Кфор зна ко је побио Србе у Старом Гацку

После тачно 14 година обелодањени су тајни документи НАТО који указују да су припадници Кфора још у лето 1999. знали ко је убио 14 српских жетелаца у селу Старо Гацко 23. јула те године.

Београдски лист “Политика” дошао је до оригиналних докумената са ознаком “НАТО тајна” у којима стоји да су одговорни за овај масакр прво ухапшени, а онда, услед “недостатка доказа” пуштени на слободу. Од тада се овим догађајем више није бавио нико. 

– Истрага тапка у месту и када је реч о овом, али и бројним другим догађајима попут експлозије аутобуса у Ливадицама, деце у Гораждевцу или Поповића у Клини – каже адвокат Живојин Јокановић који се од 1999. бави правном заштитом Срба јужно од Ибра.
У првом тајном спису НАТО који објављује “Политика”, стоји да се село Грацко налазило у зони одговорности британског контигента Кфор, а да су српски жетеоци пре него што су се упутили ка својим њивама питали војнике да ли би могли да их заштите, али су добили одговор да за то нема довољно људства.

Када је дошло до покоља, извештај британских официра је децидан: “Подручје је затворено око један сат након инцидента, али убице су успеле да побегну”. У потрази за убицама, накнадно је ухапшена група од 56 припадника ОВК на челу са Бег Шаћиријем, командантом јединице Фортуна, али су сви, после 12 дана проведених у притвору и негирања умешаности у злочине над Србима – пуштени.

Директор Канцеларије за КиМ Александар Вулин је на парастосу српским жетеоцима позвао међународну заједницу да отвори истрагу и приведе одговорне правди.

Међутим, за Марка Јакшића, једног од лидера Срба на Космету, овај позив је “лицемерни доказ српске трагедије”.

– Вулин пред црквом позива свет да истражи овај случај, а у Бриселу седи преко пута оних који су издавали наређења за та убиства и не каже ниједно слово ни око расветљавања догађаја у Старом Гацком, али и многим другим укључујући и 17. март 2003. Али није он и једини. Свима су Влади Србије пуна уста Европе, па зато нико и не сме да постави питање како је било могуће да су Срби у континуитету убијани у присуству 50.000 војника Кфора и 10.000 полицајаца Унмик и да за то још нико није одговарао – каже Јакшић. 

Огорчена је и председница Удружења породица киднапованих и несталих Верица Томановић.

– Већ годинама упозоравамо домаћу и светску јавност да постоје документа која значајно могу да помогну у откривању злочина на Космету, али да и даље сви ћуте. Колико знам, Специјална комисија Еулекс на челу са Клинтоном Вилијамсоном је преузела велики број истрага које су тапкале у месту. Он је рекао да ће сва сазнања обелоданити до краја 2014. Нама су дани као године, немамо више живаца да чекамо – наглашава Томановић.
И док у Еулексу кажу да истражују овај случај, у Тужилаштву за ратне злочине Србије истичу да се нису бавили овим предметом зато што се одиграо 1999. године, у периоду када је контролу над Косметом преузео Кфор и Унмик. 

Бег Шаћири: Убили 48 људи, ранили 17

У другом, поверљивом документу НАТО-а који обелодањује “Политика” је и писмо Шаћирија својим надређенима:
“Ја Бег Шаћири, као командант јединице Фортуна, изјављујем да сам, након што сам прешао из зоне Дукађини у Кошаре, општина Липљан, предузео акције потпуно успешне између 27. јуна и 9. августа 1999, 9. августа је цела наша јединица ухапшена од Кфора. Акције које смо предузели су следеће: чишћење града од српских криминалаца, приморавање здравствених радника Срба да напусте центар, контрола српских станова, паљење око 30 одсто српских кућа, насељавање српских кућа и станова Албанцима којима је био потребан смештај. Акције: убиство 48 људи, рањено 17, пребијање и малтретирање.”

Линдита зна сведока

На списку осумњичених за злочин у Старом Грацку, налази се и једна жена, Линдита Кренази, ОВК борац у зони Неродимља, која је ратовала и на Паштрику. У свом дневнику она се позива на сусрет са извесним командиром Зхелета који јој је претио смрћу ако проговори, али и сусрету са другим актером злочина у Старом Гацком, само девет дана од тог догађаја.
“Покушала сам да га наговорим да говори и рекао ми је да зна ко је учествовао у акцији у Старом Грацку”. Истражитељи Умник су ову реченицу протумачили на следећи начин:
“Ништа не наводи на природу Линдитине повезаности са масакром у Грацку и нема доказа, али је јасно да постоји веза.”

 

Ђ. Баровић – Вести