fbpx

КЛАН ЂУКАНОВИЋ: Хронологија корупције, породичног гангстеризма, убистава, прања новца, шверца..

5
(6)

КАДА ЦЕЛА ДРЖАВА ПОСТАНЕ `ПРИВАТНА ПРЋИЈА` А ЊЕНИ ГРАЂАНИ ЖРТВЕ И ЗАМОРЧИЋИ КОРУМПИРАНОГ РЕЖИМА..

Обичном људском мозгу је тешко да схвати да на почетку 21 века, у „предсобљу Европе“ постоји такав политички систем и таква држава, где су практично сви грађани и све институције, подређени интересима бескруполозног аутократског владара и његове државно-мафијашке породице- али ето такав систем, какав је данас тешко наћи чак и на Блиском Истоку, успешно функционише на југу старог континента.

Вашингтон Тајмс: „Пре него што се Црна Гора прикључи Европској Унији, ми морамо да осигурамо да се владајућа и корумпирана политичка породица Ђукановић, потпуно уклони са власти, и потом изведе пред суд.“

КЛАН ЂУКАНОВИЋ: Хронологија државне корупције, породичног гангстеризма, убистава, прања новца, шверца.. (из кредибилних западних извора)

Шта о криминалном `Клану Ђукановић` прећуткују водећи медији у Црној Гори и Србији- А о чему нашироко пишу најугледнији Западни медији и међународни Новинарски Конзорцијуми, специјализовани за глобални организовани криминал!?

Пише Миодраг Новаковић, 02/01/2020 – истраживачки новинар и уредник ФБР Медијске Групе

Вашингтон Тајмс: `Клан Ђукановић` мора да буде уклоњен са власти и изведен пред суд пре пријема ЦГ у ЕУ!

…Ово је написао пре непуних годину дана (у фебруару прошле године), у закључку своје анализе, Л. Тод Вуд, новинар престижног Вашингтон Тајмса- Прецизније, он је дословце написао следеће: „Пре него што се Црна Гора прикључи Европској Унији, ми морамо да осигурамо да се владајућа и корумпирана политичка породица Ђукановић, потпуно уклони са власти, и потом изведе пред суд.

ВАШИНТГОН ТАЈМС:

ДРЖАВНИЧКИ ИМУНИТЕТ ЈЕ ЈЕДИНА СТВАР КОЈА ДРЖИ ЂУКАНОВИЋА ВАН ЗАТВОРА..

Вуд наглашава да Мило Ђукановић- који на власти опстаје деценијама у разним формама, али увек као ултимативни владар- и нема другог избора, осим да покуша да се „доживотно одржава на власти“ да би избегао тешке последице неминовних кривичних и корупцијских, политичких и правних, поступака, од којих га једино штити државнички имунитет.

Вашингтон Тајмс (ВТ) наглашава да још од времена пада југословенске једнопартијске комунистичке диктатуре 1991, Црном Гором практично влада (наследни) једнопартијски диктаторски систем у форми ДПС (Демократске Партије Социјалиста), који по ВТ представља прерушену републичку Комунистичку партију.

АЦД: ЦРНА ГОРА ЈЕ ТИПИЧАН ПРИМЕР `МАФИЈАШКЕ ДРЖАВЕ`

Мозес Наим, политички аналитичар Америчког Центра за Демократију (АЦД) наводи Црну Гору као типичан пример „мафијашке државе“, коју су корумпирани државни олигарси уредили тако да они и њихови чланови породица могу безбедно да увећају и цементирају своју моћ и лично богатство- кроз ланац корупције, обртања (државног) новца, политичких притисака и глобалних веза са криминалним синдикатима..

ВТ описује тренутног премијера Црне Горе Душка Марковића, као Миловог „мафијашког ординанса“ који осим безусловне лојалности и слепе послушности Ђукановићу и нема друге квалитете, и који је Милу користан једино као „чувар фотеље“ у игри политичког рулета (у којој он ротира између позиција премијера и председника)- али такође наводи да је Марковић својевремено био оптужен за „криминалну умешаност у убиство опозиционог новинара (2014)“!?

Овај угледни медиј сматра да је и самом Ђукановићу, који након увођења ЦГ у НАТО, сада покушава да уведе своју „мафијашку државу“ и у ЕУ, сада јасно да неће моћи још дуго да „лешинари“ властиту земљу, пре него што се суочи са оштрим антикорупцијским стандардима Европске Уније- што ће по новинару Вудсу највероватноје означити и „крај Ђукановића“.

У ПОРЕЂЕЊУ СА `КЛАНОМ ЂУКАНОВИЋ` И НОТОРНА `КОЗА НОСТРА` ПРЕДСТАВЉА МАЧЈИ КАШАЉ

Вашингтон Тајмс је добро упознат са већином Милових афера- почевши од ратно-профитерског и државно спонзорисаног шверца дувана (који је касније прерастао у „конзорцијски мафијашки бизнис“- присиливши чак италијанску и швајцарскиу државу да отворе истраге у председника ЦГ), потом криминалне приватизације црногорског Телекома, да би врхунац корупције настао приватизацијом никшићке Прве Банке и превођењем исте у „породично власништво Ђукановића“- и потом скандалозну интервенцију Мила као шефа државе, који је преусмерио државна новчана средства (народне паре) за спашавање властитог породичног банкарског бизниса од банкротства. Што ће све касније наравно бити документовано у детаљима, у наставку ове анализе.

Наравно да су овој модерној верзији Коза Ностре најризичнији моменти за Клан Ђукановића избори, или тачније „реизбори“- али и ту је очигледно Ђукановић научио подоста од својих америчких господара. Према писању ВТ Ђукановићев типичан „модус операнди“ су државно оркестриране „фолс-флег“ операције у време избора, и пратеће увођење „ванредног стања“, које потом омогућава лаку манипулацију бирачког тела и уклањање политичке опозиције. Као пример ВТ наводи ноторни „Руски државни удар“ из 2016, без кога, сматра овај угледни амерички медиј, Ђукановић вероватно не би опстао на власти. Наравно ВТ наглашава да државни удар никада није ни постојао, и да су касније скоро сви завереници тихо пуштени из затвора без икаквих кривичних оптужби- додајући да је „фолс-флег“ те врсте већ виђен на „монтегринским просторима“ цитирајући такозвану терористичку заверу „Орлов Лет“ из 2006, када је у време парламентарних избора ухапшено (и осуђено) 17 етничких Албанаца. Према писању ВТ неки од осуђених „албанских завереника“ су касније „добили црногорску државу“ пред Европским судом за  људска права.

