Корејско полуострво на ивици новог рата

0
(0)

СЕУЛ – Порука Јужне Кореје да ће извести превентивне ударе против нуклеарних и ракетних постројења у Северној Кореји у случају избијања непријатељстава, усковитлала је спиралу повећања напетости и у условима када је Пјонгјанг прогласио да је у „стању рата”, вербално је приближила Корејско полуострво другом Корејском рату.

„Успоставићемо такозвано ‘активно одвраћање’ у циљу брзог неутралисања северокорејске нуклеарне и ракетне опасности”, поручио је министар одбране у Сеулу Ким Кван Ђин, најављујући радикалније одговоре на провокације него што је Југ раније реаговао.

Регион је тако по ко зна који пут дошо у ситуацију да страхује од понављања Корејског рата 1950-1953. за који се веровало да се више неће поновити после 60 година.

Спирала међусобних претњи и повећања напетости покренута је децембарским лансирањем ракете дугог домета Северне Кореје, па по већ уобичајеном шаблону треће нуклеарне пробе у фебруару.

Иако војни званичници у Сеулу тврде да нема знакова војних активности на Северу који би указивали да предстоји непосредан напад, суседи и свет зазире од непредвидивог руководства Пјонгјанга и случајних инцидената који би могли да се отму контроли.

Сличне претње бомбардовањима и отказивање споразума о примирју од стране Пјонгјанга нису новина, она су бележена претходних шест деценија небројано пута, али је разлика сада у нуклеарном оружју Северне Кореје и решености Сеула да одлучно реагује на сваку провокацију. Југ је притом сада променио правила и дозволио локалним јединицама да одмах реагују на сваки напад без чекања одобрења Сеула.

После потписивања примирја у Панмунџому 27. јула 1953. било је честих инциденатаа преко најутврђеније границе на свету, а велика криза је избила када је октобар 1979. убијен председника Парк Чу Хије, отац садашње председнице. Убица је био први човек севернокорејске обавештајне службе.

На ивици рата полуострво је било и 1983. када је у експлозија бомбе у Бурми погинуло 17 чланова делагације Јужне Кореје, међу којима и четири министра. Игром случаја председник које је био мета напада је избегао масакр јер је због гужве у саобраћају у Рангуну каснио на церемонију у павиљону где су агенти Севера поставили бомбу.

Подметнута бомба 1987. у авиону Корејан аирлајнса у коме је страдало 115 особа, довела је до нове кризе за коју је Северна Кореја проглашена одговорном.

Тензије су месецима трајале и након што се 1996. севернокорејска шпијунска подморница приближила обали Јужне Кореје. Убијено је 13 војника и цивила на јужнокорејској страни и 24 на страни Северне Кореје.

То је био и последњи значајнији оружани инцидент из времена Хладног рата и покушаја убацивања шпијуна и извођења диверзантских акција.

Нови талас напетости друге врсте почео је октобра 2006. када је Северна Кореја, под вођством Ким Џонг Ила, оца садашњег председина, извела прва нуклеарну пробу. Уједињене нације су увеле први сет санкције Пјонгјангу.

У условима повећаних напретости и претњи након друге нуклеарне пробе маја 2009. Савет безбедности УН увео нове санкције званичницима Северне Кореје. Ратни бродови Северне и Јужне Кореје разменили су краткотрајну ватру у Жутом мору у спорном граничном појасу.

У знак протеста Север је прекинуо разговоре шест држава о денуклеаризацији полуострва у замену за значајнију економску помоћ и признаје Пјонгјанга.

Тек што су се страсти стишале и свет мало одахнуо, марта 2010. недалеко од спорне границе, потопљен је јужнокорејски војни брод „Чеонан” а погинуло 46 морнара. Сеул је тврдио да је брод потопљен у експлозији торпеда испаљеног са севернокорејске подморнице. Пјонгјанг је негирао учешће у потонућу јужнокорејског брода.

Север је тада прекинуо такозвану врућу телефонску линију, што је раније учињено још само четири пута.

Новембра исте године Север је бомбардовао јужнокорејско острво у спорном граничном подручју и убио два цивила и два војника. Одговор југа је био спор и млак, због чега је јавност и опозиција оштро критиковала тадашње руководство у Сеулу.

Доласком на Северу новог вође Ким Џонг Уна децембра 2011. указала се шанса за реформама и наставком разговора, међутим, брзо се показало да син иде очевим стопама па је после успешне пробе ракете дугог домета децембра 2012. 12. фебруара ове године Северна Кореја извела и трећу нуклеарну пробу.

Савет безбедности УН је одмах саопштио да ће предузети даље акције и да тај потез представља „јасну претњу по међународни мир и безбедност”. Пјонгјанг је као одговор раскинуо 60 година старо примирје којим је окончан Корејски рат и упозорила да је следећи корак акт „немилосрдне” војне одмазде против непријатеља.

Крајем марта Северна Кореја ставила ракете и далекометну артиљерију у стање борбене готовости циљајући америчке војне базе у Јужној Кореји, на Гуаму, Хавајима и америчком континенту, након што су америцки бомбардери Б-52 и стелт Б-2 извели нове летове преко Корејског полуострва претећи Северу.

Свет сада са стрепњом гледа у ком правцу ће догађаји даље ићи јер простора за нове претње као да више нема.

 

Танјуг

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

ОГОЉЕСМО, НЕМА РАТА! Другосрбијанска говна у одбрани режима монтенегринске нарко мафије

5 (5) Када видиш ко све подржава режим Мила Ђукановића ето подстрека да се протести …

На Западу нешто ново: ЦИА дотурила Швајцарцима истине о рату у Југославији?

4 (1) Швајцарска обавештајна федерална служба објавила је документ у ком наводи да су САД …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend