Изјава Савета безбедности уместо резолуције о Сребреници?

ПОТВРДА Дејтонског споразума и употреба термина геноцид – главне су тачке размимоилажења Русије и Велике Британије, због којих су мале шансе да дође до компромиса око резолуција о БиХ и Сребреници, које су ове две земље предложиле у Савету безбедности.

Уколико однос снага у СБ буде тесан, према оценама у дипломатским круговима УН, могућа излазна стратегија могла би да буде да не прође ниједна резолуција, већ да се усвоји заједничка изјава, коју би потписао председавајући СБ, а у којој би биле избегнуте све “контроверзне тачке”.

Најекстремнија, али мање изгледна варијанта, јесте да ниједна од страна не одустане од свог документа и да, као сталне чланице СБ, прибегну праву вета.

Како је “Новостима” речено у врху српске власти, читава дипломатска активност Београда тренутно је усмерена на спречавање усвајања британске резолуције, која је и у дорађеној варијанти, изразито антисрпска и не доприноси помирењу, већ дизању тензија у региону. Због тога је јуче свим чланицама СБ послато још једно писмо, у којем се указује на погубност и штетност британског документа о Сребреници.

Руски текст, као контрапредлог британском, много је одмеренији. У њему се тражи осуда свих злочина на простору бивше Југославије, али и позива да СБ још једном потврди “Дејтон”. По многима, управо слабљење Дејтонског споразума индиректно за циљ има резолуција Лондона.

Председник Српске Милорад Додик потврдио је да је јуче, у име институција РС, упутио писмо СБ УН у којем истиче да је британска Резолуција о Сребреници антисрпска, те да УН треба да је одбаци:

– Она не доприноси помирењу, већ дестабилизацији БиХ и поништава раније позитивне кораке.

Писмо чланицама СБ и генералном секретару УН јуче је, у своје име, упутио и председавајући Председништва БиХ Младен Иванић, у којем их позива да не усвоје британску резолуцију о Сребреници. Он је затражио да се уочи 11. јула, уместо резолуције, искаже поштовање према свим жртвама.

За председника СНП Ненада Поповића контрарезолуција Русије о БиХ показује да Србија у овом тренутку нема ближег политичког савезника од Москве. Да те подршке нема, сматра Поповић, СБ би могао да усвоји потпуно антисрпску резолуцију, која би представљала озбиљну опасност за опстанак РС.

РУСКИ ДОКУМЕНТ О БиХ КОЈИ ЈЕ ПРОСЛЕЂЕН САВЕТУ БЕЗБЕДНОСТИ

Нацрт резолуције о БиХ, Москва је срочила на две стране и у седам тачака. У уводу се позива и на потврду преданости очувању суверенитета и територијалног интегритета свих држава на територији бивше Југославије у оквиру њихових међународно признатих граница. Реч “геноцид” се помиње на једном месту, а Сребреница нигде.

1. Најоштрије се осуђују веома озбиљни злочини који се тичу међународне заједнице у целини, а који су почињени током конфликта у бившој Југославији над људима различите етничке и верске припадности.

2. Наглашава се одговорност држава да поштују релевантне обавезе по међународном праву како би се окончала некажњивост и кривично процесуирали одговорни за веома озбиљне злочине који се тичу међународне заједнице у целини.

3. Изражава се саучешће жртвама на свим странама конфликта у бившој Југославији, као и њиховим породицама и позива државе-чланице да наставе да пружају дугорочну подршку преживелима, као што је и предвиђено.

4. Поздравља се рад Међународне комисије за нестала лица и Института за нестала лица БиХ.

5. Поново потврђује своју подршку Мировном споразуму, као и Париско-дејтонском споразуму о стварању Федерације БиХ и апелује на стране да се стриктно придржавају обавеза према овим споразумима.

6. Поново наглашава да примарна одговорност за даље успешно спровођење Мировног споразума лежи на властима у самој БиХ.

7. Апелује на Бошњаке, Хрвате и Србе, као на конститутивне народе (заједно са другима) и на све грађане БиХ из оба ентитета, Федерације БиХ и Републике Српске, да унапређују мир, правду, толеранцију и помирење на основу Мировног споразума, Устава БиХ.

 

Новости