С ризиком да ми се накаче свезналице с аргументима да је бан Јелачић био Србин, то што је ‘росно цвеће’ најавило да ћемо да градимо кућу Бана Јелачића у Суботици … показује да нема краја понижењима. Шта све човек неће учинити за власт… жалосно.
Које је порекло човека Бана Јелачића је ирелевантно. Код тих ствари рачуна се шта он и коме симболизује. Бан Јелачић је за хрватску (неоусташку) државу вредност и национални симбол. Чим се усташтво пробудило 1990. једна од првих ствари које су урадили била је да назову главни загребачки трг по њему.
Ми том симболу дижемо споменик, а то нема везе са пореклом и крвним зрнцима.
Ко то не види и коме то није јасно, вероватно му није јасно да се и споменицима ( ова кућа јесте споменик) на известан, мек начин означава докле сеже територија једног народа и , што је кудикамо горе, државе.
Зато се наши споменици и богомоље руше. Самa реч споменик потиче од речи спомен. Успомена, сећање. Како се још зову споменици? Меморијали. Опет меморија – сећање, памћење.
Споменик је белег. Идејни, афективни и територијални. Не знам да ли су простаци на врху свесни шта раде. Да су они који их саветују свесни – у то нимало не сумњам.