***

ДОЈЧЕ ВЕЛЕ:

ВЕЧИТИ ПРЕДСЕДНИК..

О корупцији црногорског државно-мафијашког Клана Ђукановић се пре непуних осам месеци (уочи нових председничких избора) огласио и реномирани европски медиј `Дојче Веле` (ДВ) својом анализом под насловом: „Црногорски Мило Ђукановић- Вечити Председник“.

ДВ наглашава да Милу Ђукановићу није довољно ни три деценије апсолутистичке владавине и још увек проналази начине да реафирмише своју власт. Наглашавајући да му на руку иде и „разбијена опозиција“ која још увек не успева да се уједини и уклони га са власти.

Немачки медиј описује Црну Гору као земљу „затровану корупцијом“ где се новинари који критикују власт ућуткују на разне начине- док аутократског председника Ђукановића описују као човека који упорно преживљава разне криминалне и политичке афере још од 1991 године, успешно опстајући на владарском трону- у овој или оној форми.

ПОСТОЈИ ЛИ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ `МИЛОВЕ ДРЖАВЕ` И МАФИЈЕ?

ДВ наводи да су званичне оптужбе за организовани криминал Клана Ђукановић у недавној прошлости стизале и из Рима и Берлина, али да је Ђукановић, безобзирно се заклањајући иза државничког имунитета или „вукући конце из сенке“, увек успевао да избегне руку правде и опстане на власти.

Ђукановићеви опоненти на прошлим председничким изборима тумаче његов опстанак на власти успешном применом формуле „завади па владај“, диктаторском страховладом, „произвођењем државних непријатеља и издајника“ што резултира у безуслову послушност међу његовим сарадницима. Један председничких кандидата иронично закључује „да се у Црној Гори не зна ко је јачи држава или мафија“ наглашавући да чак и ако се то зна, да је онда тешко уочити разлику између та два!?

ЗА МИЛА ЈЕ ОПСТАНАК НА ВЛАСТИ „ПИТАЊЕ ЖИВОТА И СМРТИ“

Новинар „Дојче Веле“ је веома добро учио последњи концепт Мила Ђукановића, који је кроз тактику поларизације друштва („завади па владај“), успешно наметнуо једном значајном делу цроногорског друштва новокомповани (и историјски непостојећи) „монтенгрински национализам“- који му је на последњим изборима и омогућио да опстане на власти, чак и по цену изазивања грађанског рата.

Попут Вашингтон Тајмса и Дојче Веле у свом закључку анализе наглашава да је у једној „сићушњој земљи“ попут Црне Горе немогуће прикрити државну корупцији и непотизам, и да је за Ђукановића опстанак на власти „питање живота и смрти“, јер га једино његова владајућа већина у скупштини и опстанак на власти спашавају затвора..

***

`OCCRP`- Истраживачки (репортерски) Пројект на тему Организованог Криминала и Корупције (ОККРП):

`Ђукановићева Црна Гора је „Породични Бизнис“`

…Под овим насловом, у мају 2014(у континуитету од 2009), међународни новинарски конзорцијум ОККРП, је урадио темељну и хронолошку анализу корупције и криминалних активности Клана Ђукановић.

Као први пример флагрантне државне корупције ОККРП наводи пример Прве Банке из Никшића, коју је Мило прво приватизовао- пренео у приватно властништво „два члана своје уже породице и блиског пријатеља“, а потом када је банци запретио стечај у децембру 2009те, исту спасио банкротства финансијском интервенцијом из државног буџета.

То вам је рецимо као- када би постојећи контроверзни амерички председник Доналд Трамп, наредио Америчким Државним Резервама (Форт Ноксу) да повољним или бесповратним кредитима спаси стечаја његов приватни хотел „Трамп“. Такву (хипотетичку) аферу не би могао да преживи ниједан амерички председник, па чак ни Трамп- али ето председник једне (западно подржане) „патуљасте државе“ на Балкану- Мило Ђукановић, такву и сличне афере успешно преживљава већ деценијама. То пре свега говори о дволичним и двоструким стандардима „западних демократија“, без чије подршке цроногорски диктатор сигурно не би могао да се понаша, тако како се понаша..

МИЛО ОСНОВАО АГЕНЦИЈУ ЗА ПРИВАТИЗАЦИЈУ- А ПОТОМ САМ СЕБЕ СТАВИО НА ЧЕЛО ИСТЕ..

Сам процес приватизације, превођења у приватно власништво Клана Ђукановић и потом државне финансијске помоћи Првој Банци показује не само криминални карактер Ђукановића, већ и невиђену дрскост- Мило је 2006те као премијер основао „Савет за приватизацију“ цроногорске државне имовине, потом је сам себе поставио за председника тог савета, потом је „написао правила приватизације“ (прилагођена Клану Ђукановић?). Према тим „нелогичним правилима“-  30% деоница банке је продато на финансијској берзи али под условом да на тој берзи може да учествује само један субјект, за тај „субјект“ је одређена минимална цена „пакета деоница“ у износу од 3 милиона долара. Наравно, стигла је само једна понуда, и то од компаније „Монте Нова“. Није тешко претпоставити да је власник те компаније био Милов брат Ацо Ђукановић!? Да би циркус био већи, Ацо који је већ поседовао 12% деоница Прве Банке, након извршене приватизације и преношења никшићке банке у приватно власништво Клана Ђукановић, није чак платио ни тих симболичних 3 милиона долара, које је прописао Савет којим је председавао брат Мило. Након тога Ацова Монте Нова компанија је успешно поставила (својих) 4 од 7 чланова управног одбора Прве Банке, на тај начин преузимајући потпуну контролу над бившом државном банком. „Черупање“ је могло да почне…

ЧЕРУПАЊЕ ДРЖАВЕ- А ЛА ЂУКАНОВИЋ..

…А черупање је било таквих размера и толико дрско, да би у свакој нормалној држави, осим наравно у Црној Гори, „черупатори“ завршили на дугогодишњим робијама, док би њихова криминално стечена имовина била заплењена-

Након што је Прва Банка преведена у породично власништво, Мило Ђукановић почиње да преусмерава проток државног капитала (финансијских депозита) кроз исту- само у 2007 години у „породичну баку“ Клана Ђукановић је депоновано 579 милиона америчких долара државних пара. То је аутоматски учинило ову „локалну банку“ најважнијом, и дефакто државном, банком. Убрзо и „мистериозно“ Прва Банка је запала у финансијске тешкоће и када се почетком 2009 нашла пред стечајем због губитка од 35 милиона долара, Мило је спремно прискочио у помоћ брату Аци са државном позајмицом у износу од 64.7 милиона долара, истовремено бесповратно исплаћујући (новцем из државног буџета) 19 милиона долара дуга „државних контрактора“. На крају, према информацији из марта 2009, банка је платила назад свега 14.5 милиона долара.

