ХРАНА ПОЈЕЛА МИНИМАЛАЦ: Од плате трочлана породица може да преживи 10 дана

КУПУЈЕ само оно што је неопходно за опстанак. Најчешће само хлеб и млеко. Понекад и неколико стотина грама меса. Најјефтинијег. Тако пазари запослени у Србији који кући доносе „минималац”.

Са 20.010 динара, колико је „тешка” минимална месечна плата, трочлана породица може да преживи десет дана! Када ову суму „развуку” на цео месец, домаћинствима је дневно на располагању свега око 650 динара. А, само куповина најосновнијих намирница далеко превазилази дневни буџет оних са најмањим примањима. Зато не чуди податак да грађани Србије за струју, телефон, грејање и остале комуналије дугују милионе.

Грубе рачунице показују да је за иоле пристојан живот четворочлане породице потребно више од 1.200 евра месечно. Ове трошкове не би могло да покрије чак ни шест минималних зарада од 20.010 динара.

Према подацима Националне организације потрошача Србије (НОПС), просечној српској трочланој породици дневно је неопходно између 2.000 и 2.500 динара како би подмирила потребе исхране и платила рачуне. О таквом минимуму, скоро 400.000 радника који живе на „минималцу” може само да сања, све и да Социо-економски савет усвоји предлог синдиката и подигне минималну цену рада у Србији за неколико хиљада динара.

ПРОСЕЧНА трочлана породица у Србији, према званичној статистици – гледано кроз „потрошачку корпу”, месечно потроши три килограма сира, или 100 грама дневно. Сваки члан породице из те корпе не може да рачуна ни на чашу јогурта дневно, јер „сме” да попије само 0,7 децилитара. У потрошачку корпу стане месечно килограм чајне кобасице, што значи 11 грама по члану дневно. Породици месечно припада највише 200 грама чоколаде, или 66 грама по члану домаћинства. Дневно сваки члан „статистичке породице” из просечне потрошачке корпе може да поједе 0,7 јаја.

– Званична статистика каже да је за само две године просечан рачун у продавници преполовљен – каже Горан Паповић, председника НОПС. – Са непуних 600, пао је на око 300 динара. Уместо једном недељно, грађани у велике куповине крећу једном месечно. У локалним продавницама, на комшијско поверење, отвара се куповина „на црту”. О обнови одеће и обуће, радници са минималном платом ни не размишљају. Потрошњу струје, грејања, телефонирања своде на минимум, али упркос штедњи, они нису у ситуацији да на време измирују комуналне обавезе, па им се дугови за режије гомилају.

Званична минимална потрошачка корпа у јулу је вредела 34.267 динара, што значи да је за задовољење основних животних потреба једног домаћинства неопходна најмање једна и по минимална плата. Са 20.000 динара, без плаћања трошкова становања и рачуна, радницима са најмањим примањима остане свега око 650 динара дневно.
Економиста др Владана Хамовић каже да се, како би преживели, људи одричу буквално свега.

– Не само да бирају повољније намирнице, већ и смањују оброке – прича Хамовић. – Једу најјефтинију храну, често науштрб сопственог здравља. Ако ишта претекне, како не би ишли поцепани, одећу и обућу купују код Кинеза, а рачуне плаћају тек толико да не би остали без струје, телефона, интернета… Летње и зимске дестинације виде једино на разгледницама. О издвајањима за образовање, здравствене потребе и културу да не говоримо.

Чак ни статистика, која често црта много лепшу слику о стандарду грађана од реалног живота, нема много ружичастије бројке. Привредна комора Србије израчунала је да су Срби све сиромашнији. Ове године је потрошено 2,4 одсто хлеба и пецива, 4,7 одсто млека и 4,5 одсто шећера мање него лане. Смањена је и потрошња воћа и поврћа. За разлику од нас, грађани ЕУ на храну троше само између 15 и 20 одсто расположивих средстава.

ПРЕМА најновијим подацима, просечна породица у Србији за куповину намирница издваја око 43 одсто укупних месечних примања. За стан, воду, струју, гас и остале енергенте треба још око 16 одсто од укупних примања домаћинства. Телефонирање, интернет и кабловска одузму још око пет одсто прихода, а превоз чак осам одсто зарађеног.

 

Милена Поповић, Новости