Иако подаци РЗС показују да се сиромаштво смањује, две трећине грађана „једва саставља крај са крајем“

5
(3)

Стопа сиромаштва константно пада, прошле године у ризику од сиромаштва било је 23,2 одсто грађана Србије, што је за 1,1 проценат мање него годину дана раније.

Свако ко живи са мање од 19.381 динара месечно или у случају четворочлане породице са мање од 40.700 динара у ризику је да постане сиромашан. Упркос овим подацима Републичког завода за статистику који показују да се сиромаштво смањује, две трећине испитаника има субјективни осећај да тешко или са великим потешкоћама саставља „крај с крајем“, а свега 10 одсто је оних који лако живе са приходима које имају.

Дилема око тога да ли ови статистички подаци одговарају стварном стању ствари код нас у Србији постоји и међу стручњацима, део њих овакву статистику подржава јер је то у складу са европском методологијом где се у израчунавању сиромаштва ослањају на податке о приходима, док поједини сматрају да право стање, макар када се ради о Србији, најбоље може да се добије на основу података о потрошњи.

Теоретски, сви бисмо могли да осиромашимо, а да се број релативно сиромашних смањи

„Подаци РЗС говоре о релативном сиромаштву, које је специфично јер се израчунава на основу прихода већег дела популације. У теорији, сви бисмо могли да осиромашимо, а да се број релативно сиромашних смањи јер се смањила и разлика прихода популације“, каже за Данас директор Центра за социјалну политику Жарко Шундерић.

Он каже да је статистика једноставно таква, односно методологија коју користи РЗС је иста она коју користи и Еуростат.

„СИЛЦ анкета која се користи у ЕУ обухвата услове живота, ослања се на приходе, али се онда поставља питање како се на пример третира оно што људи у својим домаћинствима произведу за сопствене потребе. Тога уопште нема. За земљу попут Србије много сигурније би се израчунало сиромаштво да се гледа анкета о потрошњи“, напомиње Шундерић.

То би, како каже, дало много реалнију слику сиромаштва.

„На основу прихода добијамо податке о релативном сиромаштву, а оно које је стварно јесте апсолутно сиромаштво, то је оних седам одсто грађана Србије, односно неких пола милиона људи“, наглашава Шундерић и напомиње да у слику апсолутног сиромаштва улази потрошња, сива економија, али и дознаке из иностранства.

Да бисмо направили јасну разлику, треба рећи да апсолутно сиромаштво подразумева немогућност појединца да задовољи основне потребе и оне који имају доходак нижи од границе сиромаштва. С друге стране, релативно сиромаштво је немогућност да се оствари животни стандард који је одговарајући у односу на друштво у коме појединац живи.

УГС Независност: Велики број људи у Србији испод границе апсолутног сиромаштва

Председник УГС Независност Зоран Стојиљковић истиче да је велики број људи у Србији испод границе апсолутног сиромаштва, да примају испод 12.000 динара.

Имамо четвртину тврдо сиромашних, а две трећине оних који тешко живе и не могу да саставе крај с крајем

„Србија је у зони нестабилног раста, имамо четвртину тврдо сиромашних, а две трећине оних који тешко живе и не могу да саставе крај с крајем. То нам говори да смо сиромашно друштво и да многи који живе са мање од 40.000 и нешто преко тога не могу да покрију основне потребе и нормално живе“, каже Стојиљковић.

Он напомиње да је за пристојан живот данас потребно много више од минималца и просечне плате.

АСНС: Све већи јаз између богатих и сиромашних

Из Асоцијације слободних и независних синдиката упозоравају да је данас, на светски дан борбе против сиромаштва, јаз између богатих и сиромашних све већи и то без обзира на величину, индустријску развијеност или економску снагу поједине државе или континента.

Више од 2,2 милиона наших грађана сиромашно, најтеже је код породица са троје и више деце

„Стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључивости износи у Србији је 31,7 одсто, што значи да је више од 2,2 милиона наших суграђана сиромашно. Најтеже је код породица са троје и више деце, у сиромаштву живи 51,9 одсто, а сиромашно је и 41,6 одсто самохраних родитеља“, напомињу у АСНС.

Када се на све ово, како кажу у овом синдикату, дода и 350.000 радника чије породице живе од минималца, као и две трећине или 1,6 милиона радника који примају зараду мању од просечне, добија се реална слика живота у Србији.

Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Веизовић: Вучић је са „новим“ министрима доказао да увек може горе, јаче и брже да уништава и понижава

5 (13) Кад год помислимо не може горе велики вођа нас удари по прстима и …

Благотин у Србији, најстарији грађени храм стар у историји човечанства (видео)

5 (9) Под називом: „Благотин, град добрих људи“ у продукцији Радио-телевизије Србије, редитељ Слободан Ж. …

Један коментар

  1. Spisak lepih želja je iznela u Skupštini mandatar(ka), a nije pomenula da 25% oko 1,8 miliona građana je na ivici siromaštva, oko pola miliona ljudi, odnosno 7% stanovništva, ne može da zadovolji osnovne egzistencijalne potrebe. U Srbiji se vodi nedovoljno efikasna borba protiv siromaštva, ljudi iz marginalizovanih grupa teško dolaze do zdravstvene zaštite, dok više od 70 odsto domaćinstava u Srbiji ima probleme s plaćanjem troškova stanovanja. U vladavini ove garniture od penzionera otete su 800 miliona evra, penzije su pale sa 70 na 46% prosečne plate, a istu sudbinu su dobile i plate, a svega 4% stanovništva živi lagodno i lako. Mi smo toliko bogati, prvi u Evropi po rastu BDP, % (malo realnije, po BDP evra po glavi stanovnika među zadnjima smo u Evropi), a kaskamo za tom Evropom 60 do 100 godina, slomismo se od bogatstva. Umesto da je mandatarka uvela tačku sedam, borba protiv siromaštva i bede, ona i njen vođa proglašavaju da smo u hvalospevno i bajkolažno „Zlatno doba“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend