Амерички часопис Форин полиси сматра да изборна победа лидера Српске напредне странке Александра Вучића не указује да су у Србији широко прихваћене западне вредности и прикључење ЕУ, већ да је он, чврстим стилом владавине, успео да угуши било какву убедљиву опозицију.
У тексту, под насловом “Зашто избори у Србији нису разлог за весеље”, лист наводи да су многи међународни посматрачи ванредне изборе, одржане 24. априла, описали као референдум о чланству Србије у ЕУ и да је СНС, која подржава прикључење Унији, освојила више од 48 одсто гласова, због чега ће задржати контролу над парламентом још четири године.
Вучић је расписивање избора две године пре рока објаснио жељом да се ојача његов проевропски мандат, у тренутку повратка ултранационалистичког и проруског расположења. Обећао је економске реформе које ће задовољити ЕУ и Међународни монетарни фонд и приближити Србију европској будућности, пише Форин полиси.
Зато је већина страних медија изборне резултате протумачила као победу ЕУ, чији су функционери пожурили да честитају Вучићу, јер га сматрају за стабилног, проевропског партнера, са којим могу сарађивати, додаје Форин полиси, али износи оцену да је проевропско расположење у Србији на нижем нивоу него претходних година.
Неутралисана опозиција
Вучић је, према речима стручњака за Балкан са Универзитетског колеџа Лондон Ерика Гордија, неутралисао све потенцијалне изворе опозиције – не постоје убедљиве опозиционе партије, док је контрола медија и информација готово потпуна.
Организација за заштиту људских права Хјуман Рајтс Воч је прошле године у писму америчком потпредседику Џозефу Бајдену указала на ограничавање медијских слобода у Србији и “мешање политике” у извештавање, уз оцену да новинари раде у “непријатељском окружењу”.
Слично упозорење је објавила и Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), подсећа Форин полиси, наводећи и тврдње да је Вучић политичку опозицију потиснуо и кампањом борбе против корупције.
Вучић жели да стекне савезнике у Бриселу, али је обећао и јачање веза Србије са Русијом, наводи Форин полиси.
Према оцени америчког часописа, мало је вероватно да је, уз такво недемократско понашање, Вучићева подршка прикључењу ЕУ заснована на искреном поштовању европских вредности и владавине права.
Форин полиси сматра да би на њега требало гледати као на опортунисту којег интересује мало шта, осим очувања власти.
Амерички часопис указује и да је он, као министар информисања током владавине српског лидера Слободана Милошевића, био одговоран за развој пропагандне ратне машине.
Вучићеви противници тврде да је његов успон, уз незаинтересованост ЕУ за методе владавине у Србији, ослабио подршку Унији.
Горди сматра да је ЕУ подржала Вучића због његове спремности да нормализује односе са Косовом.
Према речима Гордија, изгледа да се Вучић договорио да ће, уколико буде сарађивао са Косовом, ЕУ толерисати све што ради у Србији.
То је посебно велико разочарање за људе који су од ЕУ направили неку врсту животног циља, сматрали да је идентитет Европе суштинска демократија и гледали на Унију као на гаранта људских права, изјавио је Горди.
Према истраживањима јавног мнења, 48 одсто становништа Србије подржава прикључење ЕУ, у односу на 51 одсто из 2014. и 65 одсто из 2009. године. Један од разлога пада подршке је веровање да ЕУ више не може гарантовати политичку и економску стабиност.
Као још један од доказа за јачање антиевропске струје у српској политици, Форин полиси наводи повратак екстремне деснице у парламент и податак да је Српска радикална странка трећа по броју гласова освојених на изборима.
Лист оцењује да ће Вучић вероватно наставити проевропски пут – у првом реду из економских разлога.
Н1 Београд, Србија данас
Апел интелектуалаца
Дужни смо да бранимо изборну вољу грађана Србије!
Зато позивамо све који су против прекрајања изборне воље грађана, којима је стало да Србија буде демократска земља, који захтевају да се поштује глас народа, да се придруже у борби против лажи и прекрајања изборних резултата.
Упозоравамо грађанина Александра Вучића да покушајем изборне крађе преузима одговорност за дестабилизацију земље.
