Србија

Ко гради на Копаонику: Панчић се у гробу преврће

Мада је крај октобра и крај грђевинске сезоне, а на Копаонику је у два наврата вејао снег, подно Панчићевог врха се гради као у срећним временима Микија Савићевића и као да је лето и шпиц сезоне. Хотели, кафићи, куће, виле и викендице ничу свуда подно Панчићевог врха, а за разлику од ранијих година и на самом Панчићевом врху, недалеко од маузолеја светски познатог ботаничара… Граде их и по ски-стазама, путевима…

– Ово је невероватно, на Панчићевом врху, на локацији Суво рудиште, где је до сада градња била незамислива, гради се некакав мини-хотел са кафићима и терасама, чујем да га граде неки људи са Косова, не знам ко им је дао дозволу и да ли је уопште имају. Кад би их покојни Панчић видео колико су му се примакли, верујем да би се у гробу превртао – каже једна Београђанка док шета врхом планине…

– Добро је да се граде нови хотели, добиће Копаоник лепши изглед и више смештајних капацитета, лежајеви су до сада били велики проблем, међутим, није добро да се граде десетине хиљада квадрата и вишеспратнице, ово све више личи на Београд, угрозиће животну средину: треба за све обезбедити воду и струју, одвести отпадне воде, однети смеће, бојим се да општине Рашка и Брус које брину о комуналијама за то нису спремне – истиче Јован Петровић из Београда који на Копаонику три деценије, у викендашком насељу Треска, има викендицу.

Они који су дуго на Копаонику истичу да људи блиски властима и тајкуни граде на најскупљим и најелитнијим локацијама, а обичан свет ниже, дуж пута према Рудници и према Брзећу…

Баратају милионима евра

Ар плаца на коме је дозвољена градња на врху Копаоника достизао је и 300.000 евра, сада се плац који продаје општина Рашка нуди за 40.000 евра по ару, а како истиче Спасоје Андрић, начелник општинске управе, на тендеру достигне и по 100.000 евра. За подизање већег хотела, какви се тренутно граде, потребни су милиони евра.

Уложени новац брзо се враћа, јер је на Копаонику све папрено скупо, па многи свакога који има и најмањи стан на врху планине сматрају богаташем.

Примера ради, Мухамед бин Зајед, шеик Уједињених Арапских Емирата и блиски пријатељ председника Србије Александра Вучића (пре две године долазио на Копаоник), на месту где је био срушени хотел Југобанка зида здање од седам спратова (два под земљом), површине више од 10.000 квадрата, неки, међутим, тврде да је шеик изашао из овог посла и да је локацију препустио неком моћнику из Београда.

Стотинак метара даље непознати инвеститор, уз самог “белог медведа”, симбол Копаоника, подиже осмоспратницу такође површине 10.000 квадрата, познати хотели Путник и Краљеви чардаци се реновирају и удвостручују, гради се још тридесетак објеката, неки имају и по десет спратова, штрче и просто им није место на Копаонику.

По новим законима све дозволе за градњу на врху планине, у оквиру Националног парка Копаоник, даје надлежно министарство у Београду, инвеститор је дужан да нам се, пре него што започне радове, само јави, а многи нам се и не јављају – истиче др Бојан Миловановић, директор ЈП Национални парк Копаоник.

Хиљаде дивљих објеката

У викендашком насељу Треска, где је последњих година изграђено и више великих хотела и апартманских насеља има између 2.300 и 2.500 објеката, највише је викендица, неке још немају ни приступни пут, ни водовод, а зими су пуне као шибица…

Многи од ових објеката грађени су без доволе, а само мали број их је легализован. У општини Рашка се труде да и на овом делу планине заведу ред”, међутим, многи власници имају јаке везе у Београду, па је сваки труд узалудан.

Траже и топлу воду

Пошто се боје да ће десетине хиљада нових квадрата удвостручити потрошњу воде на Копаонику, која је потребна и за базене, неки од инвеститора нових хотела, а и власници старих, доводе специјалне екипе за бушење земљишта и тражење воде, тражи се најпре топла вода (која може и да греје), а ако се до ње не дође, добра је било каква…

Копаоник се до сада успешно бранио од прекомерне градње, градило се и овде, али са мером, како тренутно стоје ствари, и Копаоник ће ускоро, попут Златибора, постати град, а само смеће и отпадне воде озбиљно ће угрозити Национални парк – каже један од старијих угоститеља на планини и наглашава да је све кренуло наопако од када су политичари и тајкуни узели планину под своје.

Д. Н. Петровић – Вести

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!