Независна финансијска контрола банке је установила низ неправилности у пословању, међу којима и неке „високопрофилне“-

Рецимо само у 2007 Милов брат се „помогао“ парама из банке у износу од 2 милиона долара. Милов „бизнис партнер“ Вук Рајковић је добио „позајмицу“ од 865,000. Али најдрастичнији пример ове државно-мафијашке корупционашке афере јесте Станко Цане Суботић, ноторни србски мафијаш и Милов колега у бизнису „шверца дувана“, који је глатко добио од Прве Банке позајмицу од 33 милиона долара, које никада није платио назад.!?

Описујући случај италијанске (државне) истраге Ђукановићевог полу-државног бизниса „шверца цигарета“, која је поред црногорског председника обухватила и италијанску мафију, ОККРП наглашава да је немогуће објаснити количину личног и породичног богатства Клана Ђукановић (чији су примарни стубови Мило, његов брат Ацо и сестра Ана) њиховим званичним приходима. Званично пописана имовина два брата и сестре Ђукановић је процењена пре десетак година на око 200 милиона америчких долара.

ПОРОДИЧНА МЕДУЗА ШИРИ СВОЈЕ ПИПКЕ ШИРОМ ТАНУШНЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Наравно Мило се потрудио да највећи део криминално стеченог новца, бар званично, буде у поседу његовог брата Александра (Аца) „концерт промотера“, према подацима из 2009те то је неких 167 милиона америчких долара. Сам Мило је у то време имао декларисану имовину од 14.7 милиона долара- ОККРП наглашава да један „професионални државник“ попут Мила Ђукановића чија државничка плата ни у најбољим временима није прелазила 1,700 долара месечно, није могао толико богатство да стекне на легалан начин. Мањи део „државно-породичног богатства“ Клана Ђукановић је припао (вероватно као утешна награда) Миловој сестри Ани (удатој Коларевић- професионалном адвокату) у износу од 3,5 милиона долара. (Наравно овде говоримо о „попису имовине“ од пре десетак година).

Још 2006 Мило Ђукановић је схватио, да неће моћи довољно „да се окористи“ из државничке фотеље, ако претходно не успостави ланац властитих приватних корпорација, кроз које ће моћи да „пере“ илегално стечени новац. Тада је одлучио да „накратко упразни фотељу“, и задржи само посланички статус (наравно због имунитета) и потом припреми терен за увећање свог „царства овоземаљског“-

Између 2006 и 2008 основао је пет приватних компанија. Најважнија је била Капитал Инвест која је поседовала деонице у Првој Банци. Купио је и деонице на универзитету Доња Горица, који је похађао његов син Блажо. Такође је „ко-основао“ Глобал Монтенегро, туристичку и менаџмент фирму, преко које улаже новац у земљиште на црногорском приморју. Овде је сувишно напоменути да приватни бизниси председника Мила (и породице), који потом учествују на државним тендерима, представљају у најмању руку „конфликт интереса“!?

Брат Ацо, кога у Црној Гори сматрају „специјалистом за прављење новца“ у свом поседу има преко 22 бизниса и 4 апартмана, углавном у приобаљу, док у Херцег Новом поседује „најскупљи део обале“- бар према налазима ОККРП.  Сестра Ана, бивши врховни судија, је такође основала приватну фирму Еду-Конс и дошла у посед 4 апартмана у центру Подгорице- док је њен син Един „стекао“ три дизајнерске, консултантске и грађевинске фирме..

КАДА ЦЕЛА ДРЖАВА ПОСТАНЕ `ПРИВАТНА ПРЋИЈА` А ЊЕНИ ГРАЂАНИ ЖРТВЕ И ЗАМОРЧИЋИ КОРУМПИРАНОГ РЕЖИМА..

Обичном људском мозгу је тешко да схвати да на почетку 21 века, у „предсобљу Европе“ постоји такав политички систем и таква држава, где су практично сви грађани и све институције, подређени интересима бескруполозног аутократског владара и његове државно-мафијашке породице- али ето такав систем, какав је данас тешко наћи чак и на Блиском Истоку, успешно функционише на југу старог континента.

Још један драстичан пример, пример на коме можемо да видимо како изгледа национализација приватне имовине (у контексту најављеног одузимања имовине СПЦ у Црној Гори) у име Милове државе, јесте изгласавање посебног закона 2008 године, којим се приватни приморски „хотели са пет звездица“ проглашавају посебним националним интересом државе- закона којим се потом тим приватним хотелима дефакто даје право да одузимају земљу (ван судског поступка) која се граничи са хотелским поседима, да би увећали свој посед- наводно у име развоја туризма. Сувишно је рећи да се овде углавном ради о земљи обичних грађана, којима је тешко или немогуће да се супроставе самовољи приватних корпорација, иза којих стоји мафијашка држава.

Да би такав „развој туризма у националном интересу“, који бездушно плени имовину „сиромашних суседа“, функционисао глатко, аутократа Мило, који је у то време био премијер државе, оснива „Монтенегринску агенцију за Инвестиције и Промоције“ и потом сам себе поставља на чело исте. Потом се посвећује довођењу „руских и арабских инвеститора“ са којима постаје „пословни партнер“. На критике у парламенту, да то што то ради представља „конфликт интереса“ Дон Мило је цинично одговорио да ту нема никаквог конфликта, пошто он тај посао „ради за џабе“!?

Наравно да је Клан Ђукановић посветио све своје ресурсе „развоју туризма и страним инвестицијама“, пошто се овде пре свега радило о „развоју Милове имовине. Да би све то лепо фунционисало, брат Ацо је кроз своју државно спонзорисану банку „прао паре сумњивих инвеститора, док је сестра кроз своју „угледну правну фирму“ доводила у Црну Гору своју богату „руску клијентелу“. И тако док обични грађани једва састављају крај са крајем, Дон Мило и чланови Клана Ђукановић се бездушно богате кроз своју „приватизовану државу“.

Ако би се неко, из медија ван контроле мафијашке државе, и усудио да јавно раскринка Милов мафијашки бизнис- тај би био брзо ућуткан (на све могуће начине- о чему ћемо у наставку ове анализе детаљније); Мило није штедео (туђе) новце да би покретао судске поступке, не само против новина које демаскирале његове „мутне радње“, већ и против свих оних медија који би потом пренели такве садржаје. Клан Ђукановић је практично потрошио милионе долара на разне судске спорове. Ако то не би радило, онда је Клан прелазио на класичне мафијашке методе- претње, физичка пребијања, а постоје „јаке индиције“ да је Дон Мило стајао иза физичких ликвидација бар седам кључних сведока „дуванске афере“..

