Хроника

Ко је из владе Србије поклонио хрватима пола милијарде евра а затим уклонио документацију из зграде владе и савета за корупцију

„Кључни документи из афере Загребачка банка, затим комплетни списи о кипарским парама, као и документација о афери Хипо коју смо предали Верици Бараћ нестали су из Савета за борбу против корупције“, устврдио је хрватски новинар Домагој Маргетић који је учествовао у откривању афере са Хипо банком у Хрватској у коју је био умешан и бивши хрватски премијер Иво Санадер и у вези чега је недавно сведочио у Европском парламенту.

Према речима Маргетића и Дарка Трифуновића професора на Факултету за безбедност у Београду из списа о Загребачкој банци недостаје кључних 150 страна са споразумима и уговорима који потврђују да је Југобанка власник око 46 одсто Загребачке банке, о чему је Балканмагазин већ писао (http://www.balkanmagazin.net/finansije/cid135-31327/zagrebacka-a-nasa).

Политичка воља и корупција

Они су Савету за борбу против корупције поново доставили та документа, али „били су шокирани, а представница Савета Јелисавета Василић која је бивши судија, рекла је да није сигурна да постоји политичка воља да се чачка тако осетљива тема. Верица Бараћ никада није допустила да политичка воља или њен недостатак утиче на истраге Савета. Она је говорила да или се бориш против корупције или си корумпиран. Испоставило се да је такође нестала комплетна документација о афери Хипо у оквиру чега су документа о Белвилу и Луци Београд и о кипарским парама које смо такође доставили Савету за борбу против корупције односно Верици Бараћ.

У Савету су нам рекли да то чак никада нису ни имали, што је невероватно, а Верица је за сваки примљен документ издавала потврду и ништа није примала испод стола. Како документа могу да нестану из зграде Владе Србије“, казао је Маргетић уз упозорење да ће саставити извештај антикорупцијском одбору европског парламента у коме ће истаћи да Савет за борбу против корупције не обавља више посао као за време Верице Бараћ.

Маргетић и Трифуновић су пре неколико година представили своја сазнања и доказе о власништву Републике Србије у Загребачкој банци народним посланицима међу којима је био и Велимир Илић који се и обавезао да ће тај случај „изгурати“.

„Међутим, када је постао министар не жели службено да отвара случај већ тражи податке приватно. Када ме било које тело Републике Србије службено позове да предам доказе ја ћу то учинити, али никоме више нећу давати документа приватно па да се они међусобно рекетирају у дневно политичке сврхе“, поручио је Маргетић и поменуо и да се састао са замеником начелника Управе криминалистичке полиције Богданом Пушићем који је обећао да ће званично затражити сва документа и доказе који сведоче о финансијским трансакцијама, али се до јуче није јавио.

„Обично полиција јури људе са информацијама, а од нас двојица полиција на Балкану бежи“, нашалио се Трифуновић.

Они су изјавили и да им је један народни посланик који припада парламаентарној већини објашњавао зашто није у интересу Србије да се то питање отвара, са коначним аргументом: „Који је мој интерес у томе“.

Где су акције Југобанке у ЗАБА

Као један од оснивача Загребачке банке, што је регулисано самоуправним споразумима из 1977. и 1986. године (документа која су нестала из списа у Савету за борбу против корупције), београдска Југобанка је имала право на око 46 одсто акција ове банке када је она прелазила из друштвеног предузећа у деоничарско друштво 1989. године, али то се није десило, а по тврдњама Маргетића од укупно 1.751.289 акција Загребачке банке утајено је 888.299 акција међу којима су акције Југобанке, али и још преко 1.000 малих деоничара. Руководство банке просто је издало само 863.000 акција, односно мање од половине у односу на целокупан капитал банке, док се у билансима и даље водио укупан капитал. Банка је те утајене акције водила као интерне трезорске деонице што је било противзаконито по тадашњем закону о банкама, јер није могла банка да буде сам свој власник.

„Након ревизија Хрватске народне банке 1992. Године, наложено им је да то исправе“, објашњава Маргетић, „па је руководство банке ове акције пребацило на тајне власничке рачуне иза којих се крије екипа која сама собом управља. По хрватском закону о банкама ниједна акција не сме бити на тајном рачуну. Податке о тајним рачунима дала ми је Борка Вучић, а и она је била један од опуномоћеника за неке од тих рачуна. Касније сам набавио и оригиналне податке о тим рачунима и то са печатом банке који су се до детаља поклапали са подацима које ми је дала Борка Вучић“, истиче Маргетић.

По вредности акција Загребачке банке на берзи 2010. године када је све ово откривено, вредност акција на које би држава Србија могла имати право износила је око две милијарде евра, тврди Маргетић. У међувремену је цена акције значајно пала, па би по садашњој тржишној капитализацији Загребачке банке то износило нешто више од пола милијарде евра.

Но, како тврди овај хрватски новинар, српско правобранилаштво је контактирало хрватску страну са изјавом да Србија ништа не потражује од Загребачке банке и да нема никаквих доказа за тако нешто. Међутим, пре тога је сву документацију Маргетић предао тадашњем отправнику послова у амбасади Србије у Загребу Љуби Милановићу који је то проследио у Београд на више адреса, а између осталог и јавном правобранилаштву тако да они јесу имали документе и доказе, тврди он.

„Сво прање новца за Милошевића ишло је преко Загребачке банке, рекла ми је Борка Вучић. Сво изношење новца са Кипра у треће банке као што је Франко-југослав и Југослав-англикан банк ишло је преко Загребачке банке. Хрватски политичари говоре народу да је њихову девизну штедњу опљачкао Милошевић, јер су наводно мораи да држе резерву у НБЈ. А Загребачка банка у то време већ више од годину дана није држала новац у Београду, већ је био договор да се новац полаже у трећим банкама у иностранству. Тамо су извлачили паре, а овамо државе терете једна другу“, резигниран је Маргетић.

Саветници

Дарко Трифуновић је посебно изненађен чињеницом да се човек који се више пута појавио у истрагама Хипо банке сада представља као саветник првог потпредседника владе Александра Вучића, а реч је о Алфреду Гузенбауеру, бившем аустријском канцелару.

„Апелујем на првог потпредесдника да не ангажује људе који су инкриминисани као што је Гузенбауер који је отеран из аустријске владе, а један министар му је ухапшен због афере са Хипо банком или Млађана Динкића чије име се појављује у истрази о кипарским парама, јер им тако даје политичку, а и сваку другу заштиту“, рекао је Трифуновић.

 

Милош Обрадовић

Балкан Магазин

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

оментара

  1. Štajercu je uginuo pas, za koga je bio jako vezan, pa je otišao kod
    sveštenika da ga upita da li bi mu organizovao pogreb za ljubimca.
    Sveštenik mu kratko odgovori da to ne može uraditi jer pas nema
    dušu niti je može imati.
    "Idite onima iz Hari Krišne, oni su takvi čudaci da će vam sigurno tu vašu mrcinu sahraniti uz obred, mi se time ne bavimo…"
    "U redu, gospodine župnik. Nego, da li mislite da će biti dosta ako im dam 5.000 evra za to?"
    "Draga duša, zašto niste odmah rekli da je pas bio katolik!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!