Дуже од месец дана се у српској и међународној јавности води узаврела расправа о подели Косова како јавност тумачи оно што је српски председник представио као „разграничење“, односно „корекцију граница“ чега се у речнику придржава Хашим Тачи у Приштини, подсећа КосСев.
Српска Православна Црква се снажно успротивила подели, односно признању Косова као независне државе од стране Србије. Она је на синоду у мају ове године изнела јединствени став о Косову и Метохији: „У јавности се и даље сусреће идеја о подели Косова и Метохије између Србије и самопроглашене косовске државе. Притом се, свесно или несвесно, пренебрегава чињеница да подела не би била ништа друго до признавање независне државе Косово и поклањање највећег дела територије Покрајине. У светској историји нема примера да неки народ у миру, две деценије после оружаног сукоба, даје своје за своје. Поделом би народ великог дела Косова и Метохије аутоматски био остављен на милост и немилост режиму такозване државе Косово, изложен погрому сличном оном из марта 2004. године или, под притиском и тихим терором, био присиљен на егзодус.“
Најгласнији у изношењу ставова СПЦ су и Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије са игуманом манастира Високи Дечани, Савом Јањићем.
Српске парохије и организације у САД су се 31. августа такође изјасниле против ове идеје заједничким писмом упућеним америчком Сенату, Конгресу и појединцима у администрацији, одакле се, у делу јавности верује, да у последње време стиже блажи став по питању поделе као могућег решења.
Писмо Српске православне цркве у САД, коју кроз три епархије, чини око 184 цркава и манастира, преносимо у целости:
Поштовани Сенатори, Представници у Конгресу и званичници у Администрацији:
„Као лидери српских православних парохија и српско-америчких организација широм Сједињених Држава, обраћамо вам се да апелујемо за заштиту безбедности, људских права и верских слобода српског становништва на Косову и Метохији, као и да изразимо наше чврсто противљење предложеној подели те територије.
Већ деветнаест година је српски народ на Косову и Метохији систематски лишен својих најосновнијих људских права – укључујући право да се слободно моле Богу, да користе своју имовину, па чак и права да посете своје домове и цркве од којих су насилно прогнани. Узнемирује нас да после више године дијалога, и након пристајања власти у Приштини да примењују стандарде за заштиту Срба које су сагласне са европским и међународним нормама о људским правима, косовски Срби настављају да се суочавају са дискриминацијом, претњама насиља, нападима на основно људско достојанство и егзистенцију, као и општи немар власти за владавину права.
У том контексту, ми се одлучно противимо предложеној територијалној подели Косова и Метохије које би узроковало масовни егзодус и унутрашње протеривање становништва – као што су све историјске поделе учиниле. Овај сценарио би наше најважније цркве, манастире и света места оставио изложене и подложне нападима, без основних правних и институционалних заштита овог 21. века, и био би супротан са Резолуцијом СБ УН 1244 и Поруком светог архијерејског Сабора о Косову и Метохији од 13. маја 2018. године.
Вековима српска православна Црква дели судбину хришћанског становништва Косова и Метохије промовишући мир, помирење и достојанство сваког појединца као непоновљивог човека, створеног по Божијој слици и прилици. Ми сматрамо да, као минимум, тај глас Цркве исто заслужује да буде саслушан од стране званичника и одлучилаца док разматрају витална питања која ће утицати на њен живот.“
(КосСев)
