Из Србије годишње одлази више од 32.000 људи

Данас су актуелни одласци у Велику Британију, Италију и Мађарску. – Годишње се врати око 20.000 емиграната, углавном пензионера из Немачке и Аустрије

Сваке године више од 32.000 особа оде из наше земље, а статистика која бројевима слика „бисере расуте по целом свету” говори да највећи број наших суграђана одлази у Немачку, око 9.000 наших људи емигрира у економски најпросперитетнију земљу Старог континента. У Аустрију сваке године одлази више од 4.000 особа, због чега не чуди податак да је сваки десети становник Беча Србин. Словенија је трећа најпожељнија „друга држава” за наше суграђане, посебно за оне који носе „беле мантиле”, а осим лекара, стоматолога и фармацеута у бившу југословенску републику масовно одлазе и медицинске сестре. Са уласком Мађарске у велику породицу европских народа, ова земља постаје занимљива и нашим емигрантима – процене говоре да је у последњој деценији око 50.000 грађана емигрирало у Мађарску.

Истраживач Института друштвених наука Владимир Никитовић упозорава да смо у последњих десет година изгубили око 300.000 људи због негативног природног прираштаја, а емиграција нам је „однела“ додатних 130.000 суграђана. Он истиче да је процес емиграције у земље Европске уније олакшан почетком 2010. године, када је Србија ушла на белу шенгенску листу а наши суграђани ослобођени обавезе да ваде визе за земље Старог континента.

– Последњи попис становништва 2011. године показао је да око 300.000 људи ради у иностранству, а претходни попис из 2002. године евидентирао је 400.000 гастарбајтера. Међутим, демографи претпостављају да је тих људи барем дупло више, односно да у овом моменту више од 600.000 наших људи живи у иностранству дуже од годину дана и нема намеру да се врати. Нажалост, званична статистика о емигрантима не постоји, јер се људи не одјављују са своје адресе када одлазе из Србије, па ми до података долазимо на заобилазан начин – када приликом пописа становништва породица пријави своје одсутне чланове који су емигрирали.

Ми те податке онда поредимо са имиграционом статистиком страних земаља у које одлази највећи број наших суграђана и онда стварамо слику о емигрантима – објашњава наш саговорник.

Анализирајући образовни профил наших емиграната у последњој половини века, Владимир Никитовић каже да су седамдесетих и осамдесетих година из Србије углавном одлазили полуобразовани и необразовани грађани, претежно из источне Србије (Петровац на Млави, Жагубица, Жабари, Пожаревац…), а имиграционе мреже које су се тада створиле и данас функционишу.

– У периоду 1960–1980. већина емиграната била је ниског образовања и одлазила је у иностранство углавном преко међународних билатералних споразума о запошљавању. Интелектуална емиграција одлази из Србије почетком осамдесетих, када је почела информатичка револуција, а деведесетих година тај емигрантски талас достигао је интензитет цунамија. Млади су почели да се исељавају и у земље које се раније нису налазиле на емигрантској мапи – Канаду, Аустралију и Нови Зеланд. Када је реч о европским земљама, скорија емиграција високообразованих из Србије углавном је усмерена ка Великој Британији, будући да је енглески језик најраспрострањенији страни језик међу младима у Србији. Међутим, Италија, као најпопуларније ново одредиште, и даље је углавном привлачна особама која имају средње (посебно средње медицинско) или основно образовање. Због постојећих, добро развијених миграционих мрежа из ранијих периода, Немачка, Аустрија, Швајцарска и Шведска и даље су интересантне за особе нижег или средњег образовања, а српски држављани који мигрирају у Русију, западну Азију и афричке земље углавном су ангажовани у грађевинарству – објашњава Владимир Никитовић.

Процењујући утицај миграција на образовни профил нације, он констатује да у Србији тек свака 15 особа има факултетску диплому, због чега одлазак младих интелектуалаца има поражавајући ефекат. Он изражава бојазан да ће након пријема у ЕУ из Србије доћи до новог емиграционог таласа и да ће сваке године одлазити између 20.000 и 25.000 младих и образованих људи.

У последње време, констатује Владимир Никитовић, велики број наших суграђана одлази у Шведску и Норвешку – богате социјалне државе које су сиромашне становништвом, због чега су почеле да отварају своје границе према емигрантима. Ипак, највећи одлив мозгова у последњој деценији догодио се између 2008. и 2010. године када су наши суграђани масовно одлазили у Немачку, Аустрију, Словенију, Италију, САД, Швајцарску, Мађарску и Француску.

Статистика о повратку емиграната сведочи да се у земљу порекла годишње враћа 20.000 – углавном старијих људи који су отишли у пензију и чијим наследницима не пада на памет да се врате у Србију. Највећи број пензионера који се враћају у Србију по завршетку радног века у иностранству враћа се из Немачке и Аустрије.

Катарина Ђорђевић, Србија