Док САД и ЕУ због припајања полуострва Крим Русији и тренирају строгоћу Европа стрепи од треће украјинске гасне кризе. У сенци овог дипломатског рата води се скривена битка око транзитних гасних коридора. Теза да би изградња гасовода Јужни ток преко Крима била много јефтинија и мање еколошки ризична добија потврде и у Русији. За сада Гаспром ову алтернативну трасу демантује али, руски извори тврде да се само чека да се ситуација око Украјине слегне и да ће јефтинију трасу прихватити и западноевропски партнери у изградњи овог гасовода.
Енергетски ратови воде се и на старом континенту. Додуше, не за конкретни енергент већ за транзитне коридоре. За сада се воде на дипломатском нивоу али, и лаицима је јасно да је реч о новом преиспитивању снага истока и запада. Запад су, наравно, САД и Европска унија а исток Русија. Американци све гласније прете Кремљу због ситуације и Украјини и припајања Крима, истовремено покушавајући да Бриселу диктирају потезе – и ка Кијеву и ка Москви. Лидери западноевропских земаља, чији представници у Брислеу према Русији због припајања Крима тренирају строгоћу свесни су, међутим, да по питању Украјине у овој партији шаха кључну фигуре – гас- има руски председник Владимир Путин.
Руски гас је оно без чега Европа (за) сада не може. Показало се то и у претходне две гасне кризе, 2006. и 2009. године, када су многи у европским земљама цвокотали зато што је Украјина стопирала транзит руског гаса кроз гасоводе којима овај енергент стиже до западноевропских потрошача.
Европа из Русије увози 25 до 30 одсто гаса. Тренутно око 40 одсто руског извоза гаса у Европу тече територијом Украјине, док се остатак шаље у Немачку преко гасовода Северни ток, испод Балтичког мора, и преко гасовода Јамал-Европа кроз Белорусију и Пољску.
Уочи овог викенда руски председник Владимир Путин је у писму шефовима држава које увозе руски гас преко Украјине поручио да је Газпром (због тога што Украјина за гас дугује око 2,2 милијарде долара) приморан да пређе на авансно наплаћивање испорука гаса и да ће у случају даљег кршења услова плаћања у потпуности или делимично прекинути испоруку гаса Украјини.
Иако је Путин потом појаснио да ће вентили за гас бити затворени само за украјинске, а не и за европске купце, европским званичницима није свеједно.
“Ми гарантујемо нашим европским клијентима испуњавање свих наших обавеза. Али, не можемо гарантовати транзит преко украјинске територије. То питање није за нас,” рекао је Путин, истичући да питање транзита кроз Украјину зависи од Кијева.
На Путиново писмо, такође писмом, упућеним свим европским челницима, одговорио је председник Европске комисије Хозе Мануел Барозо, који констатује: “Писмо које је некима од нас послао руски председник озбиљан је проблем за енергетску сигурност Европе.”
Барзо у том писму (од 11. априла) предлаже да се у понедјељак о томе разговара на сусрету министара спољних послова. Шефови дипломатија земаља ЕУ на свом састанку у понедељак треба да одобре око милијарду евра помоћи за Украјину.
И немачка канцеларка Ангела Меркел је позвала Европу на заједнички став по питању руских енергената и затражила да то буде једна од тема на самиту у Женеви 17. априла, где ће се састати шефови дипломатије Русије и Америке, као и Украјине са високом представницом ЕУ за спољну политику Кетрин Ештин.
“Ми желимо да будемо добре муштерије и желимо да можемо да се ослонимо на руске испоруке гаса”, рекла је Меркелова у Атини, после сусрета са грчким шефом владе Андонисом Самарасом.
Ова немачка опрезност не чуди јер, Немачка из Русије увози 36 одсто потребних количина нафте и 35 одсто гаса (потроше 99 милијарди кубних метара гаса годишње). Немачки стручњаци указују да је у другим земљама ЕУ зависност од руског гаса много већа. Пољска, Финска, Бугарска и Словачка скоро у потпуности зависне од руског гаса.
