ЕУ ПРЕТИ СРБИЈИ: Ако отворите амбасаду у Јерусалиму од чланства нема ништа

5
(4)

Европска унија је упозорила Србију и Kосово да би могли да подрију наде у своје чланство у ЕУ отварањем својих амбасада у Јерусалиму, што је изненадна најава америчког председника Доналда Трампа у петак, која је званичнике у Београду и Приштини довела до тога да се боре да ограниче политичке последице.

У неочекиваном потезу прошле недеље, Трамп је рекао да су се Србија и Kосово договорили о нормализацији економских веза у оквиру разговора уз посредовање САД, који укључују да Београд премести своју амбасаду у Јерусалим и да се Израел и Kосово узајамно признају.

То је изненадило Европљане, који воде сложене разговоре Србије и “њене бивше територије Kосова”, пише АП, о побољшању њихових дуго затегнутих односа, док је “изгледало да су српски званичници умањивали своју обавезу према Трампу”, а Kосово настојало да ублажи забринутост међу муслиманским земљама.

Дугогодишња политика ЕУ је да на статусу Јерусалима треба да раде Израел и Палестинци у оквиру ширих мировних преговора, а “Србија, као кандидаткиња за пријем у чланство ЕУ, то треба да поштује”, пише АП.

“Ниједна држава-чланица ЕУ нема амбасаду у Јерусалиму”, рекао је портпарол Европске комисије Петер Стано.

“Било какви дипломатски кораци који би могли довести у питање заједнички став ЕУ о Јерусалиму ствар су озбиљне забринутости и жаљења”.

Похваљујући оно што је рекао да је “велики пробој” и “истински историјско опредељење”, Трамп је у петак, дубоко у кампањи уочи председничких избора у новембру, објавио да су се “Србија и Kосово обавезали на економску нормализацију”.

Трамп је такође рекао да се Србија обавезала да ће овог месеца отворити своје трговинско представништво у Јерусалиму и тамо преселити своју амбасаду у јулу идуће године. Трампова администрација је крајем 2017. године признала Јерусалим као главни град Израела и тамо преселила америчку амбасаду у мају 2018. године.

Израелски премијер Бењамин Нетањаху захвалио је председнику Србије и потврдио да ће Израел и Kосово – претежно муслиманска земља, како пише АП, успоставити дипломатске односе. Рекао је и да ће Приштина отворити своју амбасаду у Јерусалиму.

Стано је, говорећи док су председник Србије Александар Вучић и косовски премијер Авдулах Хоти били у новој рунди разговора у Бриселу о нормализацији односа, рекао да је ЕУ унапред речено само о економским аспектима догађаја у Белој кући, а не о селидби у Јерусалим.

“У Београду се чинило да се српски званичници одмичу од обећања о амбасади, а министар спољних послова Ивица Дачић рекао је да ће о коначној одлуци тек морати да разговара Влада и да ће то зависити од ‘низа фактора’, укључујући будући развој веза са Израелом”, пише АП.

Kосовски председник Хашим Тачи у међувремену је разговарао с председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом, покушавајући да ублажи страхове због одлуке о признању Израела коју су изразиле Турска и група земаља Арапске лиге, пише АП.

“Такво признање ни у којем случају неће кршити стратешко, пријатељско и братско партнерство са Турском”, рекао је Тачи после тог разговора.

Израелски премијер Бењамин Нетаниаху поздравио је споразум којим се успостављају дипломатски односи са Kосовом и по којем би и Kосово и Србија отворили амбасаде у Јерусалиму. Они би се придружили САД и Гватемали као јединим земљама са амбасадама у спорном граду, на чији источни сектор Палестинци полажу право као главни град своје будуц́е државе.

“Наставићемо са напорима да и друге европске земље пребаце своје амбасаде у Јерусалим”, рекао је Нетањаху у петак.

Приметио је да је Kосово “прва држава с већинском муслиманским становништвом” која отвара амбасаду у Јерусалиму.

АП посећа да је Kосово једнострано прогласило независност од Србије 2008. године, “деценију пошто је Београд послао трупе на своју бившу територију да угуши устанак албанских сепаратиста”.

Србија, пише даље АП, одбија да призна државност Kосова и од тада напетост тиња.

Преговори уз помоћ ЕУ, за које Европљани кажу да су “једини начин да одговоре на њихове наде у чланство”, започели су у марту 2011. године и произвели више од десет споразума, али вец́ина њих није поштована, констатује АП. Преговори су застали у новембру 2018. и настављени су тек у јулу ове године пошто су започети паралелни амерички преговарачки напори, наводи америчка агенција.

Али како су се поново састали, Вучиц́ и Хоти су се “опет посветили европском колосеку”, рекавши да “дају највец́и приоритет интеграцији у ЕУ и наставку рада на дијалогу Београд-Притина уз помоћ ЕУ”, бележи АП.

У ономе што је, пише агенција, описано као “заједничка изјава” коју је издао уред шефа спољне политике ЕУ, Жозепа Борела, Вучиц́ и Хоти су такође рекли да су се “обавезали да удвоструче своје напоре да обезбеде даље усклађивање са ЕУ у складу са својим обавезама”.

“Чини се да су умањили објаву од петка тиме што су рекли да би ‘недавно договорени документи у Вашингтону, надовезујуц́и се на претходне обавезе две стране у вези са дијалогом, могли пружити користан допринос постизању свеобухватног, правно обавезујуц́ег споразума о нормализацији односа”, закључује АП.

Бета

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

До последњег метка: Битку за демократију и слободу морамо добити сами

5 (6) Последњи је час да Србија изабере своју судбину: или ће тихо и без …

Српски интелектуалци траже од Путина да одузме Вучићу орден

4.8 (16) Отворено писмо српских интелектуалаца председнику Руске Федерације, Владимиру Путину Поштовани господине Председниче, Разлог …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend