Хелм

Kо управља хаосом у Црној Гори?

Прича о црногорском Закону о слободи вероисповести и хитроћа његовог усвајања има врло запетљану позадину.

На први поглед ради се о покушају режима Мила Ђукановића да уништи Митрополију црногорско-приморску, лиши је целокупне имовине, а коју би потом доделио невладиној организацији, тзв. Црногорској православној цркви.

Иако нема никакве сумње да би Ђукановићев режим учинио и то када би за то имао услове и подршку, у овом конкретном случају ради се о сложенијем одмеравању снага. Ђукановићев режим пуца изнутра.

У његовој странци ДПС-у владају дубоке интеренсне поделе, које расцепљују и тренутну црногорску владу на министре лојалне директно Ђукановићу и оне које контролише актуелни премијер, Душко Марковић.

У страху да Марковић не склопи договор са опозицијом којој доминирају српске странке и мултинационалне Демократе, Ђукановић је потегао старе обавештајне везе и за помоћ се обратио Београду за који га вежу и пословни подухвати попут Београда на води.

А тамо га је дочекао Александар Вучић са властитим проблемима. Иако му је, за разлику од Ђукановића, власт учвршћена, о врату му виси оно што Ђукановића одавно не мучи: нерешен проблем признања Kосова. Вучић има оштрог непријатеља у тзв. „јужном клану“ епископа Српске православне цркве у који се убраја и митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић.

Првобитни план спашавања Мила подразумевао је да српске странке у Црној Гори, са благословом митрополита Амфилохија, уђу у коалицију са Ђукановићем и тако омогуће Милово политичко преживљавање у наредне четири године. Будући да је митрополит, схвативши о каквој се комбинацији ради, одбио да учествује у целој причи, размотрено је како целокупан план окренути и против њега.

Тако се дошло на идеју да Вучић и Ђукановић извуку обострану корист од хаоса који ће се изазвати у Црној Гори, а то је усвајање Закона о слободи вероисповести без икаквих амандмана, на начин да он омогућује уцењивање Митрополије кроз државно запоседање њене имовине.

Вучићев део игре, али и његових послушника у цркви на челу са епископом бачким Иринејем Буловићем, је био да, без обзира на митрополитово противљење, нахушка опозиционе лидере да у ноћи усвајања Закона изазову нереде у парламенту и на улицама црногорских градова.

Ово и њима иде у прилог, а ради повећања популарности и избегавања стигме „издајника“ која би их могла снаћи да су само спасили Ђукановића.

На овај начин ће добити ореоле људи који су због интереса српског народа заглавили у затвору. С друге стране, „ескалација“ у Црној Гори одговара Вучићу, будући да одвлачи пажњу од решавања косовског проблема, те ставља под контролу или потпуно уништава утицај непослушних владика у СПЦ.

Kада се формира власт коју ће чинити српске странке и ДПС-овци лојални Ђукановићу, Вучић ће, уз ореол помиритеља и онога ко је „решио“ ситуацију имати снажну полугу моћи за криминалне послове, а преко српских странака које ће чинити део црногорске власти, те могућност да преко Закона који је потписао Ђукановић уцењује непослушни епископат, посебно у сусрет неминовном признању Kосова на које га обавезују западне силе.

Сузбијање моћи непослушног епископата из тзв. „Јужног клана“ Вучићу је важно због још једне ствари, а то је претварање цркве у организацију која ће бити потпуно подређена интересима његове странке, што се најбоље може остварити кроз избор лојалног човека за патријарха. А томе је једна од највећих сметњи митрополит Амфилохије.

Цетињеинфо.ме

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!