Канцеларка Меркел – учесница у велеиздаји?

Афера са индустријском и политичком шпијунажом коју је немачка тајна служба БНД вршила по налогу америчке тајне службе НСА се шири. Неки политичари оптужују владу за велеиздају.

Немачка тајна служба БНД се први пут изјаснила у афери са индустријском шпијунажом по налогу америчке сестринске службе НСА. У документу предатом Бундестагу, БНД признаје да је америчким колегама омогућила да шпијунирају предузећа из Европске уније па и чланове француске владе, али да то није донело никаква посебна сазнања. То објашњење није било довољно члановима анкетног одбора Бундестага који истражују аферу са надзором над грађанима до које је дошло још 2013. са првим открићима Едварда Сноудена. Они су влади у Берлину поставили ултиматум према коме она до четвртка (7.5.) мора да се изјасни о свему; у супротном ће против владе бити поднета тужба.

Влада, која је до сада о свему ћутала, наговештава нешто као спремност да се о свему отворено разговара; то су, међутим, само појединачни сигнали – изјаве које могу да значе све, а не морају ништа – а срачунате су на умањивање димензија и значаја скандала. Тако је, на пример, портпарол владе Штефен Зајберт рекао да се разуме да ће канцеларка радо разговарати са Анкетним одбором уколико он то буде хтео. А вицеканцелар и министар привреде Зигмар Габријел преноси да му је канцеларка чак „двапут рекла“ да осим случаја шпијунирања концерна ЕАДС, друге индустријске шпијунаже – није било, што, опет, изгледа као уобичајена метода признавања само и једино онога што је јавност већ сазнала.

У међувремену је и државно тужилаштво покренуло процедуру са циљем да се утврди да ли постоји почетна сумња да је влада починила кривично дело. Опозиција сматра да је то сасвим сигурно: „Реч је о политичкој и привредној шпијунажи, а то је кажњиво као велеиздаја“, рекао је шеф посланичког клуба Левичарске странке Грегор Гизи. Његов колега из странке Зелених, Антон Хофрајтер, сматра да би афера могла да се прошири: „Страхујем да ће на светлост дана изаћи много више ствари него што нам је до сада било познато.“

Подношење тужбе је најавио и концерн Ербас: према информацијама магазина Шпигел, све више индиција говори у прилог томе да су ту фирму годинама шпијунирале тајне службе такозваних „Пет очију“ (САД, Канада, Аустралија, Нови Зеланд и Велика Британија). Откривено је и да је шпијуниран и један Немац запослен у Ербасу – задужен да од владе тражи дозволе за извоз оружја. Све то је изазвало оштре реакције и многих политичара владајуће коалиције. Тако је Јасмин Фахими нагласила да је канцеларски уред (иначе надлежан за контролу рада БНД) „потпуно заказао“. „Све изгледа као да је БНД служила као алатка НСА“.

Зависност од САД и оптужбе за велеиздају

Од премијера немачких савезних покрајина, до сада је на развој читаве афере реаговао само премијер Доње Саксоније Штефан Вајл, који је досадашње понашање владе назвао „представом из луднице“ и рекао да је „тренутно стање неподношљиво“ и да „влада мора престати да муља“. Разумљиво је што се у дискусијама на радију и телевизији сада често говори о зависностима у међународној политици и да се често понавља питање: колико Немачка уопште сме да се противи Вашингтону? Питање је врло осетљиво у светлу оптужби да је канцеларски уред са делом владе починио велеиздају.