Србија

КАПЛАН БУРОВИЋ: За Косово Албанци немају своје име

Косово, заједно са Метохијом, данас се скраћено називају КОСМЕТ. Док се Метохија простире уз саму албанску границу Југо-западне Србије (један део Метохије се налази и у Албанији!), Косово се простире на исток Метохије, према Приштини, Западној Морави и Скопској Црној Гори, па према Гњилану и Подујеву, на север до испод реке Ибар.
КАПЛАН БУРОВИЋ: За Косово Албанци немају своје име
Све до XVI века, граница Србије је била на обали реке Дрим, данас у Албанији: дели Северну Албанију од Средње. У раније векове Србија се простирала и испод реке Дрим, све до самог Драча (алб. Durrës односно Дурръс), који су прадедови Срба отели Византијцима 548. године, кад у Албанији, па и на Балкану, није било живе душе албанске. Тада су Албанци били у Румунији, на падине планина Карпати и Бескиди, како ово признаје и највећи њихов албанолог, академик, проф. др Ећрем Чабеј (алб. Eqrem Çabej).
Да би стигли до Драча, Срби су пре тога настанили Косово и Метохију, преко којих области су и продирали према Драчу и Солуну. Из сачуваних историјских докумената сазнајемо да су Косово и Метохија тада били претворени у прах и пепео од варварских племана, која су туда, у пролазу, плачкала, жарила, палила, убијали месно становништво, или су их одводили са собом као робове. Кад су се Срби настанили у те области, оне су биле пусте, покрите прахом и пепелом, или обрасле жбуњем, шумама, без живе људске душе. Сетите се византијског историчара Приск, који је управо тада обишао Дарданију (како се звало Косово у та времена), а који нам је оставио црно на бело неоспориво сведочансто да су Варвари претворили Дарданију у “ненастањену пустињу”. По шумама и жбуњу Дарданије, као каква нарицалка, кукала је птица кос, која нас и својим црним перјем (од Косовског боја!) потсећа на српске мајке, исто тако у црно обвијене, које су нарицале за својим убијеним синовима. Дижући је из праха и пепела, крчећи жбуње и шуме, сејући жита, винограде и воћке, они су ту изгадили села и градове, па и формирали своју прву државну творевину. Тако је Космет постао кољевка српског народа, српске свести и српске бити, српске вере, државности, школе, просвете, културе и идеје, музеј и мементо српског постојања кроз векове.
КАПЛАН БУРОВИЋ: За Косово Албанци немају своје име
Од првог дана свог приспећа тамо Срби су Косово и назвали овако, а по птици кос (= француски „merle“), која је у својој црној одежди кроз деценије и векове кукала по том пољу, засађеном више неголи пшеницом костима српских најбољих синова, који су је бранили од страних освајача. Од кад су ту стигли, Срби су својим грудима и животом бранили Косово и од турских освајача, дижући сву Европу на ноге у знак највећег поштовања, јер се ту – на Косово, бранила и Европа. Морем крви Срби су и ослободили Косово од турских окупатора. Тако је Косово наводњено српском крвљу више неголи водом.
КАПЛАН БУРОВИЋ: За Косово Албанци немају своје име
Др Каплан Буровић
Албанци, пошто су стигли из Румуније у данашњу област Мат, средња Албанија, изнад Тиране, по мом обрачунању у IX веку нове ере, по прорачунима Академика Чабеја у X веку нове ере, енормним множењем и асимилирањем остатака других народа, па и самих Срба, које су нашли тамо, ширили су се на све стране данашње Албаније, па су крајем XVIII-XIX века почели прелазити чопоративно и преко њених граница, на територији данашње Србије, Македоније и Црне Горе.
КАПЛАН БУРОВИЋ: За Косово Албанци немају своје име
Долазећи на Косово они попримају од тамошњих Срба ово име, што нам доказије да пре Срба они нису тамо никада живели, јер – да су живели пре Срба – имали би своје име за ту област. Сем имена Косово, у историји албанског народа и језика нема други назив за ову област.
Ово нам доказују и остали истоимени топоними широм Балкана, где актуелно живе (или су живели!) Срби. Имате их и у самој Албанији, господине Nöel Malcolm-е! Овај енглески фалсификатор историје Косова, идући на руку велико-албанским фалсификаторима, учинио је све да порекне ово, иако зна сасвим добро да је и највећи албански етимолог, академик проф. др Ећрем Чабеј, признао као сасвим научну и неопорециву етимологију од српског апелатива кос, на алб. “mullenja”. Али, ако је он и сав научни свет признао то, не признају албанске пришипетље, који – иако немају појма о етимологији – поведени својим шовинизмом и најслепијим расизмом, настојали су на све могуће начине да оспоре ту етимологију и да Косову нађу једну нову, бездруго албанску етимологију, како то чине и са Косовским бојем и Милошем Обилићем, па и династијом Немањић, које нам безочно присвајају и свакако настоје да их прикажу као “аутохтоно” албанско.
Тако су ови албански „научници“, у почетку, настојали да топоним Косово протумаче албанским језиком, па су назвали Косово „Fusha e Mullenjave“, што је у ствари превод српског имена, јер алб. mullenja на српском језику значи кос, птица.
У њиховој одисеји да пронађу Косову неку албанску етимологију, повезали су овај топоним и са албанским апелативом kosë = „срп. коса, оруђе рада“, али им Академик Чабеј то не прихвати, објашњавајући својим Албанцима да и та реч – kosë – води порекло из српског језика, па и да нема везе са топонимом КОСОВО.
Велики албански фалсификатор историје, академик, проф. др Скендер Ризај “верује да истинито порекло ове речи налази се пре у илирском или у трачанском, неголи у српском језику 1). Али, како признају и сами Албанци, и у самој Албанији има много словенских топонима, па и топоним Косово: тако се назива једно село близу Ђирокастре!
Један други албански “истраживач”, Muharrem Carabregu, настојава да изведе име Косово од једног илирског корена kasa (који – по њему – значи “дубока долина”) и албанске речи va 2). Све је ово познато N. Malcolm-у, па – на крају свега овога (у фусноти, а не у тексту!) – додаје : « ово је доста неубедљиво ».
Најновије епохално « откриће » учинио је Албанац Preljoc Margiljaj 2001. године, који је пронашао да етимологија топонима КОСОВО потиче од албанске речи kos = «срп. кисело млеко » 3). Нема сумње да од укисељених мозгова не можемо ништа друго ни очекивати до укисељене етимологије. У овим « научним » пословима предњаче « комунисти », као што је конкретно Димитар С. Шутерићи.
У Албанији, у област Голо Брдо (алб. Gollobërdë), настањено и дан-данас ексклузивно од словенских Македонаца, налази се село КОСОВРАСТ, које потиче од КОСОВ ХРАСТ, а које на српском и македонском језику значи « храст птице кос ». На албанском нема никакво значење, али се не искључује могућност да се Прељоц Маргиљај попео на том храсту и тамо, док је чувао козе, пио (или јео!) кос = «кисело млеко» и писао његову књижурину ИЛИРИ СУ ГОВОРИЛИ АЛБАНСКИ – АЛБАНЦИ ГОВОРЕ ИЛИРСКИМ ЈЕЗИКОМ.
КАПЛАН БУРОВИЋ: За Косово Албанци немају своје име
За Косово Албанци никада нису имали своје име, као што га немају ни дан-данас. Зато су употребљавали и употребљавају искључиво ово српско име, које су без сумње узели од Срба, доласком у ту област.
Топоним ДАРДАНИЈА (који су Албанци узајмили из античке литературе, значи нису наследили никаквом народном генеалошком традицијом !) нема никакве везе са « албанским » апелативом dardhë = «срп. крушка», како претендирају академичари Албаније 4), са њима и Н.Malcolm (!), јер су назвали тако Косово – D A R D A N I A – Дарданци античког доба, према имену свог бога ДАРДАНОС 5), што је у последње време признао и албански академик проф. др Марк Краснићи. 6)
КАПЛАН БУРОВИЋ: За Косово Албанци немају своје име
Пошто нису успели да топониму Косово нађу еквиваленат у свом језику, па ни у илирском, потражили су му га и у страним језицима, па и у турском, тобоже: „потиче из турског језика, пошто турски апелатив ова значи „р а в н и ц а“, док реч ку или куш на турском језику значи „п т и ц а““.
Са чиме је неће изједначити ови Албанци?! Са свачиме! А пошто су тако постали најсмешнији, албански академици из Приштине најзад признаше:

„Legjendat serbe këtë fushë e quajnë fusha e mëllenjave, të cilat besohen nga serbet se janë shpirtrat e luftëtarëve serbë të vrarë në atë fushë. Të gjithë studiuesit konfirmojnë se emri Kosovë vjen nga fjala serbe kos që do të thotë mëllenjë… 7)

Превод: “Српске легенде називају ово поље фусха е мëллењаве (требали су да напишу: Косово поље, јер Срби не говоре албански!- КБ), које се верују од Срба да су душе српских ратника убијених на том пољу. Сви научници конфирмирају да име Косово потиче од српске речи КОС, која на албанском језику значи  m ë l l e n ј ë…“
Иако су ово конфирмирали и сами албански академици, и то службено, Албанци ће, у базди њихових политичких стремљења, наставити и у будуће да претендирају за Косово да је то њихова реч, да етимологија овог топонима потиче од њиховог апелатива кос – „кисело млеко“, јер – како рекосмо – укисељени мозгови само укисељене етимологије могу и да производе.

Од ових укисељених мозгова екстремно-националистичких Албанаца не патимо само ми, њихови суседи, већ и сами поштени Албанци. Видите што су урадили са цитираном књигом Академије наука и уметности Приштине: чим су видели то признање да је име Косова српске етимологије, одмах су интервенирали и забранили је, повукли је из циркулације.

Кад би могли, ови би Албанци много што забранили, па и натоварили на своја леђа и скрили то по њиховим јазбинама, као лопов украђено.*)
_______________
1) RIZAJ, Skender: KOSOVA GJATË SHEKUJVE, Приштина 1982, стр. 273.
2) CARABREGU, Muharrem: GJEO HARTOLINGUISTIKA, Приштина , стр. 236.
3) МАРГИЉАЈ, Прељоц: ИЛИРИ ГОВОРЕ АЛБАНСКИМ – АЛБАНЦИ ГОВОРЕ ИЛИРСКИМ ЈЕЗИКОМ, – Подгорица 2001, стр.81.
4) AKADEMIA E SHKENCAVE E RPSSH: FJALORI ENCIKLOPEDIK SHQIPTAR, цит. дело, стр. 396, кол. II, глас ILIRËT.
5) БУРОВИЋ, Каплан: Топоними ДАРДАНИЈА,- часопис YLBERI Год. И, Бр. 1, Женева 1993, стр. 13-14. Друго издање на албанском језику у збирци студија ILIRET DHE SHQIPTARET,- Женева 1994, стр. 21-26. На српском језику, по први пут, ова је студија објављена у мојој збирци СТВАРНОСТ И АЛБАНСКЕ ИЛУЗИЈЕ,- Женева 2000, стр. 36-46; затим у збирци студија ДАРДАНИЈА, Женева 2004, и другде.
6) KRASNIQI, Mark: GJURMË E GJURMIME,- Тирана 1982, стр. 274.
7) AKADEMIA E SHKENCAVE DHE E ARTEVE E PRISHTINËS: K O S O V A, – Приштина 2012.
*) Штампано спрва у мом делу ПОРЕКЛО АЛБАНАЦА НА КОСОВУ, У МАКЕДОНИЈИ, ЦРНОЈ ГОРИ И ГРЧКОЈ, Женева 1995, стр. 26.
Др Каплан Буровић

ИЗВОР: Искра

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!