржишта интерактивних уџбеника за школе, сада је почео конкурс за њихово стварање. Школе се постепено претварају у елетронски рај – са сензорним екранима у разредима, електронским разредним дневницима, а сада и с мултимедијским уџбеницима. Они ће садржати видео – и аудио материјале, интерактивно контактирање, виртуелне екскурзије и лабораторијске огледе. Такве уџбенике ће разрађивати чак и за децу првог разреда.
Било како било, они због нечег подсећају на књиге за развој малишана: оне се такође претварају у мултимедију, јер у њима има много специјалних ефеката. Рецимо, књига Свет саване. Притиснеш дугме и чујеш режање лава. Слични томе ће бити уџбеници из биологије, а учила за географију ће преко видеа пружати знање о клими.
Између осталог, по истом плану – мултимедијском – развијају се музеји, библиотеке и позоришта, која дају представе у социјалним мрежама и преко скајпа. Мултимедијски уџбеници доприносе самосталном образовању, – каже директор Института развоја образовања Високе школе економије Ирина Абанкина.
– Они увек имају могућност интерактивног контактирања, издвајања неких делова текста, пружања примера решења неких задатака, које је теже реализовати с папирним уџбеником. Интеративности се додају велики образовни ресурси.
Електронски уџбеници ће бити разрађени за све основне предмете, захваљујући њима ће децу вероватно одушевити учење.
Међутим, поставља се психолошко питање: неће ли она прихватити нове уџбенике као играчке? Судећи по пилотним пројектима, оствареним протекле и ове године у 9 руских региона, тинејџери су прихватали дигитална наставна средства као разоноду.
Ево задатка из математике: у којој мери ће електронска учила осиромашити родитеље – за разлику од папирних уџбеника “гаџети” су доста скупи, а лако се могу поломити.
Назад, неће ли ученик ставити у своје учило сасвим други садржај? То је тешко проверити: електронски уџбеници су реалност, која је слабо диригована, – признаје Ирина Абанкина. Поред тога утицај електронских уџбеника на физичко и психичко здравље деце за сада нико није истражио. Међутим, дигитална учила су повезана с одређеним ризицима. Наиме: деца, зависна од компјутера, још више ће утонути у виртуелном свету. Ученици могу да коначно изгубе способност да читају и пишу. Међутим, познато је да моторика прстију утиче на интелигенцију. Код деце би могао да се поквари вид.
Хипердигитализација живота развија код деце комуникативни аутизам: она знају да контактирају с “гаџетима”, а не знају да контактирају с људима. Није случајно низ европских земаља, например, Чешка, одустао од електронских средстава у основној школи. Живи дијалог с педагогом је важнији, – убеђен је експерт Сверуског фонда образовања Олег Сергејев.
– Стручњаци, заинтересовани за напредовање “ридера”, тврде да они могу да врше функције учитеља, односно, обухвате и неке методолошке моменте. Међутим, “ридер” никад неће моћи да замени човека.
Дакле, није сигурно да су електронски уџбеници апсолутно добро. Ипак, кад се ублажи скептицизам, вреди да се призна, да електронским уџбеницима припада будућност. Често су папирне књиге скупље од електронских. И деца већ од малих ногу разумеју дигитални свет: играју се мобителима, седе за компјутером, чак покушавају да уђу на интернет. Градски ученик се више разуме у рачунаре него родитељи и школски професори.
Међутим, ради легализације хипердигитализације свести у школи прво је потребно истражити њен утицај на децу. У низу земаља се воде таква истраживања, – каже шеф катедре психологије личности факултета психологије МДУ Александар Асмолов. Међутим, – каже он, – школе у читавом свету прелазе на пут електронског развоја.
– Република Кореја је објавила програм прелаза на елетронске уџбенике. Амерички председник Барак Обама је рекао да ће до 2016.-2017. године школе САД прећи на електронске уџбенике. Електронска учила нису једини пут, којим ће се развијати образовање. Међутим, антиисторијски је да не будемо спремни да идемо тим путем.
Ипак желимо да електронски уџбеници буду не само интелигентни и забавни, већ и безбедни. За сада, према мишлењу експерата, није пошла за руком разрада таквих модела. Када то успе, стручњаци ће вероватно стићи да истраже све ризике дигиталне наобразбе.