Европа, иначе, највише гаса сада купује од Русије – четвртину, а према неким изворима чак трећину потребних количина. Остали продавца гаса Европи су Норвешка, Алжир, Холандија и Катар. Занимљиво је да су прошле године само два снабдевача Европе повећала своје испоруке гаса: Русија и Холандија.
Из Гаспрома истичу да су 2013. године извезли 161, 5 милијарди кубних метара гаса (током 2012. Испоручено је 138, 8 милијарди кубних метара). При томе, руски гас је прошле године за европске купце, у просеку, појефтинио за 5,5 одсто (просечна цена је била 380 долара за 1.000 кубних метара). Холандија је, међутим, објавила да ће у будућности смањити испоруке гаса за 20 одсто, јер ће корисити ослабљена стара налазишта, да би сачувала више гаса за своје потребе.
Норвешка, такође, не најављује повећање извоза, а Алжир (где расте унутрашња потрошња гаса) и Катар најављују повећање извоза гаса у Кину, Кореју и Јапан.
На почетку украјинске гасне кризе лансирана је прича о томе да би се руски гас могао надоместити америчким гасом из шкриљаца. Али, да би тај гас могао бити допремљен потребно је изградити луке и ЛНГ терминале, а потребна је и флота која би возила тако велике количине гаса преко океана.
Дакле, тешко да је амерички гас реална алтернатива руском, бар не брзо, до наредне грејне сезоне, на пример. Зато се Европљани, ипак, уздају у руски гас. Немачки медији подсећају да ни у најгоре време “хладног рата” Русија није обустављала испоруке гаса и нафте Немачкој.
Немачки медији најављују и да ће и комесар за енергетику ЕУ Гинтер Етингер разговарати са министрима за енергетику Русије и Украјине. Етингер је изјавио (у петак) да ради на изналажењу решења проблема: како да се Украјини помогне да плати рачуне за руски гас.
“Припремамо решење у склопу пакета помоћи што га Украјини дају Међународни монетарни фонд, Европска унија и Светска банка,” објаснио је Етингер.
Решење за то како да и даље отпремају што више гаса Европи траже и Руси. То им је, уосталом, и био мотив за изградњу гасовода Јужни ток, пројекта у коме су руском Гаспрому (50 одсто) партнери италијански Ени (20 одсто), француски ЕДФ и немачки Винтершал (са по 15 одсто).
Из Русије ових дана стижу најаве да то што је полуострво Крим припојено Русији омогућава јефтинију изградњу гасовода Јужни ток. Сергеј Тиханов за руски портал Експерт пише да би “припајање Крима Русији могло значајно да унапреди параметре пројекта Јужни ток. Појавила се, наиме, могућност алтернативне маршруте која води преко територије полуострва, што би преполовило трошкове изградње црноморске деонице”
Подсећајући да је пројекат гасовода Јужни ток жестоко критикован због спорне економске ефикасности Тиханов тврди да би прелазак дела Јужног тока преко Крима смањио, готово на половину, садашњу цену изградње црноморског дела гасовода.
Трошкови изградње Јужног тока подморском трасом од Анапе у Русији до Варне у Бугарској па даље копном кроз ову земљу, Србију, Мађарску и Словенију до Италије (Травизо) процењени су на 16 милијарди евра. Уз то, пројекат је технолошки веома сложен и носи бројне еколошке ризике, који настају због постављања цевовода на великој дубини (до 2,5 км, што је светски рекорд у овој области).
Тиханов подсећа да је, након што су 2011. спроведена најважнија еколошка испитивања, припремљена пројектна документација и потписани први инвестициони споразуми са земљама кроз које пролази Јужни ток, дакле, пошто је постало јасно да је Москва донела чврсту одлуку да овај гасовод буде изграђен, влада Украјине предложила да гасовод пређе преко територије Крима и даље преко плићег северног дела Црног мора, што би буџет смањило два и по пута.
Гаспром је ову варијанту тада одбацио, јер она није решавала основни задатак Јужног тока – елиминисање ризика који Украјина носи као транзитна земља.
“Данас, међутим, када је Крим у саставу Русије, о транзитним ризицима више не може бити речи,” пише Тиханов наводећи да просечна дубина на којој ће, према постојећем пројекту бити постављен гасовод (у зони отвореног мора) износи 1,7 км, а максимална дубина је 2,25 км. Црноморска деоница је дуга 957 км. Из пројектне документације која је доступна јавности познато је да се буџет изградње састоји из два дела: копнени део кошта пет милијарди евра за 1.700 км, а црноморски део 11 милијарди евра за 957 км.
Ревидирана маршрута скраћује дужина морске деонице на само 484 км, с тим што би цеви биле положене на просечној дубини на овом делу Црног мора која је 1,6 пута мања (1,05 км), док максимална дубина износи 1,44 км уместо 2,25 км. Према проценама европских стручњака, алтернативна црноморска маршрута би коштала 3,6 милијарди евра. Додајмо око 420 км деонице преко самог Крима (још око 1,2 милијарде евра). Укупни трошкови „кримске“ варијанте поморске деонице износили би тако 4,8 милијарди евра, што готово на половину смањује садашњу цену изградње овог дела гасовода.
За сада Гаспром званично не потврђује да би могло доћи до корекције маршруте. Тиханов наводи да је Прес-служба Гаспрома саопштила: „Гаспром не разматра могућност измене трасе Јужног тока. Јужни ток је, пре свега, гасовод намењен извозу. Његова изградња се реализује заједно са страним партнерима који, такође, финансирају део пројекта. Измена конфигурације за собом повлачи неопходност да се поново усагласе услови учешћа партнера у пројекту и може довести до заостатка у погледу темпа његове реализације. Постављени рокови почетка експлоатације гасовода не остављају простор за спровођење новог низа истраживања. Данас је већ у пуном јеку изградња нових цевовода и компресорских станица на територији Руске Федерације, потписани су уговори о постављању прве две деонице гасовода. Потписан је споразум о изградњи првог дела црноморске деонице, која ће почети већ 2014. године.“
Могућу измену трасе званично су демантовали и из компанија Винтершал.
„Улазак Крима у састав Русије неће утицати на маршруту гасовода Јужни ток,” изјавио је члан управног одбора ове компаније Марио Мерен.
Констатујући да би западни партнери Гаспрома радо прихватили могућност да рок када ће се њихова инвестиција исплатити буде што краћи и да се смање трошкови који се обрачунавају пропорционално Тиханов коментарише да је друга ствар што им у овом тренутку то не би дозволила њихова политичка елита и да би било необично да се у ситуацији заоштрених односа између Русије и Запада, поводом Крима, чују другачије изјаве.
Тиханов, такође, наводи да извор из Гаспрома, који, под условом да остане анониман, каже да је пројектовање маршруте Јужног тока преко Крима већ у току али да се, за сада, не одвија јавно: „Треба сачекати да се ситуација око Украјине слегне, да се сложи у историјским аналима и у главама западне политичке елите, као што се догодило са грузијским инцидентом 2008. године, када су односи били замрзнути неколико месеци. Прву деоницу ћемо, ипак, реализовати према старој маршрути, јер је већ склопљен обавезујући уговор, Холанђани су започели свој део посла и на јесен ће почети постављање цевовода по морском дну. Међутим, највероватније ће преостале три деонице проћи по оптималној маршрути, која узима у обзир новонасталу политичку ситуацију.“
Водећи аналитичар Фонда за националну енергетску безбедност Игор Јушков, такође, сматра да је корекција маршруте Јужног тока могућа, почев од друге деонице, и да је одлагање, без обзира на очигледну исплативост таквог потеза, пре свега везано за геополитичке ризике на линији Русија-Запад.
“Трошкови делимичног поновног пројектовања и поновног склапања уговора услед измене црноморске деонице гасовода су једноставно занемарљиви у поређењу са економском исплативошћу коју такав потез доноси,” сматра Јушков.
У ситуацији када Европа без руског гаса не може за очекивати је да ће дипломате сести и договорити се како даље. Рецепт би могла бити Немачка, која је са Русима већ изградила гасовод Северни ток. А брз договор би пријао и Украјини, која највише трпи због туђих геополитичких апетита.
Јелица Путниковић
Балкан Магазин