ОККРП овде описује случај новинара подгоричких Вијести, Жељка Ивановића, који се „усудио да пише“ о мафијашким аферама Клана Ђукановић. Ивановић је прво био пребијен „од стране непознатих лица“, да би Дон Мило потом послао своју адвокатску армаду са задатком да пред судом покрене поступак против Вијести, наводно због „нарушавања угледа шефа државе“- сувишно је рећи да је Дон Мило добио тај „судски спор“, и чак присилио Вијести да му исплате одштету од 20.000 евра!?

***

МЕЂУНАРОДНИ КОНЗОРЦИЈУМ ЗА ИСТРАЖИВАЧКО НОВИНАРСТВО (МКИН):

„Црногорска Веза: Љубав, Дуван и Мафија“

(јун 2009- мај 2014)

Под овим насловом је италијански новинар Лео Систи урадио бриљантан новинарски истраживачки рад (у периоду од 5 година: 2009-2014) на тему црногорске „мафијашке државе“ и криминалних радњи њеног „вечитог“ шефа државе Мила Ђукановића- са аспектом на „Дуванско Подземље“ и Ђукановићеве глобалне шверцерске активности. Новинар Систи је овај обиман пројекат демаскирања криминалних активности шефа једне европске државе урадио у склопу тима међународних новинара, који су део Међународног Конзорцијума за Истраживачко Новинарство (МКИН)- овај новинарски конзорцијум је основан у оквиру вашингтонског Центра за Заштиту Угледа Јавних Институција. Тај тим је окупио способне и независне новинаре из Италије, Парагваја, Велике Британије, Кине, Канаде, Белгије, Бразила, Румуније, Русије, Украјине, и Босне и Херцеговине…

„МАЧКИЦЕ МОЈА КАД ДОЛАЗИШ?“- МИЛОВИ ЉУБАВНИ (И ДУВАНСКИ) ЈАДИ..

Систи наводи невероватан податак (из досијеа италијанске полиције) да је у периоду од 1994 до 2002, из црногорске луке Бар и преко италијанске Бари, месечно шверцовано, најмање милијарду цигарета. Кључни извор иноформација за италијанску полицију је била Милова љубавница Душанка Јекнић, иначе „атрактивна удовица“ бившег црногорског министра за спољне послове“, коју је Дон Мило поставио за „Представника Трговачке Мисије Црне Горе“ у италијанском граду Милану. Њена права функција, као и више других „сарадника“ (који су касније сви ухапшени од стране италијанске полиције“ је била да омогући несметани шверц енормних количина цигарета. На том задатку је очигледно пала- у то време је италијанска полиција јавно објавила транскрипт телефонског разговара између Дон Мила и његовог „дуванског ађутанта“ и љубавнице Душанке. У наставку је „пикатни извод“ те конверзације-

Дон Мило: „Моја мачкице.. Полудећу без тебе… Више пута си ме издала, убеђен сам… Мачкице моја, када ми долазиш?.. Волим те, мачкице моја.“ (италијанска полиција је снимила овај разговор 4 јануара 2001).

ЈАДРАНСКА `ТОРТУГА`- КАКО ЈЕ МИЛО ПОСТАО „ПИРАТ СА КАРИБА“

Осам година након снимања овог и других разговора између Мила Ђукановића и Душанке Јекнић у периоду од 20 месеци и заједно са стотинама хиљада других белешки, 2009 године италијански тужиоци из Барија званично подносе кривичну пријаву против Мила Ђукановића, шест других држављана Црне Горе и Србије, и против седам италијанских држављана- због „организованог криминала и шверца цигарета“ што у Италији представља „тешко кривично дело“. Италијанска специјализована правосудна „анти-мафијска агенција“ (ДИА) је суду предочила обиму тужбу против Ђукановића и сарадника, на 409 страница. Цео документ је својевремено јавно објављен у италијанским медијима.

У том документу италијански тужиоци описују црногорски (Милов) шверц дувана као државно спонзорисано „криминално предузеће“.  Даље, описују како је Мило искористио централну позицију „своје приватне државе“ на такозваној шверцерској Балканској рути, и својим везама са криминалним клановима у региону. Тужиоци наглашавају да шверц дувана таквог обима не би био могућ да Мило Ђукановић није практично претворио Црну Гору у „пиратску државу“. Тужиоци то описују следећим речима:

„Црна Гора је деценијама била `Тортуга` (пиратски рај у Карибима) Јадранског мора. Рај за криминални шверц, са имунитетом за гангстере.. место где су државне власти гарантовале безбедан пролаз за илегалну шверцовану робу. Мило Ђукановић је неприкосновено владао том `Тортугом`“- нагласио је на крају италијански тужилац!

Италијански тужилац Ђузебе Скелси у својој оптужници елаборира мафијашке методе тадашњег премијера Црне Горе Мила Ђукановића. Он наводи како се Милов шверц цигарета одвијао у сарадњи са мафијашким клановима из Италије. Конкретно са ноторном „Камором“ (наполитанским кланом) и „Сакра Корона Унита“ (мафијашким кланом из Апулије. Задатак италијанске мафије (којој је Мило дозволио да отвори своја „представништва“ у Црној Гори) је био да, поред удруженог транспорта стотину хиљада кутија (боксова) цигарета месечно (током осам година) флотом брзих глисера преко јадранског мора, исту робу, коју су чиниле углавном скупе Марлборо цигарете, продају на илегалном италијанском тржишту. Скелси наглашава да су из Бара сваке ноћи десетине (око 70) брзих глисера превозиле контрабанд на италијанску обалу, у близини Барија.

Пред италијански суд је, поред Мила Ђукановића и његовог „дуванског ађутанта“ и љубавнице (бивше министарке финансија) Душанке Јекнић, изведено још 13 особа. Ђукановић, који је иначе одржавао личне и пријатељске односе са тадашњим италијанским председником Силвио Берлусконијем (који је и сам био огрезао у корупционашке афере) је накнадно изостављен из ове оптужнице, наводно због дипломатског (државничког) имунитета.

