Ко је Марко Чадеж, нови министар привреде? Курсиста и наркоман

Нови председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж нема ни онолико мало искуства у привреди колико је имао његов претходник Жељко Сертић. Нема ни високу школску спрему већ читав низ различитих курсева. Био је љубавник бившег немачког амбасадора Волфрама Маса, који га је спасио од вишегодишње робије када га је београдска полиција ухапсила са 12,3 грама чистог кокаина. После два сусрета са премијером Вучићем изабран је брзопотезно за председника ПКС…

Одласком Жељка Сертића у септембру 2014. на функцију министра привреде у Влади Србије, остало је упражњено место председника Привредне коморе Србије. На Скупштини ПКС-а одржаној 23. децембра 2014. за новог председника Коморе изабран је дотадашњи потпредседник Марко Чадеж. Добро упућени извори тврде, међутим, да се најмање две недеље пре одржавања Скупштине знало ко ће бити изабран за председника ПКС-а.

Статутом Привредне коморе Србије предвиђено је да председника бира Скупштина Коморе, на предлог Управног одбора. Управни одбор је електронску седницу на којој је изабран Чадеж одржао тек 19. децембра, али се већ и пре тога знало да он има пуну подршку ранијег председника Коморе и Сертића и премијера Вучића. Иако је по статуту Комора независна у свом раду, на овом примеру се види да је то само мртво слово на папиру. У стварности, Чадеж је за председника Привредне коморе био одређен још далеко пре Сертићевог одласка на министарску функцију.

Занимљиво је да ни две недеље по избору за председника, Комора на својој званичној интернет презентацији није објавила биографију Марка Чадежа, што је до сада био обичај. Разлог је врло јасан: из биографије би јавност могла да сазна оно што упућени већ одавно знају, а то је да нови председник ПКС-а нема никаква искуства у раду у привреди, а још мање да има неопходне стручне квалификације. Нови председник нема чак ни факултетску диплому, па искусни привредници данас тврде како је чак и Сертић, са дипломом стеченом у петој деценији живота и привредним искуством које се састојало само од вођења неколицине микро предузећа без запослених и перспективе, био стручнији.

Марко Чадеж је рођен 1977. године и најмлађи је председник Привредне коморе Србије у њеној историји. У веома штурој биографији, која је процурела у јавност, стоји како је звање дипломираног менаџера комуникација стекао на франкфуртској „Академији за маркетинг и комуникације“ и то у својој 24. години живота, односно 2001. године.

Поменута „академија“, међутим, не постоји у Франкфурту, већ у оближњем градићу Бад Филбелу у коме је у то време била и редакција дневног листа „Вести“ у коме је Марков отац Зоран Чадеж био главни и одговорни уредник. Званичан назив поменуте „школе“ је Академие фüр Маркетинг-Коммуникатион е.В., а њена адреса је Хуизенер Страссе 60 у 61118 Бад Филбел.

Скраћеница „е.В.“ на крају званичног назива значи „еингентрагенер Вереин“, односно да се код ове „академије“ ради о обичном „удружењу грађана“, а не о некој високошколској установи. И из самог наставног програма овог удружења, као и из шеме објављене на његовом званичном сајту види се да оно служи образовању „понешених, па упуштених“ средњошколаца.

После завршетка гимназије или неке струковне средње школе, ученици могу да се упишу на „академију“, односно на један од њена три курса, од којих онај који је завршио Чадеж траје две године. По успешном завршетку ученик може да се упише искључиво на вишу школу „Стеинбеис“ у Берлину, на којој може затим и да дипломира. „Академија“ у Бад Филбелу је, значи, нека врста припреме за вишу школу, при чему је индикативно да само једна од њих у целој Немачкој признаје сертификат ове „академије“.

После Лазара Крстића, министра финансија који је на ту функцију дошао са средњошколским сведочанством, Србија је добила председника Привредне коморе који има сертификат курса.

Марко Чадеж је у априлу 2014. са места портпарола немачке амбасаде у Београду изненада постављен за председника представништава ПКС-а у Франкфурту и Бечу, како би се „опрала“ његова биографија и створио привид како има искуства у привреди. При томе, такозвано представништво ПКС-а у Франкфурту је најобичнији биро са три запослена. Нико од блиских пријатеља и сарадника Чадежа не зна када је он уопште успео да врши поменуту функцију, пошто је скоро без прекида био у Београду.

Можда подаци које ћемо навести објашњавају његово намештење.

Наиме, српска полиција ухапсила је господина Чадежа пре више од три године са 12,3 грама чистог кокаина. Саслушан у својству осумњиченог, Чадеж је био неопрезан па је изјавио да је толика количина која је код њега нађена, намењена за његову личну употребу, као и за његово друштво, што се подводи под тежу законску одредбу, и могао је добити око три године затвора.

Након што му је одређено задржавање, Чадеж се позвао да ради у Немачкој амбасади, да је на важном задатку и тражио је да се о хапшењу обавести тадашњи амбасадор Волфрам Мас. Мас је исте вечери тражио хитан пријем код тадашњег министра унутрашњих дела Ивице Дачића. Молио га је да Марка одмах пусте из притвора, рекавши – „Молим Вас, много ми је стало до њега, разумећете, ми се волимо“.

Дачић је наредио полицији да Чадежа пусте на слободу, али су полицијски службеници на време склонили задокументовани случај, који је достављен Таблоиду. Иначе, Мас и Чадеж су били страсни љубавници, и када је Мас премештен крајем лета 2012. за амбасадора у Белорусију, намеравао је да поведе и Марка, али су у Минску одбили да му издају акредитацију.

У јавности се погрешно ствара утисак како је Марко Чадеж немачки кандидат и да ће после његовог доласка на место председника ПКС-а бити ојачане српско-немачке привредне везе.

Чадеж је кандидат опскурне организације „Еаст Wест Бридге“, продужене руке Трилатералне комисије у Београду. Тешко је поверовати да Немачка нема боље квалификованог човека за једно овако важно место од студента у покушају.

ЕWБ је у Србији присутан од 2009. године и има трочлано председништво које чине: Јован Ковачић (члан Извршног комитета Трилатералне комисије и Председник Српске групе Трилатералне комисије), Дејан Новаковић (замрзао чланство у председништву ЕWБ-а, јер је тренутно државни секретар у Министарству енергетике и заштите животне средине) и Словенац Марко Вољц. Председник Управног одбора ЕWБ-а је Александар Николић, познатији као Фото Тони, данас државни секретар МУП-а Србије.

Један од доказа, иако не и једини, да је Марко Чадеж на чело ПКС-а дошао не само као експонент Трилатерале јесте и његов први интервју по избору у коме је похвалио рад Владе Александра Вучића у погледу пуне сарадње са Међународним монетарним фондом. Уместо да се бави привредним темама, у које се не разуме, Чадеж је одлучио да се бави финансијама, у које се још мање разуме.

Упућени тврде да је Чадежа за председника ПКС унапредио лично Александар Вучић, након што су два пута ноћ провели у његовом винском подруму у Јајинцима.

На предлог Чадежа на Скупштини ПКС-а су изабрани и нови потпредседници: Никола Петровић, директор „Електромреже Србије“ и владар из сенке целе Србије, Владан Атанасијевић, директор компаније „Асеко“ и председник УО „Наледа“ (чланица УО ЕWБ-а до скоро је била Ана Брнабић, чланица УО „Наледа“, док је Борислав Миљеновић, члан ЕWБ-а био истовремено и председник Надзорног одбора „Наледа“), Немања Жугић, директор представништва „Дојче банк“ у Београду, Зоран Матијевић, сувласник компаније „Матијевић“, Зоран Вујовић, директор „ТМФ2005″ и Миливоје Милетић, председник ПК Београда.

А 1. Мука и наука

На електронској презентацији „Еаст Wест Бридге“ стоји улепшана биографија Марка Чадежа.

Школовао се у Немачкој и дипломирао на „Академији за маркетиншке комуникације“. Студирао је и на „Међународном институту за журналистику“ (ИИЈ) у Софији, „Академији Деутсцхе Wелле“ и „Центру за телевизијску обуку у Софији“, Мрежи за професионализацију медија југоисточне Европе (СЕЕНПМ) и Данској школи за журналистику. Можда јесте студирао, али, очигледно, није дипломирао.

