Фискални савет: Ванредне исплате помоћи грађанима финансирају се задуживањем државе у износу од преко милијарду евра

Фискални савет: Ванредне исплате помоћи грађанима финансирају се задуживањем државе у износу од преко милијарду евра

Неселективна подела средстава свим пунолетним грађанима или свим пензионерима у Србији лоша је мера економске политике коју би требало трајно напустити, оценио је Фискални савет у данас објављеној анализи исплате државне помоћи грађанима.

Савет, између осталог, указује и да оваквим начином исплате новчане помоћи од 100.000 до 150.000 старих људи у Србији, неће бити квалификовано за овај вид помоћи иако спадају у групу најугоженијих. Разлог је што – немају никакву пензијску накнаду.

Kако се указује у анализи, исплата једнократне помоћи становништву из буџета је неефикасна и веома скупа – исплата 100 евра у 2020. години кошта 72 милијарде динара, што је 610 милиона евра, а мере из 2021. коштаће преко 50 милијарди динара, односно 440 милиона евра.

Буџет Србије не располаже средствима за спровођење ванредних исплата помоћи грађанима па се ти расходи финансирају задуживањем државе, уз износу од преко милијарду евра, навео је Фискални савет.

Према оцени тог независног тела, тај новац је могао да се уложе корисније, у трајно побољшаје квалитета живота у Србији уместо што се дели свим грађанима за потрошњу, укључујући и оне грађане којима таква помоћ објективно није потребна.

„Још већи проблем је то што буџет Србије не располаже вишком средстава из којих би се финансирали ови издаци јер је он и без тих трошкова у минусу. То значи да сви порески обвезници прво морају да се задуже (уз камату) да би им се предвиђена средства уопште исплатила.

Дакле, оно што грађани данас добијају кроз поделу 100 или 60 евра није поклон државе, већ ће сутра исти ти грађани добијени новац враћати с каматом из својих пореза“, упозорио је Фисклани савет.

У анализи је наведено да овакве дотације становништву имају тек незнатан утицај на убрзање раста бруто домаћег производа (БДП) а у буџет се враћа свега око 10 одсто исплаћених средстава кроз повећану наплату пореза.

Тако је исплата 100 евра пунолетним грађанима утицала на убрзање БДП-а у 2020. од највише око 0,2 одсто (а коштала је буџет око 1,3 одсто БДП-а), док ће ефекти исплате 60 евра (и додатка од 50 евра за пензионере) на раст БДП-а у 2021. бити нешто мањи од тога.

„Такође, потрошена средства ни изблиза се не враћају у буџет кроз већу наплату пореза. Процењујемо да се тек око 10 одсто потрошених средстава на овај начин вратило у буџет. Kонкретније, од преко 600 милиона евра који су потрошени за исплату 100 евра у 2020. у буџет се вратило кроз повећање ПДВ-а и акциза свега око 60 милион евра, а од око 450 милион евра који се планирају у 2021. у буџет ће се вратити тек око 45 милиона евра“, процена је Фискалног савета.

Истакнуто је да исплата помоћи свим грађанима није добра мера ни из угла социјалне политике јер се на тај начин не могу се трајније решити проблеми неједнакости и сиромаштва, а при том помоћ није добро ни дизајнирана јер не постоји оправдана мера социјалне политике у којој се иста средства дају и сиромашним и богатијим грађанима.

Србија је, како је навео Фискални савет, за сада једина земља у Европи која се одлучила за неселективне новчане трансфере свим пунолетним грађанима, а исплата таргетиране новчане помоћи у САД потпуно је неупоредива са Србијом.

Од 100.000 до 150.000 старих нема ни пензију

Kада је реч о исплати помоћи пензионерима, Фискални савет указује да социјални положај грађана није могуће утврђивати на основу њиховог статуса, а то у крајњој линији не би било ни економски оправдано.

„Процењује се да 100.000 до 150.000 старих људи у Србији нема никакву пензијску накнаду и они спадају у групу најугроженијих, иако нису квалификовани за овај вид помоћи.

С друге стране, постоје пензионери са таквим материјалним статусом да им ова помоћ није неопходна. Лоша пракса вођења социјалне политике преко исплате пензија у Србији траје одавно (нпр. ранија исплата 13. пензије за одређену групу пензионера) и од ње би напокон требало оду стати, без обзира на то коју форму узима.

Фискални савет практично од свог оснивања 2011. године указује на то да је сврха социјалне помоћи у томе да се ограничена буџетска средства исплаћују материјално најугроженијим грађанима, а да се висина пензија одређује на основу јасних и објективних економских параметара – године стажа, висина уплаћених доприноса, очекивани период примања пензије“, наводи Савет.

Бета, Н1

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Шта су све Зорана и Вучић сакрили: Тајна документа Рио Тинта

Шта су све Зорана и Вучић сакрили: Тајна документа Рио Тинта

Студија изводљивости подземне експлоатације лежишта ллитијума и бора Јадар је урађена још прошле године, а …

Телеком Србије ће британску Премијер лигу плаћати више од Кине

Телеком Србије ће британску Премијер лигу плаћати више од Кине

Телеком Србија ће плаћати чак 900 одсто скупља права за пренос утакмица Премијер лиге у …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *