У знак сећања на 11. новембар 1918. године, када је у 11 сати на снагу ступило примирје, у свету се обележава Дан примирја у Првом светском рату. У Србији, код Спомен-костурнице бранилаца Београда, биће положени венци и одата почаст свим страдалим војницима и цивилима. Претходно ће бити одата пошта француским војницима који су погинули у Србији, а затим и руским, италијанским и војницима земаља Комонвелта, док ће на Споменик незнаном јунаку на Авали венац положити председник Србије.
Пре 98 година, Велики рат је окончан потписивањем примирја у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, у шуми код града Компјењ. Тај дан се данас обележава у целој Европи, земље Комонвелта га обележавају као Дан сећања, а Американци као Дан ветерана.
У Француској, на пример, одаје се пошта и војницима погинулим у Другом светском рату, али и у новијим сукобима.
Кристин Моро, амбасадорка Француске у Србији, каже да сви градови и сва села обележавају 11. новембар и сви се сећају својих мртвих.
“У сваком селу ћете наћи споменик посвећен тим жртвама. Свечаностима присуствују војне и цивилне власти, некадашњи ратници али и грађани. У обавези смо да пренесемо младима то сећање јер и данас треба да смо вечно захвални жртвама и да будемо свесни да ће, нажалост, увек бити потребе да жртвујемо свој живот за своју домовину”, рекла је амбасадорка Моро.
Србија Дан примирја обележава од 2012. године. Претходно, тај датум се у Србији обележавао од 1919. године, све до почетка Другог светског рата. Да би поново градили културу сећања, сматрају историчари, потребно је у цео процес више укључити образовни систем али и установе културе.
“Ако се будемо задржали на манифестационом моменту, нећемо доћи до суштине, а то је образовање и кулутра. Недостаје нам знање које је стереотипно знање о великим биткама, великим победама и поразима и великим страдањима, али Први светски рат је сложена појава, сложен процес који је трајао четири године и био први велики глобални, тотални рат”, објашњава историчар Дејан Ристић.
Оно што се променило у односу на период непосредно после рата јесте то што се данас одаје пошта жртвама и на победничкој и на губитничкој страни.
“За историјске непријатеље, као што су биле, на пример, Француска и Немачка, битка као што је Верденска, чију стогодишњицу обележавамо ове године, постала је симбол помирења. Треба да се сетимо слике канцелара Кола и председника Митерана који су с руком у руци обележели страдање у Верденској бици. У тој бици је било 700.000 жртава, равноправо и на француској и на немачкој страни”, рекла је амбасадорка Моро.
Од 1914. до 1918. године погинуло између 15 и 20 милиона људи. Током Првог светског рата, Србија је изгубила трећину становништа. Примирје које је потписано 11. новембра било је на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна 1919. године.
РТС
