Грчка: Ципрас најавио удар на Цркву

Дошло је време да се Уставом експлицитно учврсти верска неутралност грчке државе са свим што то подразумева – регулаторно и у пракси

Премијер Грчке Алексис Ципрас је на седници посланичке групе своје странке СИРИЗА обелоданио садржину предлога за ревизију Устава.

Најкрупнија тачка предлога је опрезан корак ка новом односу цркве и државе, које у Грчкој нису раздвојене.

„Држава и Црква имају зрелости, мудрости и осетљивости да прихвате исправљање свог односа. Дошло је време да се Уставом експлицитно учврсти верска неутралност грчке државе са свим што то подразумева – регулаторно и у пракси“, рекао је премијер.

Друга предложена измене Устава којих је укупно 15, јесте уставно успостављање пропорционалног изборног система који је у Грчкој сада мешовит и може се мењати законом.

Трећа предложена новина је да се смењивање владе отежа увођењем у Устав „конструктивног изгласавања неповерења“ влади, тако што Скупштина не може прихватити ни предлог за гласање о томе, сем ако унапред, пре гласања о поверењу, нема неког другог кандидата за председника владе, уместо онога о поверењу у кога треба да гласа.

Ципрас је рекао да то „ствара политичку стабилност, пошто се отежава да дође до превременог престанка мандата, стварајући услове за четворогодишње политичке циклусе, без тактизирања и утицаја ванинституционалних политичких центара“.

Следећи предлог за измену Устава Грчке је да се уведе да председник владе може бити само неко од посланика, односно, како је рекао Ципрас, „председника Владе нужно мора бирати грчки народ“, да би се „избегло понављање ванредних политичких прилика у којима се за премијере постављају они који нису прошли кроз муку народног гласања“, додао је он.

Уз то, рекао је Ципрас, СИРИЗА инсистира на уставном „гарантовању права на референдум по народној иницијативи“, али само за „пресудна националног питања или о неком изгласаном закону“.

Предлог за измену Устава Грчке је и увођење „народне законодавне иницијативе“, пошто сада законе практично може предлагати само влада.

Међу осталим предложеним променама Устава су измена процедуре избора председника Републике, уз могућност да га у неким случајевима бира и народ, а не само посланици, строжи услови оснивања независних институција и регуларних тела која су се умножила у Грчкој, строже регулисање имунитета, односно правосудне одговорности посланика и министара, ограничавање броја мандата током којих неко може бити посланик.

Ципрас предлаже и уставну забрану приватизације воде и електричне енергије, као и увођење у Устав искључивог права „социјалних партнера“ државе да, без њеног мешања, сами одређују колика ће бити најнижа плата – „минималац“.

На све те предлоге који ће ускоро бити озваничени да би почела процедура промене Устава, странке опозиције су листом бурно реаговале.

Набрајајући неиспуњена Ципрасова левичарска обећања и подсећајући га да је раније одбијао разрађене предлоге за промену Устава‚ указују да се тог посла сетио тек сада, пола године пред изборе, на крају свог мандата, те у ствари и нема времена ни да процедурално покрене промене које сам предлаже док „опсесивно живи у свету илузија“ – како је прокоментарисала левичарска странка „То Потами“ (Река).

Садашњи Устав Грчке Републике је донет после обарања војне диктатуре, 1975. године, темељито ревидиран 1986, а делимично измењен и допуњен 2001. и 2008. године. Састоји се од 120 чланова у четири поглавља која дефинишу Грчку Републику, утврђују лична и социјална права чија је заштита појачана уставном ревизијом 2001, утврђују организацију и функционисање државе, и, на крају, садрже посебне, завршне и прелазне одредбе.

За промену Устава је надлежна Скупштина, али не смеју се мењати одредбе о облику државе – републици, и о људским правима и слободама.

Процедура промене Устава има више сложених фаза, уз низ рокова и гласања, од којих се нека морају поновити да би се потврдило постојање воље за измену Устава. „Законски кључ“ је да су рокови и вишегодишња процедура такви да посланички састав Скупштине која је покренула измену Устава, не може да ту измену изгласа и спроведе, већ је то нужно посао наредног скупштинског састава, после редовних избора, четири године касније.

Извор: Бета/Прва/Б92

Актуелно

Украјинска православна црква прекинула односе са Цариградском патријаршијом

СИНОД Украјинске Православне Цркве прекинуо је односе и еухаристијско општење са Цариградском патријаршијом. У одлуци …

Због неканонских поступака, парохија у Фиренци прешла из јурисдикције Цариградске патријаршије у Руску заграничну цркву

Због неканонских поступака Фанара према Украјинској православној цркви парохија храма Рођења Христовог и Николаја Чудотворца …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons