Грчка јуриша у банкрот!

Крај грчкој кризи не само да није на видику, већ се она захуктава, о чему сведочи и ватрени говор премијера Алексиса Ципраса у парламенту Грчке, па је тако млади председник владе чак затражио и да Немачка плати ратну штету (из Другог светског рата) Грчкој.

– Непоколебљива одлука владе јесте да поштује своја обећања из предизборне кампање. То је питање части и поштовања – рекао је Ципрас.

Програм кредитне помоћи Грчкој истиче 28. фебруара. Још треба да се преговара о последњој транши од 7,2 милијарде евра, али нова влада не жели продужетак тог програма и већ повлачи мере штедње. Државни дуг Грчке је већи од 320 милијарди евра, што је 174 одсто њеног бруто-домаћег производа.

Бродовласници повлашћени

Од избијања кризе на име помоћи добила је укупно 250,8 милијарди евра уз деценију почека отплате, с последњом ратом 2057. године. Грчка има суманути парадокс – највећу трговинску поморску флоту на свету, али у Уставу је записано да поморци не плаћају порез на приходе остварене у иностранству.

По некима, Ципрас показује знаке нервозе јер је офанзива шарма по европским престоницама прошла хладно. У Лондону је Џорџ Озборн, министар финансија Британије, поручио грчком колеги Јанису Варуфакису да Атина угрожава европски финансијски систем. У Немачкој се Варуфакис и Волфганг Шојбле нису сложили ама баш ни око чега.

Симпатични Ципрас ништа боље није прошао ни у сусрету са француским председником Оландом, нити са “председником европске владе” Жаном Клодом Јункером. Чак ни у Риму, Ципрас није наишао на разумевање дужничког сапатника у италијанском премијеру Матеу Ренцију.

Једино опипљиво што је тамо добио јесте кравата коју му је Ренци поклонио, а надао се да ће Италијани подржати стварање некакве медитеранске трансверзале незадовољних дужника јер су и они на ивици дужничке кризе. Међутим, Италија држи 36,8 милијарди евра грчког дуга и трећи је по величини поверилац после Немачке и Француске. Било какво саосећање са Ципрасом за Рим би значило солидарно одрицање дела тог дуга, што Италија не може себи да допусти јер би и сама брзо потонула.

Ципрас је у експозеу у парламенту у Атини изнео програм владе који је контроверзан за ЕУ. Он је затражио смањење пореза на имовину и затражио да се повећају порези само богатима. Тражи и да се неопорезовани део прихода повећа на 12.000 евра, уместо садашњих 5.000, као и враћање тринаесте пензије за све оне који примају мање од 700 евра месечно.

Ципрас је за увођење народних кухиња, већ је вратио на посао 3.500 отпуштених радника из владине администрације.

Грчка влада је наложила и повећање минималне зараде са 586 на 751 евро, као и враћање старог закона о раду. Наложено је и заустављање свих приватизација без директног одобрења владе и сличне радикалне мере.

Можда некоме Ципрасов програм делује примамљиво, али Грчка за то једноставно нема пара. Заправо, нема ни за много мање и 28. фебруара ће у потпуности остати без готовине уколико Европска централна банка не проследи готовину. Сада водећи светски економисти процењују да су шансе за излазак Грчке из еврозоне фифти-фифти.

То би значило да повериоци губе сав свој новац, али би Грчку погодила хиперинфлација и талас несташица. Земља би политички и финансијски била потпуно изолована од остатка света. Рачуна се да грчка држава у каси има новца за само још четири седмице функционисања. После тога нема више отплате дугова, али ни плата, пензија, лечења, саобраћаја – земља стаје.

Кула од карата

Уколико Грчка буде присиљена да напусти еврозону, друге државе ће је неминовно следити и монетарни блок ће доживети колапс, каже Јанис Варуфакис, грчки министар финаснија.

– Евро је слаб и попут куле од карата, уколико извучете грчку карту, остале ће се срушити. Упозорио бих сваког ко разматра стратешку ампутацију Грчке из Европе, јер је то веома опасно – опомиње Варуфакис.

 

Љ. Ивановић – Вести