Хеј црвен цвете прерасла те трава,
Пет годиница нисам тебе брала.
Косово ми пиле крилом сузу крије,
Дадоше те питао ме нико није.
А ја молим те…
Због поноса јунака,
Због славе српског рода,
Због среће девојака,
И Божјег благослова.
Ти недај да ти одем,
Без крста и без Славе,
Ти недај Видовдане
Да име ми нестане.
Цвете мој…
Поноћ дрхти сви јунаци Бога моле,
Да с небеса сјајну звезду спусти доле.
Да обасја чистом вером сина Христа
Грачаницу, Девич, Дечане, Зочишта.
Да се вратим…
На Паштрик на планину
Да јагањци изјаве,
На Дриму да их појим
Да драгог ми поздраве.
Што мач истине носи
А љубав му је име,
На облак цркву зида
Да у њој запроси ме
Цвете мој…
Еј, анђеле ће црквицу да спусте,
На сред стара Душанова бела града,
Метохија сјајна звездо биће моја
Оче наша нек буде опет воља твоја.
Ој, Божуре
И живот бих дала,
Кад бих тебе овом руком брала.