Он је овлашћени инструктор за мултимедијално новинарство, пише на сајту ЕWБ-а, мада нигде не може да се пронађе дефиниција једног таквог занимања.

Професионалну каријеру почео је, наводно, као стажиста у београдском дневнику „Политика“ у Београду, што је још једна од лажи.

Његов једини контакт са овим дневним листом био је када је као петнаестогодишњак написао један кратки чланак, који је објављен уз интервенцију његовог оца, Зорана Чадежа, тада још уредника у новинској кући „Новости“.

Касније је Марко био новинар у „Вестима“, где му је отац био главни уредник, а затим је прешао у српски деск WДР-а у Келну. Био је члан Форума за медијску иницијативу (ФОМИН) у Београду и од 1999-2000. године координатор у кампањи за мобилизацију гласача „Нас је више“, коју су водили ФОМИН и опозициони покрет ОТПОР.

Био је предавач Фондације Конрад Аденауер у Црној Гори; координатор радионица истраживачког новинарства у Београду, које су организовали СЕЕНПМ, ФОМИН и ФРЕСТА Министарства спољних послова Данске, координатор за радионице посвећене судском извештавању у Београду, које су организовали ФОМИН и фондација Хеинрицх Боелл, координатор програма и саветник за политичка питања и комуникације при Фондацији Конрад Аденауер у Београду, уредник и водитељ месечног телевизијског програма о бизнису „ПУТ“ који се емитовао на Јавном сервису Србије РТС, инструктор стратешког комуникационог менаџмента за канцеларију за односе с медијима српске политичке странке Г17 Плус (финансирала Фондација Конрад Аденауер), главни уредник он-лине магазина „Политикас“ Фондације Конрад Аденауер у Београду.

За одељење за штампу Амбасаде Немачке у Београду почео је да ради 2003. године и две године касније постављен је за портпарола амбасаде.

По националности је Хрват, чије држављанство и поседује, Таблоид није од господина Чадежа добио одговорна питања која смо му проследили. Био је близак сарадник и амбасадора Немачке Андреаса Цобела, који је због љубави према парама косовских Албанаца, зарађених продајом прашкастих производа, инцидентно испољавао мржњу према Србији, због чега је, на дискретан начин, повучен на другу функцију. Претпоставља се да је Цобел навукао Чадежа на кокаин.

Игор Милановић, Фридрих Емке

Таблоид

Актуелно

Макрон у вези са својим шефом обезбеђења, Брижит је само маска

Француски лидер у вези је са својим шефом обезбеђења Александром Беналом (26), који је прошле …

Референдум – који метар земље да изаберемо?

Каже лик како би и и метар земље на Косову за Србију био добитак, а …

5 Коментара

  1. Све федер до федера

    Како се да приметити, на највише државне функције се може стићи ако си:
    -криминалац великог калибра, поготово ако си већ мазнуо велику суму, па је уступио надређенима;ако
    си чак и у затвор заглавио, они ће те извадити и поставити за министра,
    -ако немаш одговарајућу стручну спрему и да постоје гаранције да нећеш претпостављенима да будеш
    конкуренција и да ћеш да будеш послушан ко овца,
    -ако си хомосексуалац, а још ако си залазио у вински подрум, па био и тамо проверен и оверен,
    -па још уз све то, ако си и Хрват.
    Па сад видите ко нама управља.

    П.С. Овај „Таблоид“ кад обрађује неку тему, личност, појаву,…онда је стварно разради до у детаље, расклопи је на просте чиниоце и хајд’ да не поверујеш да је све истина.

  2. Марко Прдеж, како то лепо звучи!

  3. Све мој до мojega

    Да ли уопште има нешто лоше што ова персона није урадила?
    Лошак, што већег калибра, све више напредује.
    Све су нам иснтитуције девалвиране, срозане и омаловажене.
    Није тешко погодити зашто.

  4. Како особа друге националности може управљати србском државом шта смо ми колонијаши…

  5. Зар сте заиста мислили да се оваквој „власти“ може прикључити неко НОРМАЛАН ?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons