БРАНКО ЖУЈОВИЋ
Ни Јеремић ни Тадић нису говорили српским амбасадорима да ће ЕУ ове године Србију највероватније суочити с новим условима
Након последњег окупљања српских амбасадора у Београду, питање Косова и Метохије спало је на последње место српских спољнополитичких приоритета. Сетимо се, само пре коју годину, нарочито уочи прошлих избора, питање јужне покрајине у најмању руку делило је врх српских државних приоритета с европским интеграцијама.
Ових дана београдска „Политика“ објавила је реципрочан списак приоритета спољне политике у 2012. години: приближавање ЕУ, испуњавање европских стандарда, спровођење реформи, регионална сарадња и решавање косовског питања. Питање КиМ није склизнуло, него треснуло о дно приоритета.
То ни мало не чуди, а ево и зашто. Занимљиво је видети како је званична Србија годинама уназад приказивала свој неприкосновени сан – ступање у ЕУ. Сви знамо да ће Београд тек на пролеће ове године – више због предстојећих избора – можда добити званични статус кандидата.
ХРОНОЛОГИЈА КАНДИДАТУРЕ Председник Србије 29. септембра 2008. године у изјави за Б-92 оптимистично је најавио добијање статуса кандидата за средину 2009. године. Авај, крајем те године поднета је тек кандидатура за чланство, а Тадић је померио добијање стауса званичног кандидата за 2010. годину (РТС, децембар 2009. године) и у једном тренутку чак био најавио да би та година могла да буде „година решења косовског проблема“.
Четири месеца касније, Тадић је поново померао рок за стицање статуса кандидата. Крајем марта 2010. године оптималан датум био је „крај ове или почетак наредне године“ (Б-92, 26. март 2010. године).
„Надам се да ћемо, ако не пре, а онда за време мађарског председавања Европској Унији добити статус кандидата“, изјавио је Тадић 16. априла за РТС. Подсетимо, Будимпешта је председавала у Бриселу од 1. јануара 2011. године.
Из околине председника Тадића до нас долазе утешне изјаве да – ако Србија и на пролеће ове године не постане званични кандидат – „то неће бити смак света“. Главни услов за реализацију европског пута Србије јесте нормализација њених односа са Приштином.
На жалост, ни министар Вук Јеремић ни председник Борис Тадић нису говорили српским амбасадорима да ће ЕУ ове године Србију највероватније суочити с новим условима. Да јесу, очување територијалног интегритета и мобилизација нације нашли би се на прва три места српских приоритета.
ЧЕТИРИ АХТИСАРИЈЕВА ПРИНЦИПА Зашто? Зато што испуњавање европских стандарда, спровођење реформи и регионална сарадња постају бесмислени ако кључне државе ЕУ обесмисле устав свог будућег члана. Какав ће то званични кандидат за члана у ЕУ Србија бити, ако чланство плати са око десет хиљада квадратних километара рудом богате територије и деградацијом устава на својим северним територијама?
У том случају, најскупља српска реч постаће „Европа“. Али колико уопште може да кошта најскупља реч у држави у којој нико не држи до обећања? У држави која од свега има само свој бесконачни предизборни карусел опречних приоритета и политичке лажи.
А о томе да су четири „принципа“ председника Тадића за разговоре с Приштином (манастири, државна имовина, енклаве и решење за север Косова), којима се британски амбасадор у Београду толико радује, тек извадак из плана Мартија Ахтисарија, другом приликом. У Србији ће ускоро избори, а опште је познато да не постоји Србија важнија од избора!
Глас Русије