ИТАЛИЈАНСКИ ПАРЛАМЕНТ ФОРМИРА СПЕЦИЈАЛНУ КОМИСИЈУ ЧИЈИ ЈЕ ФОКУС БИО ДОН МИЛО И ЦРНОГОРСКА `МАФИЈАШКА ДРЖАВА`

Овде је важно напоменути да су италијанске правосудне власти водиле више, или паралелних или хронолошких, истрага против Клана Ђукановић, прецизнје против Дон Мила- Врхунац те истраге је било формирање Специјалне Комисије при Италијанском парламенту, посвећеној Милу Ђукановићу и црногорској „државној мафији“. Пре десетак година, његово име се упорно појављивало у разним високопрофилним криминалним случајевима, тако да га је било немогуће игнорисати, сви италијански медији су о томе нашироко писали, тако да чак ни армада преплаћених Милових адвоката, нити Милови „пријатељи из врха италијанске владе“ више нису могли да их ућуткају.

Специјална комисија је 2001 поднела италијанском парламенту извештај под називом „Монте Негро Мафија“ на 130 густо куцаних страница, који се бавио организованим шверцом дувана под спонзорством Мила Ђукановића и црногорског државног апаратуса-

У коме се тврди да је „Милова мафија“ транспортовала „планине контрабанда“, не само кроз црногорске, већ и кроз албанске магацине и луке. Средином 90их, Милова црногорска мафија је потпуно потисла друге регионалне кланове из „бизниса шверца цигарета“. Тужилац из Барија Ђузепе Скелси, такође је позван да сведочи испред италијанског парламента. Он је заједно са својим колегама посведочио да је Црна Гора постала „главна операциона база за шверц на Медитерану“ и постала место где су разни криминалци у бекству нашли уточиште, и где им је Милова влада омогућила да отворе „бизнисе за шверц дувана, дроге и оружја“.

Скелси је сведочио да је на северу приморја лука „Зеленица“ била под контролом мафијашких кланова из Барија и Напуља, док је јужна лука Бар била под контролом Апулијске мафије из Барија и Бриндизија (овде се ради о три најмоћније италијанске мафије). Италијански тужилац је прецизирао да је црногорска експозитура италијанске мафије дефакто имала властиту поморску флоту, која се састојала од 70 моћних глисера (требало им је мање од два сата да пређу јадранско море), који су наравно уживали потпуну заштиту црногорске државе (сваки пут када би били гоњени од стране италијанске пограничне полиције или ратне морнарице, ти мафијашки глисери су налазили сигурну заштиту у територијалним водама црногорске државе- на чијем челу је наравно био Дон Мило).

МИЛОВИ И ИТАЛИЈАНСКИ МАФИЈАШИ СУ БЕЗДУШНО УБИЈАЛИ ВЛАСТИТЕ САРАДНИКЕ- И ИТАЛИЈАНСКЕ ПОЛИЦАЈЦЕ

Тај период (у периоду преко једне деценије) сарадње и заједничког бизниса Милове црногорске државне мафије и најмоћијих кланова италијанске мафије је био обележен убиствима, не само неколико мафијашких босова у Италији, или „Милових сарадника“ на Балкану, већ је бездушно ликвидирано и више агената италијанске: Финансијске полиције, Пореске полиције и Пограничне полиције.

Извештај „Монте Негро Мафија“ поднет италијанском парламенту је био тако добро документован и убедљив, да је парламенту требало свега 13 дана да изгласа нови, веома строг закон којим се шверцовање цигарета за које се утврди да је повезано са организованим криминалом, проглашава тешким кривичним делом, за које је предвиђена казна затвором до 15 година.

Две године касније, 2003, Напуљски тужилац је у складу са новим законом издао нови налог за хапшење Мила Ђукановића због „мафијашке асоцијације“- судија је иницијално одбацио налог због Ђукановићевог „државничког имунитета“, али је идао налог за хапшење бившег Ђукановићевог „мафијашког ађутанта“ у Италији (и бившег трговинско-конзуларног представника у Милану) Душке Јекнић- али је бивша Милова љубавница успела да у међувремену побегне из Италије.

Паралелно са истрагом у Напуљу, отворена је и друга истрага против Дон Мила, у Барију (у складу са новим законом). Када су оба тужилаштва прикупила довољно доказа, италијанско државно тужилаштво је одредило да истрага буде обједињена и настављена у Барију под диригентском палицом тужиоца Скелсија, који је из разлога безбедности, ту истрагу водио изоловано уз тесну сарадњу специјалног тима ДИА- Анти Мафијашке Агенције. Скелси је на том задатку провео године, скупљајући  сведочанства и документе, од којих су многи стизали из више других земаља, које су сматране „рајом за избегавање пореза“, попут Кипра, Швајцарске, Холандије, Хрватске, Србије, Словеније и Америке.

Ти судски рекорди су били под специјалним надзором и доступни само специјалном тужилаштву, и садржали су „фасцинантне гомиле сведочанстава од стране гангстера из Картела Апулија, шверцера који су постали добровољни сведоци, `цара` швајцарске шверцерске групе, два црногорска државна званичника, и хрватског новинара Иве Пуканића- уредника загребачког Национала, који је због тога и физички ликвидиран (у време почетка судског процеса у Барију) у октобру 2008.

„ПРАТИ НОВАЦ“ ДА БИ САЗНАО КОЛИКО ЈЕ МИЛО „ТЕЖАК“

Специјални фокус италијанског тужилаштва је био на установљавању „пута новца“ у вези „Монте Негро Линка“ (њихова дефиниција), тај „пут“ је установљен следећим питањима: где је новац завршио, ко је руковао њим, ко је „прао новац“, и у чијем се власништву данас налази. Италијански судски досијеи нам обезбеђују прецизан одговор на ово последње питање, по њима тај „опрани новац“ у више међународних банки неоспорно припада (цитат ДИА документа): „..Ђукановићу, заједно са својим блиским сарадницима.“- Као кључне банкарске локације где је откривен Милов „опрани мафијашки новац“ наводе се Швајцарска, Монте Карло и Кипар.

Колико дуго су се протезали пипци Милове `Коза Ностре` сведоче италијански судски документи, који наводе да је Милов Клан, поред Италије, сарађивао, али и „ратовао“ са мафијама из Србије, Хрватске, Грчке, Немачке, Швајцарске (где је такође покренут судски поступак против Мила), Кипра, Холандије, Лихтенштајна, Арубе и Америке.. Након што је ослобођен оптужнице, због дипломатског имунитета (слично Харадинају који је од Хашког трибунала чак добио „наградно одсуство“ да би побио сведоке против њега) Мило се „посветио елиминацији“ потенцијалних сведока- седам потенцијалних сведока у италијанском судском процесу су потом физички ликвидирани.

ШВАЈЦАРСКИ ПОЛИЦИЈСКИ ДОСИЈЕ: „МИЛО- МОНТЕ КРИСТО“

Зашто се Дон Мило сматрао „шефом глобалног организованог криминала“ сведоче документи из још једног судског поступка који се водио 2009 пред швајцарским судом против Мила Ђукановића и његових италијанских партнера из `Коза Ностре`-

Судски поступак, који је имао фокус на италијанску мафију која је у швајцарским банкама „прала новце“ зарађене шверцом Милових цигарета, се водио у швајцарском граду Белинзона. На суд је изведено 9 особа, међу којима су били Швајцарци, Италијани, један Француз и Шпанац… Досије Мила Ђукановића је током истраге био кодиран под именом „Монте Кристо“. Швајцарски тужилац је навео да је у периоду од почетка 90их до 2001 италијанска мафија „опрала“ кроз швајцарске банке, више од милијарду долара, зарађених на шверцу Милових цигарета!? Швајцарски медији су писали (пре неколико година) да је то досада највећи забележен случај организованог криминала у швајцарскм правосуђу. Али опет, Дон Мило је био заштићен својим „дипломатским имунитетом“ тако да је успешно избегао правду пред још једним европским судом!

Суд наводи да је један од кључних људи за прање „мафијашког новца“ био „српски бизнисмен“ Станко Цане Суботић. Колике су биле размере ове мафијашке операције, дефакто спонзорисане од стране црногорске државе, сведочи још један сведок- инсајдер Ратко Кнежевић, који је својевремено био Ђукановићев лобиста (иначе Мило му је био кум на венчању). У свом говору пред Лондонском Бизнис Школом 2006, Кнежевић је изнео фрапантан податак, да је Ђукановићева влада крајем 90их увећала свој приход од шверца цигарета на астрономских 700 милиона америчких долара- годишње (почетком 90их тај годишњи приход је био око 300 милиона долара). Није тешко закључити у чије џепове је отишао један  део тог „државног прихода“.

ДОН МИЛО СЕ УДРУЖУЈЕ СА ВОДЕЋИМ ЧЛАНОМ СИЦИЛИЈАНСКЕ МАФИЈЕ ФРАНКОМ ДЕЛА ТОРОМ- `НАЈТРАЖЕНИЈИМ` СА ФБИ ЛИСТЕ

Као једна од главнх међународних веза у мафијашком подземљу и Милова „десна рука“ када је у питању организовани шверц, идентификован је швајцарски држављанин италијанског порекла Франко Дела Торе, који се поред Швајцарске и Италије, налазио и на „црној листи“ САД. Дела Торе, пре него што је почео да „пере новац“ за Мила, се претходно „прославио“ у судском процесу Сицилијанској Мафији 80их година везаном за шверц огромних количина хероина на америчко „тржиште“. Италијански колеге су доказе везане за Мила и Дела Тора проследили швајцарским колегама, који су се сложили да покрену и кривични поступак против против њега (овај пут у вези шверца дувана), поред већ постојећег поступка против „грофа“ Мила Ђукановића (досије „Монте Кристо“).

Колико је била комплексна та шверцерска операција, договорена између Мила Ђукановића и сицилијанског мафијаша Франка Дела Тора, сведоче нам швајцарски судски документи- који доказују да је Торе 1996 године „направио дил“ са панамском компанијом „Санта Моника“ са „ексклузивном лиценцом да транспортују месечно сто хиљада кутија цигарета марке Филип Морис, Бритиш Американ Тобако, и Р.Ј.Рејнолдс.“ Тужилац Скелси наводи да је Торе потом „потписао под-уговор“ са 4 дистрибутора из Италије, Француске и Шпаније.

Из ових судских докумената такође сазнајемо, да је цела ова операција била организована од стране Ђукановића и Дела Тора тако да створи привид „легалности“- Да би Дела Торов преко-океански део операције могао да се одвија глатко, Мило оснива у Црној Гори наводно легалну компанију под називом „Монтенегро Табак Транзит (МТТ)“ на чије чело поставља два своја блиска сарадника- потом у оквиру те компаније оснива другу (подређену првој) под називом „Зета Транс“, чији је задатак био да управља „шверцерским магацинима“ у луци Бар, где су шверцери складиштили цигарете, које су одатле директно предаване у руке италијанске мафије.

МИЛО УНАПРЕЂУЈЕ СИЦИЛИЈАНСКОГ ГАНГСТЕРА ДЕЛА ТОРА У ЗВАНИЧНОГ ПРЕДСТАВНИКА ЦРНОГОРСКЕ МТТ КОМПАНИЈЕ

Дела Торе је формално био постављен на место „представника МТТ“ са овлашћењима да увози и складишти цигарете, као и да наплаћује „транзитне таксе“ од својих 4 дистрибутора. Дела Торе би потом уплаћивао „приходе“ из панамске Санта Монике на МТТ рачун, али да би се заварао „траг новца“ Дела Торе је све то радио преко три Ирске компаније (у власништву Милове `Монтенегро Табак Транзит`-МТТ), преко рачуна такозване Интеркамби компаније- коју је поседовала једна Швајцарска мењачница новца.

Ова операција је била тако организована да би споља оставила утисак потпуне легалности, али током судских поступака у Италији и Швајцарској, италијанска анти-мафијашка агенција ДИА је „пластично документовала“ како је све то функционисало у стварном животу (напомена овде се ради о милионима долара):

„Италијанска мафија је плаћала у кешу 63 америчка долара за кутију (бокс) цигарета, од тог новца 30 долара је било уплаћивано на легални рачун Миловог „Зета Транса“, док је остатак од 33 долара завршавао на приватним рачунима Мила Ђукановића и његових сарадника.“ Овај извештај такође наводи сведочанство да је „у склопу транзитне таксе из те своте издвајано по 3 немачке марке по боксу, да би те паре потом биле уплаћиване на рачун Милове тајне службе- Националне Службе Безбедности, што је само по себи представљало грубо кршење црногорских закона“ (цитат италијанских докумената).

ИТАЛИЈАНСКИ СУД: МИЛО ЂУКАНОВИЋ ЈЕ ШВЕРЦОВАО ЦИГАРЕТЕ У САРАДЊИ СА „КОЗА НОСТРОМ“ КОРИСТЕЋИ СЕ РЕСУРСИМА ЦРНОГОРСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ!

Када је суд утврђивао ко је био на челу ове компликоване шверцерске шеме, сви докази су упућивали да је „ринг лидер“ био Мило Ђукановић. Тужилац Скелси је био више специфичан (цитат): „Монтенегрински шеф државе је промовисао,организовао, руководио и активно учествовао у овој мафијашки асоцираној операцији“. Сарадници тужиоца Скелсија су додатно елаборирали ову тврдњу:

„Мило Ђукановић је апсолутно био свестан свега (мафијашких операција) што се дешавало у Црној Гори, као и реперкусија тих дешавања на Италију и друге чланице ЕУ. Био је тога свестан, зато што је у свему томе лично учествовао и из свега је извлачио лични интерес. Он је био итекако свестан огромних количина новца, у тврдом кешу, зарађених током илегалног шверца дувана, у сарадњи са италијанском организованим криминалом. Његов нагон за богаћењем га је учинио иморалним и неприципијелним карактером, тако да се перфектно уклопио у мафијашко друштво. Отишао је тако далеко да је (као шеф једне легалне државе) пружао уточиште и заштиту криминалних мафијаша-бегунаца из Италије, потпуно игноришући најосновније легалне норме. И све је то чинио користећи свој Државни Безбедносни Апаратус.“

МАФИЈАШИ `ЈАШУ ЗАЈЕДНО`: КЛАН ЂУКАНОВИЋ, КЛАН КАМОРА, КЛАН САКРА КОРОНА УНИТА- НА ИСТОМ ЗАДАТКУ

У даљем судском поступку италијанске и швајцарске власти су установиле праве финансијске размере криминалне афере на челу са легалним шефом црногорске државе, они прецизирају следеће (цитат): „Тај мафијашки рекет је био попут џиновске АТМ (кеш) машине производећи два милиона америчких долара сваке седмице.“ Други швајцарско-италијански судски документи доказују како су Милови и профити италијанских мафијашких партнера „прани“ кроз швајцарске банковне рачуне. У својој оптужници швајцарски Државни тужилац наводи следеће:

„Криминалне зараде Камора клана и Сакра Корона Унита клана су биле инфилтриране у швајцарски банкарски систем кроз Тицино мењачнице. Шверцери новца су прелазили границу из Италије у Швајцарску доносећи са собом велике количине кеша. У Лугану су мафијашке паре биле уплаћиване на банкарске рачуне приватних лица и брокерских компанија… Захваљујући ексклузивној лиценци и овлашћењу да скупљају транзитне таксе на шверцоване цигарете, владари Црне Горе су на овај начин обезбедили стални доток новца и могућност да зарађују профит од илегалног шверца цигарета. Од почетка 90их година све до почетка 2001, скоро сав доток новца зарађеног путем Црногорске илегалне препродаје цигарета, под контролом италијанских мафијашких кланова Камора и Сакра Корона Унита, је пролазио кроз швајцарско финансијско тржиште. Током тог периода `опрано` је више од милијарду америчких долара.“ (крај цитата)

МИЛО ПЕРЕ НОВЦЕ ПРЕКО ЦАНЕТА, КИПРА И ЛИХТЕНШТАЈНА..

Италијански истражни органи су веома прецизно установили Милов „траг новца“ (цитат)-

„Између 1997 и 2000 сарадници Клана Ђукановић (шверцери) су превозили буквално пуне авионе пара у страној валути: више од милијарду немачких марака, 726.000 америчких долара, 136.000 швајцарских франака, и неких 65.000 аустријских шилинга. Кључни човек који је организвао транспорт новца је био Станко Цане Суботић, српски бизнисмен близак Ђукановићу. Користећи се својом компанијом Дулвич, Суботић је `прао` новчане приходе криминалне организације(наводи италијанског тужиоца). Његово посао је био да осигура да више мањих авиона увек буде спремно да пребаци новце, који су стизали у Црну Гору из Швајцарске, на Кипар. Он је користио три авиона, један је био купљен новцем зарађеним наплатом црногорске `дуванске таксе`, остали Суботићевим парама. У операцији је учествовало 15 `курира` који су летели 178 пута на релацији Црна Гора- Кипар, наводе иследници. Када би новац легао на рачуне Кипарске банке, један део пара је коришћен да се исплате произвођачи цигарета (на пример РЈ Рејнолдс, Аустриа Табак Скандинавија- Галахер Свиден, и француски Гаулуиз); Али највећи део тог новца би касније једноставно `нестао` кроз две фиктивне компаније, чији су рачуни били регистровани у Лихтенштајнским банкама.“ (крај цитата)

Сви ови подаци су нам данас доступни, захваљујући темељитој и вишегодишњој истрази италијанских полицијских и правосудних органа. Почетком 2001 године италијанске службе безбедности су „затварале круг“ око Мила Ђукановића и његових сарадника, све коцкице мозаика су мање више биле склопљене и све је било спремно за „судски процес столећа“.

МАЧОР МИЛО ЗОВЕ МАЧКИЦУ ДУШКУ- АЛИ МАЧОР НИЈЕ ЗНАО ДА ЈЕ (СКОРО) ДОЛИЈАО..

Када је Мило 24 фебруара 2001 окренуо телефон своје љубавнице, и високо котиране службенице у црногорском државном апаратусу, Душке Јекнић, није знао да је она (као и његови остали „италијански сарадници“) већ дуже под полицијском присмотром. Милов разговор са љубавницом и „шверцерским ађутантом“ Душком је био сниман:

„Где си моја мачкице“ питао је Дон Мило, „Код куће сам мој мали мачору“ одговорила је успаљена Душка.“ Наравно у то време ни „мачкица“ ни „мачор“ нису знали да се њихова „мафијашка пирамида“ налази пред колапсом. Иследници наводе да је у том моменту у друштву Душке био извесни Паоло Савино, Италијан из Швајцарске, који недавно уведен у „Милову Групу“ у функцији новог „шверцерског брокера“- он је тај посао преузео од Дела Тора.

Два дана касниеј Дела Торе је ухапшен. Прислушкивање разговора између Душке Јекнић и Паола Савина је открило њихову забринутост да ће хапшење Дела Тора, који је званично био линценциран од стране црногорске државе да тргује цигаретама, и шта више имао акредитиве да наступа у име црногорске државе, пружити доказе о вези између наводних легалних бизниса у ЦГ, и мафијашке кријумчарске мреже. Другим речима- демаскирати црногорску државну корупцију и умешаност у организовани криминал.

ЧЛАНОВИ КЛАНА ЂУКАНОВИЋ ПАДАЈУ ЈЕДАН ПО ЈЕДАН- СВИ ОСИМ МИЛА..

Паралелно са хапшењем Дела Тора, на Кипру је ухапшен „мафијашки бос“ Сакра Корона Уните, и испоручен италијанским органима.

Клупко је наставило да се одмотава, у мају 2001, хрватски Национал је објавио интервју са Сретком Кестнером, бившим партнером Цанета Суботића, човека који је био задужен за „ваздушни трансорт“ Миловог новца. Дакле још један човек који је „исувише знао“. Кестнер је током интервјуа отворено рекао да је Ђукановић био кључни човек иза шверца цигарета, посредством предузећа МТТ.

Током претраге италијанског апартмана Душке Јекнић (која је у међувремену побегла из Италије) иследници су нашли гомилу доказа: њен дневник, белешке, телефонске именике са бројевима Мила Ђукановића, брата Аце Ђукановића, Цанета Суботића. Али посебну вредност и крунски доказ прања новца су представљале белешке са „кодираним називима два авиона“ који су коришћени за транспорт кеша из Црне Горе на Кипар, дописаним именом „Цане“, телефонским бројем у Грчкој и именом „курира“.

Италијански иследници су 2001 обавили интервју и са чланом црногорског парламента Вуксаном Симоновићем из Социјалистичке Народне Партије, који је био на челу скупштинског комитета који се бавио „организованим шверцом цигарета“. Симоновић је потврдио учешће МТТ-а и Зета Транса у шверцу цигарета, као и „шверцерски приход“ Луке Бар у износу од 7 милиона америчких долара (1996-2001). Комитет је такође саслушао и Ђукановића у вези његова три швајцарска банковна рачуна који су га повезивали са $3,2 милиона „опраног новца“, што је у свом истраживачком чланку доказао уредник загребачког Национала Иво Пуканић.

Италијански иследници су и даље покушавали „да дођу“ до Мила Ђукановића, али он се и даље штитио својим државничким имунитетом..

КРВАВИ ТРАГОВИ КЛАНА ЂУКАНОВИЋ- МИСТЕРИОЗНА И БРУТАЛНА УБИСТВА СВИХ ОНИХ КОЈИ СУ МОГЛИ ДА ПОШАЉУ МИЛА НА РОБИЈУ

Дон Мило је осећао да му се омча стеже око гуше, он је такође знао, да документи у поседу италијанских власти, без потврде од стране живих сведока, неће бити довољни да  буде осуђен за своја кривична дела. Некако у исто време, када је та омча почела да притиска Милов „танушни врат“, кључни сведоци пред италијанским и швајцарским судовима су почели да умиру насилном смрћу, један по један…

…Први је био Саветник за безбедност председника Црне Горе (Дон Мила) Горан Жугић- он је једноставно био „човек који је сувише знао“. Убијен је из ватреног оружја 31 маја 2000..

..Други је био Владимир Бокан, српски бизнисмен који је својевремено радио заједно са Цанетом Суботићем у „кројачком салону“, али се касније придружио Цанету у Црној Гори и укључио у Милов „шверц цигарета“- такође је сувише знао. Бокан је убијен у Атини 7 октобра 2000..

..Трећи је био Дарко Распоповић, виши службеник црногорског Директората Полиције, задужен за истрагу криминалне (државне) корупције- такође човек који је исувише знао. Убијен је из два покушаја: 2000те је преживео подметнуту бомбу у свом ауту, да би био убијен накнадно из ватреног оружја, 8 јануара 2001…

…Четврти је био Баја Секулић, бивши телохранитељ и помоћник Цанета Суботића- такође човек који је исувише знао. Убијен је у Будви, 30 маја 2001..

..Пети је био Душко Јовановић, уредник црногорског листа Дан, он је први у Црној Гори пренео писање хрватског Национала у коме се описује Милова мафијашка афера. Након што је био посећен од стране италијанског тужиоца Скелсија, и након што је пристао да буде сведок на суђењу у Барију против Мила Ђукановића.. сувишно је рећи да је и он био човек који је исувише знао- Убијен је из ватреног оружја 27 маја 2004.

..Шести је био Иво Пуканић, уредник хрватског Национала, који је обавио интервјуе са кључним сведоцима афере Ђукановић, који је поседовао многе конкретне доказе о криминалној делатности Клана Ђукановић. Пукановић је такође пристао, након што га је контактиро тужилац Скелси, да буде сведок италијанског тужилаштва у Барију. И оне је био човек који је исувише знао. Убијен је 23 октобра 2008, тако што му је у ауто подметнута бомба, испред зграде Национала..

.. Седми је био италијански мафијаш Орацио Поро који је учествовао црногорском шверцу цигарета, и који је након што пао у руке правосудним органима, пристао да буде информант, и чак му је додељен „заштитни програм за сведоке“- но ни то га није спасло, и он је исувише знао. Убијен је 25 марта 2009..

ЋЕ ГОД СЕ МИЛЕ КРЕЋЕ- ТРАГОВИ МУ СМРДЕ НЕЧОВЈЕШТВОМ..

Случајно или не, у марту 2008, када су скоро сви потенцијални сведоци против Клана Ђукановић „уклоњени“, Мило је напрасно пристао да оде на суд у Бари и тамо буде саслушан поводом шверцерског случаја „Црногорска Веза“, чак је и великодушно понудио да се одрекне свог дипломатског имунитета..

..И Мило је отишао у Бари, да би након саслушања које трајало 6 и по сати, и одговора на 80 тужиочевих питања, неометано напустио суд и вратио се у своју „приватну мафијашку државу“. У априлу 2009 италијански суд је ослободио Мила Ђукановића свих оптужби „услед недостатка доказа“. Да ли је то био само „недостатак доказа“ или су ту прсте умешале неке мрачне „евроатлантске силе“ остаје отворено питање!?

Милов адвокат је након саслушања одушевљено изјавио „Како је ето сада коначно све рашчишћено“…

…Али ми знамо да тек сада ништа није „рашчишћено“, једино су сви  сведоци Миловог злочињења брутално „почишћени“- Али на крају, као што рече наш велики српски Владика Његош:

„Коме снага лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом.“

…А Милови трагови вала заударају.

Миодраг Новаковић, 3 јануар 2020

***

Референце:

This joint project was done under the direction of the International Consortium of Investigative Journalists. See the main project site here

https://www.washingtontimes.com/news/2018/feb/23/eu-beware-milo-djukanovics-mafia-state-montenegro/

https://www.dw.com/en/montenegros-milo-djukanovic-the-eternal-president/a-43380806

https://www.reportingproject.net/underground/index.php%3Foption%3Dcom_content%26view%3Darticle%26id%3D6%26Itemid%3D19

https://www.reportingproject.net/underground/index.php?option=com_content&view=article&id=7:the-montenegro-connection&catid=3:stories&Itemid=20

http://espresso.repubblica.it

Фејбук репортер

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Амфилохије: Хвала Вучићу, али све што може нека да за Косово

5 (3) Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је коментаришући предлог председника Александра Вучића, да ће Србија …

Скупштина ће продужити рок за пререгистрацију оружја до 5. марта 2022. године

4.8 (12) Предлог измене Закона о оружју и муницији којим се рок за пререгистрацију оружја …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *