Београд — Републички хидрометеоролошки завод предвиђа да ће Србија у наредној деценији имати проблеме са сушом, због чега се треба добро припремити и организовати.
Саветник председника ПКС за пољопривреду Војислав Станковић је истакао да пре свега треба мислити на проблем наводњавања и његовог решавања, тим пре што поједини градови и региони у Србији имају проблеме чак и у снабдевању становништва пијаћом водом.
Према проценама ПКС, за тај посао су потребне око две милијарде долара, и то једна милијарда долара за Војводину и регенерисање канала Дунав-Тиса-Дунав, а друга половина суме за стварање нових, већих акумулација у централној Србији.
Ова година, када је незапамћена суша десетковала биљну производњу, треба да нам буде за наук, истакао је Станковић.
Према прогнози РХМЗ, како је упозорио Станковић, готово сваке од наредних десет година, род биљних култура биће сиромашнији за трећину од потреба, а готово сваке друге године појављиваће се велики скокови (“пикови”) који ће нанети значајније штете, на ивици елементарних непогода.
“У кризним, посебно неповољним временским условима, испољавају се сви проблеми и неповољне околности које су присутне у пољопривреди, пре свега недовољна организованост и вертикална повезаност самих произвођача, укључујући и државни апарат, као и веома лоша производна структура у пољопривреди”, нагласио је он.
Треба мислити о томе да ли је могуће претворити радове у хидросистему у јавне радове, рекао је Станковић и додао да би то допринело активирању појединих сектора, као што су грађевинарство и метални комплекс.
“Пројекти постоје, треба само само добро организовати цео посао, и укључити у процес и науку”, казао је он.
Осврнувши се на овогодишњу ситуацију, Станковић је оценио да је процена од 2,1 милијарде долара директних штета у биљној производњи коју је ПКС раније изнела, “најреалнија цифра”.
Такође, поставља се и питање индиректних штета коју је суша нанела сточарској производњи која није у доброј мери заштићена, казао је Станковић, истичући да је држава покушала да ублажи оваква неповољна кретања, “међутим, требало је имати селективнији приступ”.
Највећи проблем је сачувати сточни фонд који је ионако на историјском минимуму, а то се односи и на производњу млека, рекао је он и додао да државна администрација треба у већој мери да се повеже са локалном самоуправом и иде “од конкретног случаја до конкретног случаја, од фарме од фарме”, а не да има генералан приступ.
Према речима Станковића, треба направити “мали кризни елаборат” којим ће се дефинисати све мере и актери у овом процесу, јер ће он бити актуелан и у наредној години, када ће бити пренет и велики део финансијских обавеза из текуће године.
Станковић је закључио да треба и даље размислити да ли је потребно увести комбиновани систем плаћања субвенција у ратарству, јер давања по хектару не доприносе динамизирању и повећању пољопривредне производње.
Танјуг
