Србија

Ена Недић: ПОКС финансирају Андреј Вучић и Никола Селаковић; Напредњаци су као секта

Не кајем се ни због чега. Волела би да се сви освесте и да изађу са својим негативним искуством, макар и анонимно.

Само тако може нешто да се промени. Много је лажи у протекла два дана изречено о мени али ништа не бих коментарисала. Свако има право на свој суд и лакше је судити другима које не познајемо него променити нешто у свом животу и бити бољи човек, каже у разговору за Данас професорка српског језика и књижевности Ена Недић која је пре три дана спалила диплому испред Скупштине, из револта према систему у којем млади и школовани немају перспективу, „док су најгори међу нама на највишим државним позицијама“.

Недић је две године била чланица Покрета обнове краљевине Србије (ПОКС), фиктивно запослена у Позоришту младих у Новом Саду, док је за то време радила у информативној служби. По сопственом признању из Покрета је изашла када су они дали подршку Александру Вучићу, сазнавши истовремено да наизглед опозициону партију монархиста у ствари финансира Андреј Вучић.

Са друге стране, јуче се огласио ПОКС негирајући њене наводе и истичући да је прећутала да је пре него што је приступила монархистима, професорка била чланица СНС-а. У разговору за Данас, Ана Недић то не негира.

– Никада нисам ботовала за СНС, нити сам гласала за њих. Била сам члан шест месеци и разочарала се. Увидела сам да је то секта. Тада сам била лиценцирани професор, самохрани родитељ, одбијена на свим конкурсима, без вртића, дете је било на апаратима због астме. Мотив уласка је био посао у струци, али када сам видела у шта сам ушла, побегла сам главом без обзира, прича Недић.

Потом је приступила ПОКС-у, добивши гаранције да иду самостално на изборе и да су опозиционо настројени.

– Међутим, то се није десило. Сада су на листи „За нашу децу“ и то им је довољна срамота. Мене ничег није срамота, поносим се што сам схватила домен преваре и лажи и што сам све то напустила још прошле године. Радила сам између 10 и 15 сати некад дневно, без викенда, без бенефита, плата мања од просветарске, радила сам у инфо-служби, лекторисање, писање саопштења за јавност на републичком нивоу, едукацију и протокол, вођење конференција… – каже наша саговорница. Додаје да никог није лагала, нити је „ботовала“, мада има разумевање и за њих јер су то, напомиње, махом несрећни људи које је мука натерала на тај посао.

– У ПОКС-у сам највише писала саопштења за јавност. Нисам знала да иза њих стоји СНС и да сви гласови монархиста и људи жељних промена иду у касу СНС-а. Добила сам потврду да Андреј Вучић и Никола Селаковић учествују у свему и после следи остатак приче. Четворо мојих колега је дало отказе и последња колегиница, новинарка, умрла је под неразјашњеним околностима. Туга – прича Недић.

На питање има ли доказа за своје тврдње да главну финансијску реч у ПОКС-у држе Андреј Вучић и Селаковић, одговара потврдно: „Да, 12 сати аудио материјала“.

Председник ПОКС-а Жика Гојковић рекао је прекјуче да се његова бивша страначка колегиница сада учланила у „једну опозициону странку која се залаже за бојкот“, што наша саговорница оштро негира.

– Апсолутно не, ја бих то и јавно рекла! Проблем Србије је надстраначки и изнад сваке политике тренутно. Ми смо уништени, статистике које изводи аматерска власт на свим пољима су трагикомичне. Обичан грађанин се ништа не пита, погледајте позицију мајки, инвалида, српског сељака, студената, услове рада медицинског особља, војске, полиције који своје животе полажу за беду и шаку јада – наглашава.

Опозицији замера нејединственост у овим тешким временима.

– Не делим људе по странкама, већ какви су. Знам појединце из СНС који су тамо од оснивања, још док су напредњаци били опозиција, који су цео свој живот посветили образовању и усавршавању, који вреде као особе и верујем да ће наћи свој пут у овој гунгули. Подржавам рад свих искрених опозиционих организација, грађанских иницијатива, фронтова и појединаца. У српску политику мора да се врати дипломатија, а да се смањи корупција кад већ не може да ишчезне. Као што рекох, тамо сам била у униформи обичног грађанина и подржавам све који изађу са својим искуствима против ове власти, ма где припадали – истиче Недић.

Наша саговорница је по сопственом сведочењу била жртва мобинга и сексуалног узнемиравања док је радила у ПОКС-у, о чему, тврди, има доказе. За сада се није обраћала надлежнима.

– Знали су моји укућани и пријатељи и били сведоци истог. Нисам пријављивала, то остављам за суд ако до њега дође, многе моје колеге трпе исто. Нисам ни хтела ништа да покрећем, само сам отишла, мислила сам да ћу заборавити, али нисам, болело ме је и тешко ми је и дан данас. Али кад сам видела да се ништа не мења у друштву и чула исповести људи до којих ми је стало, када сам сазнала да се они и даље распитују где сам, шта радим и колико привређујем, објавила сам инсерте пакла да бих заштитила себе и породицу, наглашава наша саговорница.

Иако тренутно нема посао у струци, сналази се тако што хонорарно лекторише, одржава сајтове и бави се копирајтингом. Признаје да су јој највећа љубав рад са децом и педагошки рад, али је тренутно фокусирана на борбу за промену система „макар по цену живота“.

Негативни коментари

Због посла који је радила појавили су се бројни негативни коментари на рачун њеног паљења дипломе. Међу њима се посебно издвојио коментар драматуршкиње Биљане Србљановић.

– Србљановић вероватно има своје мотиве у које не залазим, и право на своје мишљење. Не бих могла да коментаришем поступке људи које не познајем и нека на томе остане. Знам шта је истина и не треба ми ничије признање, нити могу да је изменим да би се та истина неком допала. 5Г мрежа и Сребреница – не разумем искрено о чему се ради. Бот? – каже наша саговорница.

Зашто сада?

У Србији је све на продају – дипломе, деца, органи, радна места, територије, гласови, достојанство, све што не би смело да има цену. Сврха мог поступка је била да укажем на то. Ако је мој деструктивни гест допринео томе да се само једна особа освести, замисли и пробуди из овог кошмара, није био узалудан. Зашто сада? Шта је био окидач? Не толико лично искуство колико опште стање. Мени блиски људи се муче, траже им се гласови и свакодневни ангажман да би остали на радним местима. Имам посао, могу да будем кући и гледам своја посла, а шта кад изађем напоље, да жмурим – каже саговорница Данаса.

Данас.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!