Потписници:
1. академик Матија Бећковић
2. академик Коста Чавошки
3. академик Светомир Арсић Басара
4. академик Александар Ивић
5. проф. др Мило Ломпар, професор на Филолошком факултету у Београду
6. проф. др Јасмина Вујић, професор на Калифорнијском универзитету у Берклију, САД
7. проф. др Санда Рашковић Ивић
8. професор Бошко Обрадовић
9. проф. др Миладин Шеварлић
10. доц. др Милош Ковић, историчар, доцент на Филозофском факултету у Београду
11. доц. др Милош Јовановић, доцент на Правном факултету у Београду
12. Александар Симић, адвокат, бивши судија Уставног суда
13. проф. др Љиљана Чолић, професор на Филолошком факултету у Београду
14. др Драган Хамовић научни сарадник на Институту за књижевност и уметност
15. др. Тамара Миленковић Керковић
16. проф. др Драган Чорбић
17. Миливоје Глишић, новинар, публициста и бивши амбасадор
18. проф. др Срђа Трифковић, историчар
19. Милослав Самарџић, публициста
20. Владимир Кршљанин, дипломата, књижевник и научни радник
21. др Срећко Ђукић, амбасадор
22. др Зорица Кубуровић, лекар
23. проф. др Александар Липковски, професор на Математичком факултету у Београду
24. доц. др Зоран Чворовић, доцент на Правном факултету у Крагујевцу
25. проф. др Љубомир Протић, професор на Математичком факултету у Београду, у пензији
26. мр Владимир Димитријевић, књижевник и професор у гимназији у Чачку
27. Петар Лађевић, социолог
28. др Срђан Шљукић, универзитетски професор у Новом Саду
29. др Александар Исаковић, офтамолог
30. проф. др Бранко Ристић, професор на Учитељском факултету у Приштини
31. проф. др Владимир Вишњић, професор математике и физике, Temple University, Филаделфија, САД
32. проф. др Милан Распоповић, директор Математичке гимназије у пензији
33. проф. др Тамара Миленковић Керковић, професор на Економском факултету у Нишу
34. проф. др Драгољуб Кечкић, професор на Математичком факултету у Београду
35. проф. др Братислав Обрадовић, професор на Физичком факултету у Београду
36. доцент др Ненад Сакан, доктор физичких наука
37. др Благоје Ристовић, доктор физико-хемијских наука
38. др Мирјана Павловић, Институт за општу и физичку хемију, Београд
39. др Јелена Ковачевић Дојчиновић, Астрономска опсерваторија, Београд
40. др Наташа Тодоровић, Астрономска опсерваторија, Београд
41. Милорад Црњанин, новинар
42. Љубивоје Шундић, економиста
43. пуковник Миленко Маринковић, бивши начелник Школе резервних официра
44. Никола Живковић, публициста
45. др Ружица Николић, физико-хемичар, виши научни саветник у пензији
46. мр Биљана Вујин, професор географије
47. др Снежана Спасић, виши научни сарадник ИХТМ-центар за хемију
48. др Михајло Спасић, саветник, редовни професор Београдског универзитета (молекуларна физиологија)
49. Драгица Јеличић, сарадник у ,,Пупину” у пензији
50. Кристина Королија, дипл. економиста
51. Предраг Королија, машински инжењер
52. др Миодраг Манигода, лекар специјалиста
53. Верица Корица, дипломирани филолог
54. др Светислав Ђурић, доктор електронике
55. доцент др Владимир Миловановић, електроника и телекомуникације, Универзитет у Крагујевцу
56. Ненад Вујић, дипломирани инжењер електронике и телекомуникација
57. мр Дарко Јаћимовски, Институт за хемију, технологију и металургију
58. Коста Димитријевић, књижевник
59. Мирослав Крстић, привредник
60. мр Милорад Маринковић, композитор и диригент
61. проф. др Томислав Петровић, професор на Машинском факултету у Нишу
62. проф. др Милорад Јеремић, професор Београдског универзитета у пензији
63. Александар Недић
64. Никола Милованчев
65. др Слободан Јанковић
66. пуковник Љубинко Ђурковић
67. мр Иван Костић
68. мр Предраг Митровић
69. Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког терора
70. Српски либерални савет
71. Проф. др Драгољуб Кечкић
72. Проф. др Братислав Обрадовић
73. Др Јелена Миновић
74. Др Јелена Ковачевић Дојчиновић
75. Милош Д. Миленковић, адвокат, Кливленд, држава Охајо
76. Др Зорка Вукмировић, виши научни саветник у пензији
Pridavam se ovom spisku, i mislim da ce moja licna i profesionalna biografija biti potpisnicima biti na cast. Molim da me uputite na konkretno mesto gde mogu da ovaj apel podpisem.
Ovo samo potvrdjuje moje tvrdne iz komentara na vas tekst o batinasima u Indjijskoj opstini. Forin Polisi je samo priprema terena za uklanjanje izvrsilaca prljavih poslova u malim nesrecnim zemljma. Amerika stoji pred velikim drustvenim zemljotresem. Spisak dogadjaja i procesa koji se odvijaju je jako dugi. Na predizbornoj debati je jedan od kandidata republikanske stranke upozorio Dzeba Busa, u trenutku kada je hvalio svoju porodicu i oca i brata bivseg predsednika, da moze da da objavi istinu o ulozi Dzordza Busa u vezi teroristickih napada na Nju Jork. Posle toga, Bus je odstupio iz izborne trke. To je dalo krila ogromnom broju nezadovoljnika drzavne verzije dogadjaja od 9/11 i vrse pritisak na Predsednika Obamu da skine embargo na kljucnih 28 strana izvestaja drzavne komisije o dogadjajima u Nju Jorku kada su srusene dve najvece zgrade i napadnut Pentagon. Alternativna medija i mnogi insajderi tvrde da su u tim stranicama navedeni dokazi koji vode ka odgovornosti ne samo Saudijske Arabije ali i ka Americkoj politickoj, finansijskoj, vojno-industrijskoj, medijalnoj vladajucoj klasi,…Pocinje veliko pranje prljavih ruku, koje ce obuhvatiti i Srbiju.