Фетула прави образоване „јаничаре“ пантуркизма

0
(0)

Фетулини питомци су већ крајем 70-их почели да се пробијају у полицијске и војне академије и сада се у свим структурама силе налазе дипломци управо из тих година и то на веома високим положајима! Људи који су изведени из сиромаштва и незнања и који све дугују Фетули биће му одани до краја
Сасвим је могуће да је и Ердоган, који је почео у Истанбулу и постао његов градоначелник, направио политичку каријеру захваљујући управо Фетули

Фетулине тежње не обухватају читав свет ма шта да је нацртано на грбу њиховог универзитета. Оне се углавном концентришу на земље Африке, Централне Азије и Блиског Истока. Фетула жели да његови њуди постану лидери тог огромног пројекта

Разуме се да се не ради о обнављању Отоманске империје у ранијем облику . Фетула жели да се обнови турски утицај кроз монополско „погодно“ тумачење ислама.
Објективни проблем светске економије и Запада је у томе како да исламске земље укључи у процесе глобализације и наметне им свој економски модел, па да се и у њима људи не би без контроле размножавали, живели у свом граду и Богу се молили, већ узимали кредите, трошили и давали свој удео светској подели рада

Фетула је, заправо, најамбициознији покушај да постигне да становништво исламских земаља уђе у глобализацију, чак и не схватајући то и сматрајући се за правоверне муслимане, а верујући да је Запад – зло
У Турској постоји 85 хиљада џамија, по једна на сваких 350 људи – а то је највећа концентрација џамија по глави становника у свету

http://www.srbijadanas.net/fetula-vlada-turskom-iz-amerike-i-diriguje-neoosmanizmom/

ИСТАНБУЛ је брилијантна европска престоница Турске, прави прозор у Европу: разнобојна елегантна гомила на улицама, ноћни клубови са диџејевима из Холандије и Шведске, бутици светских брендова.

А истовремено, како сматрају многи истраживачи, управо овде се налази Фетулин центар покрета. У истанбулским јужним реонима у безличним прљавим вишеспратницама живе они који чине базу Фетуле, недавни досељеници са села и сиромашног истока Турске, слабо образовани и најнижи социјални слој у турском друштву.

Једна од малобројних могућности социјалног уздизања за њих је учешће у покрету у замену за лојалност.

Деврим говори скоро са дивљењем: „Погледај њихов ниво планирања! Већ крајем 70.-их људи су почели да се пробијају у полицијске и војне академије и сада се у свим структурама силе налазе дипломци управо из тих година и то на веома високим положајима! Људи који су изведени из сиромаштва и незнања и који све дугују Фетули биће му одани до краја. Уверен сам да је и Ердоган, који је своју политичку каријеру почео управо у Истанбулу и постао градоначелник града, направио каријеру захваљујући управо Фетули“.

 

Предграђе Истанбула

Будућа елита Фетулиног пројекта пантуркизма обучава се на универзитету Фатих – затвореном, добро чуваном комплексу на периферији Истанбула.

Успео сам да се нађем унутра само захваљујући помоћи једног студента који ми је као „рођаку“ набавио пропусницу. У кабинама на улазу у КПП на зидовима се види оружје. „Очекујете ли напад?“ – неспретно покушавам да започнем разговор са обезбеђењем. Они заузврат професионално ћуте, али ипак, узимају пасош у залог – за сваки случај.

Према информатору факултета, овде се могу изучавати све области интересовања самог Фетуле – зато су ту факултет економије и административних наука, педагошки факултет, правни и филологија. А ту је и центар био-нанотехнологија.

Већина зграда у некој форми садржи симбол универзитета Фатих – дрво анчар које је својевремено било симбол Отоманске империје: моћни систем корена персонификовао је реке које напајају империју, а разграната крошња – њене територијалне поседе.

Слика дрвета промењена је према духу времена да прикаже глобална стремљења Фетуле: у крошњу су уплетени сви континенти, сем – због нечега – Антарктика.

Студенти овог универзитетског насеља на први поглед не остављају утисак исламских или турских фанатика и секташа, иако је на главама девојака знатно више марама него напољу. Група руских студената из Татарстана и Дагестана – најбољих дипломаца тих истих турских школа, са задовољством разговара о разним темама док не почне да се говори о Фетули.

Тада осмеси нестају: „Па, они тамо нешто тако говоре… Узгред, време нам је!“ Само једна од њих – лепа девојка, Диља из Татарстана, пристаје да још разговора:

„Па, сам не разумеш, или шта? Овде ти нико ништа неће говорити о Фетули! Ти сам треба да схватиш – ти си дошао на универзитет. Да, дају нам да читамо Гиленове књиге – ништа више не могу да кажем. Ја овде живим и имам држављанство Турске и уопште ми нису потребни проблеми“.

Ипак, главна обрада студената одвија се у студентским домовима који се налазе овде, у универзитетском насељу. У њима је смештен део страних студената и део из унутрашњости, они који немају новца за комфорније стамбене услове у граду.

Овде сам срео Ласину, студента из Малија (Западна Африка). Он прича већ обичну историју о томе како је започео студије у турској школи у својој земљи. После серије тестова и интервјуа одабира се неколико кандидата којима се нуди да наставе студије на универзитету у Истанбулу.

 

Ласина

Ласина је постао један од тих срећника. Фетула му плаћа студије и студентски дом, а у замену му саветује да сваке недеље посећује састанке „Хизмета“, како се назива основна Фетулина масовна организација, а што у дословном преводу значи „добро дело“.

На састанцима им тумаче учење Гилена и припремају за мисију за добробит покрета пантуркизма у њиховим земљама у које ће се вратити по завршетку студија. „Они константно понављају – морате да запамтите ко вам је отворио животни пут и да помогнете онима, који су вам помогли“ – каже Ласина. „Разумеш, ја их не волим, али ми је потребно образовање“.

Ласина студира на факултету за међународне односе и планира да по повратку у Мали постане дипломата.

Деврим је прокоментарисао оно о чему је говорио Ласина: „Фетулине тежње не обухватају читав свет ма шта да је нацртано на грбу њиховог универзитета. Они се углавном концентришу на земље Африке, Централне Азије и Блиског Истока. Они желе да постану лидери тог огромног пројекта. Разуме се да се не ради о обнављању Отоманске империје у ранијем облику.

 

Они желе да обнове турски утицај кроз монополско „погодно“ тумачење ислама. Објективни проблем светске економије и Запада је у томе, како те земље укључити у процесе глобализације и наметнути им свој економски модел да се у њима људи не би без контроле размножавали, живели у свом граду и Богу се молили, већ узимали кредите, трошили и давали свој удео светској подели рада.

Фетула је, заправо, најамбициознији покушај да постигне да становништво тих земаља уђе у глобализацију, чак и не схватајући то и сматрајући да су они правоверни муслимани, а Запад је – зло.

Од доласка Ердогана на власт Фетулини циљеви постали су циљеви турске државе – отуда и те шатл-посете по читавој Африци, укључујући посету чак и Сомалији у којој у последњих 20 година није био ниједан страни лидер, отуда затезање у односу са Израелом и прекид дипломатских односа, „изрази поштовања“ арапским земљама итд. и тсл.

Новина „Заман“ је једна од најважнијих у Турској и водећа у Фетулиној медијској империји упоредо са телевизијским каналом СТВ, новинском агенцијом Цихан и недељником Аксиyон.

Редакција се налази у новој згради у „хај-тек“ стилу од зеленог стакла, окружена високом оградом и обезбеђењем. Разговарам са уредником бизнис-новости „Заман“, Мустафом Јулмазом. За разлику од мојих других саговорника он не заклања лице и не скрива презиме – само то добро говори о томе ко је газда у данашњој Турској.

 

Редакција „Заман“

Мустафа на британском енглеском, очигледно наученом не на универзитету Фатих, препричава садржај званичних агитација покрета – Фетула иступа за добро, ми смо само систем школа, а зашто имамо тако много противника, ја чак ни не знам… Питам га зашто је покрет био забрањен у Узбекистану, а у Русији органи за спровођење закона константно постављају питање турских школа. Стандардни одговор спреман је и за то – боље је да се за коментар обратите властима Узбекистана и руским структурама силе.

Седимо у фоајеу поред великог акваријума, а около у великој канцеларији ужурбаност. Обраћам пажњу на то да скоро половина запослених у редакцији очигледно нису експонати блискоисточне спољашњости. „Хвала на одговорима“.

На растанку ми Мустафа поклања књигу са изабраним Гиленовим цитатима. Излазим из прохладне зграде и поново урањам у истанбулско вече у време највеће гужве.

Прелиставајући књигу на путу за хотел наилазим на извод из проповедниковог интервјуа листу Неw Yорк Тимес: “Свету је потребан нов систем међународних односа да би одолео хаосу, а њега могу створити само водеће земље, као што су САД и угледне организације, као што су НАТО и ОУН“.

Читам даље: „За мене није битно која ће партија победити на изборима у Туркој – реалност је да огромна маса људи у земљи практикује ислам. А та реалност се не може игнорисати… „

Стојимо у бескрајној саобраћајној гужви на путу за центар. Напољу се чује азан – позив на вечерњу молитву.

У Турској постоји 85 хиљада џамија, по једна на сваких 350 људи – а то је највећа концентрација џамија по глави становника у свету.

 

Превела

Ксенија Трајковић

 

Факти

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Против Ердогана се окупља велика војна коалиција

4.5 (8) У конфликт Грчке и Турске око острва у Егејском мору умешала се још …

Француска и Турска пред ратним сукобом у источном Медитерану

0 (0) Француска ће појачати своју војну присутност на источном Средоземљу, најавио је у среду …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend