Економија

Где је запело са извозом српског воћа у Русију

Критеријуми руских инспекцијских служби, приликом откупа воћа из Србије, доста су строжи него ранијих година а један од разлога је дуг пут контингената до тог тржишта.

Како је пренео „Глас западне Србије”, транспорт воћа траје у просеку 12 дана и за то време може да изгуби на квалитету.

Према сведочењу откупљивача из околине Тополе, плодови за извоз морају да буду тврди, 75 одсто зрелости, карактеристичне боје и са петељком. Истиче се да се као обавезна мера тражи анализа плодова на присуство монилије – болести која напада коштуњаво и јабучасто воће и узрокује труљење плодова.

Како се наводи, откупљивачи и извозници сада су дужни да 10 до 15 дана пред бербу воћа, са парцеле која се тестира, узму 30 плодова и провере их у акредитованој лабораторији на присуство монилије. Сваки плод у ком се утврди присуство ове болести мора да се изолује. Како је истакао има квалитетног воћа које задовољава критеријуме извоза, тако је до сада откупљено око 200 тона плодова различитих воћних врста.

Иван Глишић, доцент на Агрономском факултету у Чачку, каже да у чачанском крају, од произвођача са којима је у свакодневном контакту, није чуо овакве информације али да је чињеница да нема откупа.

– Не знамо шта је разлог. Да ли то што је смањен број извозника, град који је погодио део воћњака, промењени односи између препродаваца и извозника или пооштрени критеријуми. Тачно је да је због кишног лета више ризика од трулежи воћа, али то је само теоретски, нико није рекао да је то разлог. Можда долазе код откупљивача у хладњаче али не и код произвођача – истиче наш саговорник и додаје да би највише волео да у јавност изађу сви који су у овом ланцу, од извозника до последњег прекупца, и кажу „где је запело да ове године све иде теже”. Због пада продаје воћа у Русији оно углавном завршава у преради, највећим делом у ракији.

– Све иде много теже, много мање а цене нису ништа боље чак ни код воћних врста које су лошије родиле. Негде је настала кочница. Од јагода и трешњи, па све до шљиве имамо исту ситуацију. Чекамо још да видимо како ће ићи продаја јабуке и крушке. Важно је да се отворено говори о томе и исправи то што може – истиче Глишић. Сматра да је најмање страшно ако је тај застој настао због произвођача и тренутно лошијег квалитета воћа. Али ако смо друга тржишта изгубили због других корака: поверење купаца или контакте онда је то, упозорава, тежак проблем и за наредне године.

На пад продаје воћа из Србије упозорава и професор Зоран Кесеровић, један од највећих домаћих стручњака за воћарство.

– Недавно смо имали састанак у Сланкамену, били су позвани сви од извозника до произвођача. Не смемо да ћутимо, морамо да видимо шта је утицало на тај пад извоза воћа генерално – каже Кесеровић. Према његовој рачуници, 2017. смо произвели 1,1 милион тона воћа, прошле године 1,4 милиона тона док нам је извоз пао за око 62 милиона долара.

– Морамо да се запитамо шта се дешава. Да ли је у питању уредба, према којој је смањен број извозника воћа у Русију или морамо да се окренемо новим стандардима квалитета – истиче Кесеровић.

Подсећамо, већа нестабилност на тржишту настала је прошле године, када је уведена уредба после које је број регистрованих фирми, које могу да извозе у Русију, смањен са око 650 на педесетак. Лиценце су добили само они који имају складишне капацитете, у хладњачама, веће од 500 тона. Како је тада речено у министарству пољопривреде, уредба је донета уз консултацију са службом за санитарни надзор из Русије. Њихов захтев био је се да се од неких 600 пунктова, 600 хладњача, „спусти” на 55 до 60, како би се остварила боља контрола и спречио реекспорт воћа.

Аутор: Ивана Албуновић, Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!