ЛЕДЕНА баријера код Апатина и Даља се покренула, али, како кажу у “Водама Војводине”, лед тренутно зауставља на делу Дунава код Бачке Паланке, узводно од Плавне. Управо због тога, а да не би дошло до забрињавајућег гомилања леда који може проузроковати и ледене поплаве, у недељу је, на састанку представника Србије, Хрватске и Мађарске у Сомбору, договорено ангажовање мађарских ледоломаца на том потезу Дунава.
У складу са међудржавним споразумом, како прецизирају у “Водама Војводине”, ледоломци ће из Мађарске кренути у понедељак, биће усидрени у Вуковару, а деловаће у складу са стањем на терену и према процедурама предвиђеним споразумом. На подручју Новог Сада, услед очекиваног ломљења леда ледоломцима из Мађарске, потискивач “Слога” биће спреман и деловаће уколико се укаже потреба.
Стручњаци такође указују на то да је најопасније када лед “крене” и када се на кривинама и у плићацима стварају ледене баријере. Тада може да дође до поплава, далеко озбиљнијих од оних у топлом делу године. Како каже Мирко Галоња, стручњак за одбрану од поплава, са дугогодишњим искуством, највећа опасност, трентуно, прети пловним објектима који нису на време уклоњени са воде.
– Водостај на Дунаву је низак, тако да нам, засада, не прети опасност од катастрофалних поплава и преливања преко насипа – објашњава Галоња. – Наравно, и сада се лед мора разбијати, и мора му се омогућити да плови, односно, да имамо “ледоход”, како би се ризици свели на најмању могућу меру. Лед је најопаснији управо када почне да се топи и креће. Када је цела река окована ледом, проблема нема…
За пловне објекте оковане ледом на обалама река, међутим, како каже Галоња, касно је, и готово је сигурно да ће она, ако већ нису, страдати када се лед покрене. Ту спаса готово да и нема. Њих је требало на време извадити из воде…
Проблема са ледом на Дунаву било је, како подсећа Галоња, и ранијих деценија, а највише штете лед је направио давне 1956. године, када је дошло до катастрофалних ледених поплава у Мађарској, које су “закачиле” и погранични део Србије.
– Памти се и лед на Дунаву 1929. године, 1940. године, па и 1954. године, али, најгоре је било те 1956. када су више од 50.000 хектара и бројна насеља били поплављени у Мађарској, а ледена поплава је, кроз брањену зону, стигла и до Србије – указује Галоња.
О томе каква је ситуација са ледом била те критичне 1956. године, најбоље, како каже Галоња, говори то што је ангажована чак и ЈНА, која је бомбардовала ледене баријере, а њихове инжињеријске јединце постављале су мине у лед, како би га покренуле. Ни то, међутим, није било од велике помоћи.
КРИТИЧНА МЕСТА
НА Дунаву се лед, како указује Галоња, најчешће гомила код Апатина, код Чивутског рукавца, Вемеља и Петраша, Хулова, код Новог Сада због стубова мостова, а такође и испод Новог Сада, код Сремских Карловаца и Сурдука.
– Тада су Мађари направили флоту од 16 ледоломаца, који су, добрим делом, и данас у употреби, а и Србија је саградила своја три ледоломаца – “Чакор”, “Вучево” и “Петроварадин”. Главни задатак ових ледоломаца био је да спрече стављање ледених баријера када лед крене да се топи, и да га синхронизовано “отпрате” низ Дунав, до Ђердапа и границе – каже Мирко Галоња.
Наши ледоломци, који су били у саставу некадашње компаније “Херој Пинки” из Новог Сада а затим и “Дунав група агрегата”, према речима Новице Цветковића, капетана на Дунаву који је радио у “Пинкију” а затим и у “Агрегатима” све до стечаја, међутим, нису у погону још од 2012. године, када су припремани за разбијање леда који је и те године оковао Дунав, и потребан им је озбиљан ремонт да би могли да раде.
– “Чакор” и “Вучево” су везани у Новом Саду, под хипотеком су и чека се на њихову продају – објашњава Цветковић. – Велика је штета што се допустило да они тако пропадају, јер су то прави ледоломци, грађени управо за Дунав, набављени почетком шездесетих година у Мађарској, са панцирним лимовима и ексцентричним теговима на крми и прамцу, који љуљају цео брод и тако ломе лед до самог дна реке. Да су они у погону, помоћ из Мађарске, која ће, вероватно, бити скупо плаћена, не би нам била потребна.
ОДБРАНА
РЕДОВНА одбрана од загушења ледом тренутно, како прецизирају у “Водама Војводине” спроводи на 708 километара Саве, Тисе и банатских водотока, а ванредна на 104,7 километара Дунава. Дебљина леда је од пет до 15 центиметара. У овом предузећу, такође, указују да нису надлежни за безбедност и стање пловила, пристана и сплавова, који се налазе у кориту реке.
Н. СУБОТИЋ, Новости
Фото: Д. ДОЗЕТ
