Ни Секретаријат за финансије ни кабинет сада већ бившег градоначелника „не поседују информације о улагањима у тај пројекат“, одговор је који је лист Данас добио од надлежних служби.

– Од самог почетка тог чуда које нараста на обали Саве у самом срцу Београда дешавају се тоталне глупости, а онда се од стручне јавности тражи да то озбиљно коментарише. Тако је и са овим одговором на потрошени новац, каже за Данас архитекта Драгољуб Бакић. Он наводи да је „за реализацију тог монструма“ формирано јавно-приватно предузеће чији менаџмент, управо због епитета „јавно“ у имену, одговара јавности.

– С обзиром да је тај читав посао са врха државе проглашен највећим могућим национални интересом свих грађана, једино нормално и обавезно је да се ти грађани обавештавају колико се и како њихов новац троши. Одговор који сте добили је потпуна бесмислица. Не би ме чудило да тамо нико живи и не зна колико су новца закопали изливајући бетонске темеље у живом блату Баре Венеције, али ме интересује како онда успевају да формирају продајну цену станова. Круже неке чудне астрономске цифре за те тамо квадрате, било би занимљиво погледати уговор са извођачем радова и видети за које новце они њима испоручују станове. Па упоредити са онима по којима продају. А онда пуштају спин да људи који су купили те станове препродају за 30 одсто више. То апсолутно није могуће нити је вероватно, то је један од маркетиншких потеза, мислим да нису ни продали све станове. По мојим информацијама, Енергопројект гради по 650 евра за квадратни метар од коте нула, од тротоара па нагоре, а они то продају по десетоструко већој цени, закључује Бакић.

Радомир Лазовић из Иницијативе Не давимо Београд сматра да је износ који држава и Град Београд улажу у овај пројекат непропорционалан у односу на потенцијалну зараду, с обзиром на удео у послу од 32 процента који Србија има у односу на „такозваног“ инвеститора.

– Наравно да град не жели да каже колико је уложио и колико ће тек грађани Србије платити овај катастрофалан пројекат. Профит овог пројекта директно зависи од тога што се у њега улаже јавни новац, што је инвеститор бесплатно добио земљиште, а наша власт се обавезала да комуналну, инфраструктурну и саобраћајну мрежу у центру града прилагоди простору пројекта “Београд на води”, као и да измести о свом трошку Железничку станицу и Главну аутобуску станицу. Такође, ту су и други скривени трошкови. Србија у овај посао улаже земљиште вредности од преко пола милијарде долара по конзервативним проценама пре почетка градње и развоја. Такође, Србија сноси трошкове активирања земљишта од најмање 650 милиона евра, према проценама Владе из Просторног плана, односно до две милијарде евра према проценама стручњака, каже Лазовић.

Иако је уговор о заједничком улагању објављен након почетка градње 2015, у њему су нејасна и недоречена многа питања, међу којима и то колико заправо улаже арапски инвеститор а колико Влада Србије и Град Београд, а детаљи су садржани у Пословном плану у који новинари и јавност неће имати увид јер је пословна тајна предузећа Београд на води. Према уговору, српска страна дала је фирми „Еагле хиллс“ 100 хектара градског грађевинског земљишта у закуп на 99 година, али без накнаде, у замену за 32 одсто власништва у заједничком предузећу.

Осим што је у уговору Република Србија наведена као гарант кредита које је обавезна да узме по нејасним условима у укупном износу од најмање 280 милиона евра, наша страна има и обавезу рашчишћавања целог подручја Савског амфитеатра и изградњу инфраструктуре до границе пројекта, што укључује и сву комуналну и саобраћајну инфраструктуру.

Тешко је и израчунати колико новца је, а колико ће тек бити потрошено, јер да би овако грандиозан пројекат уопште и био започет, неопходни су крупни инфраструктурни радови на широком подручју, почевши од измештања теретног и друмског саобраћаја из Карађорђеве улице због чега је 2014. и саграђен мост Земун – Борча, изградња обилазнице око Београда, измештање Железничке станице и изградња станице Прокоп, као и измештање аутобуске станице на Нови Београд. Зарад Београда на води планирано је и измештање Старог савског моста, постављање трамвајских шина на Мост на Ади и изградња још једног новог.

Бесплатно користе објекте у јавном власништву

Лазовић истиче и да наша страна улаже и у трошкове санације животне средине, израду планске документације, ненаплаћене накнаде за оглашавање. “А ту су и трошкови додатних задуживања, трошкови комуналних предузећа ангажованих на подручју Београда на води и његове изградње и друго. Као врхунац преваре је и право такозваног инвеститора да бесплатно користи објекте у јавном власништву на територији “Београда на води”, као што су зграда Геозавода, зграда Железничке станице, зграда Поште.

Пише: И. Николетић, Данас.рс