Издајнички циркус: Предали Косово и Метохију касапину Тачију уз вечеру а сада их брину изјаве Ердогана?! СИКТЕР БРЕ ФУКАРО!

Изјаве турског премијера Реџепа Тајипа Ердоганана Косову и Метохији представљају грубо кршење међународног права и мешање у унутрашње ствари Републике Србије, оценила је Влада Србије и са јучерашње седнице поручила да ће уручити најоштрији демарш турским властима и затражити неодложно објашњење за овакав поступак.

Званични Београд изгледа да је тек трећег дана од изјаве турског премијера у Призрену да је „Косово Турска, а Турска Косово” схватио тежину Ердоганове поруке изречене у Душановом граду. Уследиле су реакције званичника, али узавреле су и страсти   присталица Листе „Српска” који су организовано аутобусима стигли јуче пред зграду владе узвикујући „Косово је Србија”, чекајући да им се обрати  Александар Вучић.

Влада Србије оценила је да такве изјаве директно штете односима између Анкаре и Београда и ремете настојања Србије да нормализује стање у региону, посебно на Косову и Метохији. Влада је изразила уверење да ће Европска унија, преко својих надлежних органа, а и у престоницама свих земаља чланица, предузети одговарајуће мере према Турској, као што уобичајава у сличним приликама, с обзиром на то да се ради о чину којим се ремети мировни процес у јужној српској покрајини.

Ердоганов иступ у Призрену претходно је јуче премијер Ивица Дачић окарактерисао као директну провокацију усмерену ка Србији. Дачић је још навео да тако нешто не може да се догоди у модерној Европи и да, што се Србије тиче, то није могуће.

Обраћајући се окупљенима испред Владе Србије који су узвикивали „Косово је Србија”, први потпредседник владе Александар Вучић је  рекао да Србија „није дозволила ни већима од Ердогана да је руше”.

Ердоганова изјава у Призрену очигледно је болнија од свих претходних „проблематичних” изјава највиших турских представника, које, иако дате у сличном духу, нису битно пореметиле односе Београда и Анкаре, који су били у узлазној путањи неколико година. Можда и због тога што је дата у специфичним околностима кампање за локалне изборе на Косову и Метохији који ће бити одржани 3. новембра. На тај угао указао је и сам премијер Дачић ироничним питањем да ли је и Ердоган боравио у верској посети, када је у Призрену у оквиру кампање за локалне изборе рекао да фаворизује Тачија.

„Не могу се тако нормализовати односи Београда и Приштине”, додао је српски премијер.

Познаваоци прилика тврде да турски премијер, који своју земљу све више исламизује, удаљавајући је од принципа модерне секуларне државе какву је устројио Кемал Ататурк, није ни мислио на последице по односе Београда и Приштине. Допуштајући да је његов наступ био мањим делом у функцији подршке Тачију уочи локалних избора на Косову, оцењује се да Ердоган заправо гради своју позицију пред председничке изборе у Турској следеће године, на којима ће се вероватно кандидовати.

Реџеп Тајип Ердоган, који је већ десет година на челу турске владе, уз министра спољних послова Ахмета Давутоглуа, главни је заговорник нове политике која покушава да ојача утицај Турске у свим земљама у региону где живе муслимани, позивајући се на наслеђе Османске империје. „Османски векови Балкана су успешна прича, а сада је треба обновити”, једна је од типичних Давутоглуових изјава из последњих година, која потврђује константу турске спољне политике у региону.

То је и у позадини Ердогановог иступа и на Косову пре три дана, због чега, према неким нашим изворима, косовски Албанци не могу да буду срећни. Чињеница је да се Албанци у борби за самосталност нису превише користили својом претежно исламском вероисповешћу, свесни да њихов политички пројекат не би имао такву прођу на Западу кад би потенцирали везаност за ислам.

Оно што је додатни мотив заинтересованости турске владе за Косово (чију су независност признали међу првима и активно лобирају да што већи број исламских земаља уради исто, због чега их је председник Србије Томислав Николић у мају ове године у Анкари позвао да то не чине) јесте то да у Ердогановој Партији правде и развоја па и у државним структурама, наводно, има много људи пореклом са Косова или из Албаније, чиме се делимично објашњава неуобичајена бројност делегације која је управо била у Приштини (600 чланова).

Каква год, међутим, била позадина последњих порука из Призрена, њен тајминг је несумњиво лош – непосредно уочи локалних избора, који у случају Косова нису „само” локални, на којима се ломи Бриселски споразум, односно будућност односа Београда и Приштине. Изјава која би сасвим сигурно изазвала протест у било које време, у атмосфери предизборне кампање добија додатну димензију и несумњиво ће бар у делу политичке јавности довести до наглашених реакција. А то ће се неминовно одразити на односе Београда и Анкаре, који су ушли у нову фазу потписивањем Истанбулске декларације априла 2010. на састанку три председника – Тадића, Гула и Силајџића. Њоме је означен „нови почетак” у односима Србије, Турске и Босне и Херцеговине зарад стабилности на Балкану.

Договор о редовним трилатералним сусретима прихватила је и нова власт у Београду, па је председник Николић после билатералне посете Анкари у фебруару ове године три месеца касније опет био у Турској на тројном састанку. То је био трећи трилатерални сусрет председника Србије, Турске и БиХ – после истанбулског 2010,други је одржан 2011. у Карађорђеву, а четврти је заказан за 2014. у Сарајеву. Ако овакав развој догађаја не буде утицао и на дневни ред трилатерале. Претпоставка је да не би требало да дође до застоја у економској сфери и да неће бити стављен под знак питања бизнис-форум предвиђен за 18. децембар у Сарајеву. Тим великим скупом бизнисмена три земље требало је да заживи економска трилатерала, чије су основе постављене потписивањем Протокола о економској трговини и сарадњи у мају у Анкари. Министри потписници Расим Љајић, Мирко Шаровић и Зафер Чаглајан оценили су да тај договор има историјски значај.

Ако у економији и не буде застоја, онај који се тиче плана отварања турског конзулата у Новом Пазару свакако ће се наставити. Амбасада Републике Турске поднела је у септембру 2011. захтев нашем Министарству спољних послова за отварање конзулата у којем би обављала конзуларне послове за грађане Рашког и околних округа, на шта је у априлу ове године своје домаћине у Београду подсетио председник турског парламента Џемил Чичек (као и на захтев за отварање културног центра Турске у Београду).

Ствар је у томе, међутим, што упркос свим званичним изјавама о пријатељству и сарадњи, овде није било, како сазнајемо, довољно поверења. Томе су свакако допринеле раније звучне изјаве турских званичника, пре свих Давутоглуа. Шеф турске дипломатије (неки кажу и идеолог неоосманизма) упоредио је стратегију Башара ел Асада са „етничким чишћењем деведесетих година у Сребреници и источној Босни, спроведеним с циљем да се створи српска територија очишћена од Бошњака”. Било је то само неколико дана уочи трилатерале у Анкари, што очигледно није осујетило тај скуп. Сам Дачић је јуче подсетио на Давутоглуове изјаве попут оне да је напад на Сарајево, напад на Турску.

И Ердоган се „прославио” сличним порукама. Једна од најупечатљивијих је из јула прошле године када је описао како је посетио Алију Изетбеговића у болници у Сарајеву, који му је тада рекао: „Остављам ти Босну у аманет. Босна је оставштина Османлија.”

Биљана Чпајак

Биљана Баковић

———————————————————–

Оштар протест амбасадору Турске

Министар спољних послова Иван Мркић позвао је јуче турског амбасадора Мехмета Кемала Бозаyа и уложио оштар протест поводом изјава премијера Турске Реџепа Тајипа Ердогана у току боравка у Призрену на Косову и Метохији. Затражио је хитно објашњење званичне Анкаре и изразио очекивање да ће Анкара понудити извињење. Амбасадор Турске је истакао да је премијер Ердоган „нетачно цитиран у медијима”, да је у свом иступању у Призрену „похвалио Србију” и да „уопште није имао намеру да је вређа”. Српски министар је подвукао да ће „Ердоганова демонстрација утицати на односе Србије и Турске и да им је већ нанела штету”, да је изјава дубоко увредљива и супротна свему што турски руководиоци изјављују у сусретима са српским званичницима.

———————————————————–

Братство у џамијама

Турски премијер Ердоган постао је почасни грађанин Призрена када је у новембру 2010. посетио овај град и заједно са Хашимом Тачијем обишао Синан-пашину џамију која је обновљена средствима турске владе. Указане су му почасти као „највећем поборнику проглашења косовске независности” који је свог домаћина наводно упорно наговарао да „ни часа не оклева са декларацијом о суверенитету”. Ердоган је на Тачијеву похвалу пре три године у Призрену узвратио оценом да је Турска увек била пријатељ Косова и да „свака земља на свету треба да од Косова учи шта коегзистенција различитих заједница стварно значи”. На Косову постоји 150 џамија које симболизују братство између Турске и Косова, рекао је тада Ердоган.

 

Политика