„Финансијски рат“ против талибана значи замрзавање девиза и стопирање развојне помоћи. Стручњаци кажу да талибанима остају трговина дрогом, уцене и илегални порези, али да то није довољно да се управља земљом.
Откако су талибани преузели власт у Авганистану, у западним државама се питају чиме би се могли супротставити милитантним исламистима. Војна решења не долазе у обзир, па су се Сједињене Државе и њихови савезници престројили на вођење „финансијског рата“.
Амерички председник Џо Бајден и његове Федералне резерве (ФЕД) замрзли су милијарде долара у авганистанској валути на америчким рачунима. Скоро девет милијарди долара акција су пласирани у Сједињеним Државама и другим земљама. Међу њима су авганистанске златне резерве у висини од 1,2 милијарде долара, уз то и 300 милиона у међународним девизама.
Очекујући пад Кабула, Бајден је зауставио прилив долара у Авганистан. Бивши председник Националне банке Авганистана, Ајмал Ахмади, каже да ће та мера довести авганистански народ у веома тежак положај.
Америчке економске новине Вол стрит журнал извештавају да је Вашингтон блокирао приступ талибана рачунима авганистанске владе, који се воде код америчких Федералних резерви и других америчких банака.
Готовина „скоро нула“
Ахмади је објавио на Твитеру да Авганистан због великог девизног дефицита зависи од „редовних испорука готовине сваких неколико недеља. Количина готовине која је у земљи скоро је нула“.
Више земаља, међу којима је и Немачка, зауставиле су развојну помоћ. Авганистан у великој мери зависи од стране подршке, и упућен је на њу ако жели избећи слом слабе економије. Међународни монетарни фонд је блокирао 340 милиона долара девизних резерви које би талибани могли претворити у чврсту валуту. Званичан разлог је то што „влада недостатак јасноће унутар међународне заједнице да ли ће нова влада бити призната“.
Свеједно каквих се финансијских резерви талибани дочепали, то неће бити довољно за владавину над земљом. Ханс-Јакоб Шиндлер, бивши координатор једног тима УН, за ДW каже да резерве нису довољне како би се „земља одрживо водила“.
Паравојске и трговина дрогом
Талибани су низ година као „терористичка организација“ изложени међународним санкцијама. Своју борбу су финансирали узгајањем опијума, трговином дрогама и уценама.
Авганистан је највећи извозник опијума на свету. Најновији извештај Уједињених нација процењује да се годишњи приход талибана од те делатности креће између 300 милиона и 1,6 милијарди долара.
Нови господари земље обећали су да ће окончати трговину дрогом. Према том обећању требало би остати скептичан, посебно када се узму у обзир финансијске репресалије које уводи западна заједница држава. „Сумњам у њихову вољу да обуставе производњу дроге у Авганистану“, каже Шиндлер. „Тамошњи заповедници напросто немају други извор прихода.“
Поверљиви извештај Северноатланског пакта наводи још неке талибанске изворе финансирања, као што су илегално ископавање руда, као и самовољно разрезивање пореза и царина. Осим тога, у извештају се каже да талибанима новац редовно пристиже од донатора из Ирана, Пакистана, Уједињених Емирата, Саудијске Арабије и Катара.
Упућени на признање
Талибанима је потребно међународно признање ако желе ефикасну владавину. Замрзавање финансија и помоћи у развоју могло би помоћи да се створи притисак под којим би талибани формирали владу која би западним земљама изгледала прихватљиво.
Шиндлер сматра да резерва новца у банкама, које су се талибани на свом походу можда домогли, вероватно нема значајнији обим. „То би ваљда требало да доведе до проналажења нових извора прихода.“
Ахмади сматра да извори новца који су на располагању талибанима обухватају можда 0,1 до 0,2 одсто укупних авганистанских резерви у иностранству. „То није много“, каже он.
Један број аналитичара сумња у вољу и компетентност талибана да искористе природне ресурсе – без обзира на неколико уговора са Кином о вађењу руде, које је потписала досадашња влада.
„Талибани не намеравају да изграде авганистанску економију и вероватно ће да окончају сваки страни посао у земљи“, каже Тилман Брик, оснивач и директор берлинског Међународног центра за безбедност и развој (ИСДЦ). „По својој природи и идеологији, талибани нису заинтересовани за привредни раст.“
Он сматра да ће западни инвеститори бити уплашени – неће се радо упуштати у послове са групом која одбија све либералне вредности. „Маневарски простор приватних инвеститора одувек је био веома ограничен, а биће још ужи, када више не буде западне војске у земљи“, каже Брик.
Бивши шеф авганистанске Централне банке Ахмади очекује да нови властодршци морају одмах да уведу контролу девиза која ће ограничити расположивост долара, те да ће се тиме повећати инфлација, а домаћа валута ће изгубити на вредности – све то ће најтеже погодити најсиромашније.
Дојче веле
