Кинези мењају финансијски поредак света

Упркос скепси Вашингтона, четири европске државе и Аустралија прикључују се новој азијској инфраструктурној банци

Први пут од Другог светског рата најмање четири државе Запада – без САД – написале су ових дана молбу Пекингу да буду примљене међу осниваче нове Азијске банке за инвестиције у инфраструктури (АИИБ). Ту банку, од њеног првог спомињања 2013. са оне стране Атлантика, сматрају потенцијалним ривалом Светској банци, Азијској банци за развој (основаној 1966) и интересима Вашингтона у зони Пацифика, преноси Ројтерс.

Упркос знаним отпорима Вашингтона према АИИБ, чији је први меморандум о оснивању потписан прошлог октобра, Велика Британија је прошле седмице прва међу чланицама Г-7 послала приступну замолницу Пекингу. Неочекивани потез Лондона, који настоји да претекне европске ривале у повезивању са кинеским финансијским сектором, изазвао је оштру реакцију Вашингтона. „Лондон је повукао тај потез буквално без икаквих консултација са САД. Забринути смо због тренда непрестаних уступака Кини, што није најбољи однос према сили у успону”, изјаву неименованог америчког званичника пренео је „Фајненшел тајмс”.

Кинеска државна агенција Синхуа није била ништа нежнија у оцени америчке реакције. „Одговор америчке владе не представља ништа друго до детињасту параноју према Кини”, оценила је Синхуа.

Председник Светске банке Џим Јонг Ким након објаве одлуке Лондона поздравио је оснивање Азијске банке за инвестиције у инфраструктури. „Свет мора далеко више да улаже у развој инфраструктуре, због тога поздрављамо оснивање АИИБ”, оценио је Џим.

У међувремену, званична Канбера најавила је прошлог викенда да ће – након одлуке Лондона – преиспитати првобитни отпор придруживању АИИБ, пренела је аустралијска штампа. Колико јуче, званични Париз потврдио је медијске најаве да Француска, Немачка и Италија такође траже себи место у саставу банке са најављеним оснивачким капиталом од 100 милијарди долара и седиштем у главном граду Кине.

„Министарство финансија потврђује учешће Француске у прикључивању АИИБ”, Ројтерсу је јуче у телефонском разговору потврдио представник званичног Париза који је истакао договор о овом питању између Немачке, Француске и Италије.

Два велика европска финансијска центра – Луксембург и Швајцарска, као и Јужна Кореја, такође разматрају прикључивање АИИБ, тврдила је јуче Синхуа.

Охрабрујуће су прве реакције европских званичника на најновији међународни потез водећег квартета ЕУ – у наглашеном одступању од курса Вашингтона.

„Сматрам веома добром одлуку да се придруже (АИИБ). Када би више чланица приступило тој банци, било би још и боље”, оценио је Мартин Шулц, председник Европског парламента. Шулц је истовремено додао да би новооснована банка – са почетним акционарским капиталом од 50 милијарди долара – морала да се у будућој кредитној политици „држи међународних стандарда”.

Профил акционарских односа и будућа кредитна политика АИИБ требало би, према најавама из Пекинга, да буду заокружени до краја 2015. године, а претпоставља се да би кинеска држава могла да има половичан удео у акцијама банке. Кина најављује да се 26 држава (махом из Азије и са Блиског истока) већ уписало међу осниваче АИИБ. Конкурс за пријем нових чланова у тај састав затвара се крајем месеца на окупљању будућих акционара у Алма Ати у Казахстану. Да ли ће приступне замолнице европског квартета бити прихваћене, за сада није извесно.

Најновије реакције САД на нови финансијски искорак Европљана према Кини и Азији одмерене су и уздржане.

„Наша порука Кинезима је да чврсто подржавамо инвестиције у инфраструктури, али да тражимо непогрешиве доказе да се држи… високих стандарда на којима функционишу постојеће међународне банке за развој… Свака влада може да одлучи о томе да ли је постигнут циљ (поштовања постојећих високих стандарда кредитне политике међународних развојних банака) ако се придруже пре него што чланови споразума буду разјашњени, или ако сачекају да прво виде шта су правила када банка почне да делује”, изјавио је Данијел Расел, помоћник америчког државног секретара за источну Азију и Пацифик.

Време ће показати да ли САД у случају оснивања нове кинеско-азијске банке могу себи да приуште луксуз остајања по страни (уз Јапан који је најавио да неће писати замолницу).

Тања Вујић, Политика